Возач камиона

С Википедије, слободне енциклопедије
Возач камиона на послу.

Возач камиона или камионџија је особа која вози камион као основно занимање. Његов је задатак да превози робу, води рачуна о техничкој исправности возила и папирологији око камиона и товара (путни налог, царинска декларација, документа о пријему и предаји товара) и поштовање саобраћајних прописа (брзина, радно време, претицање).[1] Возач може радити сам или у пару.

Возач камиона мора поседовати следеће категорије: C1, C1E, C и CE (особа која има категорије C и CE може управљати возилима категорија C1 и C1E), као и сертификат о стручној компетентности (популарно CPC), квалификациону картицу возача и уписан код 95 у возачкој дозволи за наведене категорије возила.[2]

Радно време возача камиона у Србији[уреди | уреди извор]

Аналогни тахограф (лево) и тахографски листић (десно)
Лице тахографске картице издате у Немачкој
Дигитални тахограф са убаченом тахографском картицом
Лице (лево) и наличије (средина) тахографске картице возача и дигитални тахограф са убаченом тахографском картицом (десно) .

Возачеву активност бележи тахограф, било то аналогни (где се убацује у тахограф убацује прописно попуњен тахографски листић) или дигитални (где тахограф бележи на тахографску картицу возача). Активност може бити (која се мора бирати на тахографу)[3]:

  1. Време управљања возилом;
  2. Остало радно време;
  3. Време расположивости;
  4. Паузе и одмори.

Време управљања камиона највише 9 сати дневно, односно 56 сати недељно. Највише два пута недељно се може возити дуже од 9 сати , док током две узастопне недеље, не сме возити дуже од 90 сати. Пауза траје најмање 45 минута (осим ако се не започиње са дневним или недељним одморима) најкасније након од 4,5 сати вожње. Пауза не рачина у радно време.[4]

Возач има две "врсте" дневног одмора: скраћени и пуни. Скраћени дневни одмор траје непрекидно мање од 11 сати, а више од 9 сати. Док пуни дневни одмор траје непрекидно најмање 11 сати или се може поделити на два дела (први део траје непрекидно најмање 3 сати, а други део не мање од 9 сати).[4]

Као и дневни одмор, возач има и две "врсте" недељни одмор који може бити: скраћени и пуни. Скраћени недељни одмор траје непрекидно мање од 45 часова, а више од 24 часа. Док пуни недељни одмор траје непрекидно најмање 45 часова.[4]

Наведена правила важе на територији Европске уније. Дефинисана правила су наведена у уредби Европске уније број 561/2006 донета 15. марта 2006. године.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vozač teretnog vozila – kamiona | Monicom d.o.o. | Niš | poslovi.rs”. www.poslovi.rs (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-15. 
  2. ^ „Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-08-15. 
  3. ^ Правилник о начину коришћења тахографа: 90/2017-19 [1]
  4. ^ а б в „Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-08-15. 
  5. ^ Приступ законодавству ЕУ на хрватском језику, eur-lex.europa.eu [2]