Волас и Громит: Проклетство зекодлака

С Википедије, слободне енциклопедије
Волас и Громит: Проклетство зекодлака
Филмски постер
Изворни насловWallace & Gromit: The Curse of the Were-Rabbit
РежијаНик Парк
Стив Бокс
СценариоСтив Бокс
Ник Парк
Марк Бертон
Боб Бејкер
ПродуцентКлер Џенингс
Карла Шели
Питер Лорд
Дејвид Спрокстон
Ник Парк
Темељи се наВолас и Громит
(Ник Парк)
Главне улогеПитер Салис
Рејф Фајнс
Хелена Бонам Картер
Питер Кеј
Николас Смит
Лиз Смит
МузикаЏулијан Нот
Директор
фотографије
Дејвид Алекс Ридет
Тристан Оливер
МонтажаДејвид Макормик
Грегори Перлер
Продуцентска
кућа
Aardman Animations[1][2]
DreamWorks Animation[1]
СтудиоDreamWorks Pictures[2] (САД)
United International Pictures (међународно)[3]
Година2005.
Трајање85 минута[3]
Земља УК
 САД
Језикенглески
Буџет30 милиона долара
Зарада192,6 милиона долара
Веб-сајтwww.dreamworks.com/movies/wallace-and-gromit-the-curse-of-the-were-rabbit
IMDb веза

Волас и Громит: Проклетство зекодлака (енгл. Wallace & Gromit: The Curse of the Were-Rabbit) је стоп-моушон анимирани натприродни хумористички филм из 2005. године у продукцији компанија DreamWorks Animation и Aardman Animations.[1][2] United International Pictures је дистрибуирао филм у Уједињеном Краљевству, а ово је последњи филм студија DreamWorks Animation који је DreamWorks Pictures објавио у Сједињеним Државама, након чега се издвојио као независни студио док га није купио Universal Pictures 2016. године.[а] Режирали су га Ник Парк и Стив Бокс (коме је ово био дугометражни редитељски деби) као други дугометражни филм студија Aardman, после Кокошака у бекству (2000). Филм је премијерно приказан 4. септембра 2005. у Сиднеју, пре него што је у биоскопима у Сједињеним Државама издат 7. октобра, као и у Уједињеном Краљевству недељу дана касније, 14. октобра 2005. године.

Филм је пародија на класичне филмове о чудовиштима и филмове компаније Hammer Horror, а такође је део серијала Волас и Громит, који је креирао Парк. Филм се фокусира на доброћудног, али ексцентричног проналазача Воласа, љубитеља сира, и његовог интелигентног тихог пса, Громита, у њиховом најновијем подухвату у улози агената за контролу штеточина. Они морају да спасу свој град који муче зечеви пре годишњег такмичења за џиновско поврће. Међутим, двојац се убрзо нађе против огромног зеца који једе градске усеве.

Филм садржи проширену поставу ликова у односу на претходне кратке филмове Воласа и Громита, са гласовима које, између осталих, позајмљују Рејф Фајнс и Хелена Бонам Картер. Док је студио сматрао филм разочаравајућим на благајнама у САД,[6] био је комерцијално успешнији на међународном нивоу. Такође је добио похвале критичара и освојио бројне филмске награде, укључујући Оскара за најбољи анимирани филм, што га чини другим филмом овог студија који је освојио ту награду. У јануару 2022. најављен је самостални наставак дугометражног филма, који би требало да буде објављен 2024. на платформи Netflix широм света, осим у Уједињеном Краљевству, где ће премијерно бити премијерно приказан на BBC-ју, а касније ће доћи и на Netflix.[7]

Радња[уреди | уреди извор]

Како се приближава годишње такмичење за џиновско поврће у Тотингтон Холу, изумитељ Волас, љубитељ сира, и његов бигл Громит баве се хуманим послом контроле штеточина, познатим као „Анти-Песто”, штитећи поврће својих суграђана од зечева. Једне вечери, након што је ухватио зечеве пронађене у башти леди Тотингтон, Волас користи два своја најновија изума, „Зец-Вак 6000” и „Умно Манипулативни-О-Матик”, како би им испрао мозгове да не једу поврће. Све иде добро док Волас случајно не подеси Зец-Вак на „УДАР”, а његов мозак се стопи са мозгом зеца, приморавајући Громита да уништи О-Матик. Чини се да је трансфер успео, јер зец не показује интересовање за поврће. Дају име зецу Хач и смештају га у кавез.

Те ноћи, џиновски „зекодлак” прождире поврће многих људи, а двојац не успева да га спречи. Током градског састанка следећег дана, ловац Виктор Квартермејн нуди да убије створење, али леди Тотингтон убеђује грађане да Анти-Песту дају другу шансу. Након што Анти-Песто неуспешно покуша да ухвати зекодлака, Волас сумња да је Хач звер и наређује Громиту да га закључа у кавез са високим обезбеђењем. Громит затим прати траг отисака стопала у Воласову спаваћу собу и унутра проналази гомилу напола поједеног поврћа, што указује да је Волас прави кривац.

Након што је прославио свој успех са леди Тотингтон, Воласа је у шуми Виктор сатерао у ћорсокак, пошто се и њему допада леди Тотингтон. Волас се под пуним месецом трансформише у зекодлака и бежи. Сада видећи савршену шансу да елиминише свог ривала, Виктор добија три златна метка од „24 карата” од градског викара, велечасног Клемента Хеџеса, да их употреби против Воласа.

На дан такмичења у поврћу, Громит открива Воласу да је експеримент заменио његову и Хачову личност; зец сада има његове људске особине и једини је који може поправити О-Матик. Леди Тотингтон посећује и обавештава Воласа о Викторовом плану; како месец излази, Волас почиње да се поново трансформише и журно приморава леди Тотингтон да оде. Виктор стиже и покушава да гађа Воласа златним мецима, али Громит помаже Воласу да побегне. Када су се решили Виктора, Громит и Хач смишљају план да спасу Воласа.

На такмичењу, након што је потрошио све своје златне метке, Виктор узима трофеј Златне шаргарепе да га искористи као муницију. Волас, носи леди Тотингтон на Тотингтон Хол и открива јој свој прави идентитет. У међувремену, Громит побеђује Викторовог пса, Филипа, у борби авиона узетих са вашара. Громит затим усмерава свој авион у Викторову линију ватре док он пуца на Воласа, узрокујући да метак погоди авион. Оштећени авион пада, а Волас скаче да зграби Громита, али пад им ублажава шатор са сиром. Громит брзо прерушава Виктора у зекодлака, због чега га Филип и грађани отерају.

Волас се враћа у своје људско обличје и чини се да је мртав, али Громит га оживљава са смрдљивим бискупским сиром, поништавајући клетву зекодлака. Леди Тотингтон додељује Громиту Златну шаргарепу за његову храброст и претвара терен Тотингтон хола у резерват природе за Хача и друге зечеве.

Улоге[уреди | уреди извор]

Хелена Бонам Картер на северноамеричкој премијери филма на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2005.[8]
  • Питер Салис као Волас, добродушни, али ексцентрични и расејани проналазач склон незгодама са великом наклоношћу према сиру, који води Анти-Песто са својим псом и најбољим пријатељом Громитом.
    • Салис такође даје глас Хачу, киднапованом зецу који постепено развија неколико Воласових особина — његов дијалог се у потпуности састоји од фраза и изјава које је претходно користио Волас — након што покушај испирања мозга пође по злу, и за кога се у почетку сматра да је зекодлак. Салисов глас је дигитално убрзан да би се створио Хачов глас.
  • Громит је Воласов ћутљив, храбар и веома интелигентан пас који дубоко брине за свог господара и спасава га кад год нешто крене наопако.
  • Рејф Фајнс као лорд Виктор Квартермејн, окрутни човек из више класе и поносни ловац који се удвара леди Тотингтон. Носи перику и презире Воласа и Громита.
    • Филип је Викторов злобни, али кукавички и приглупи ловачки пас који подсећа на бул-теријера. Превише се плаши да би се суочио са зекодлаком па се уместо тога сукобио са Громитом.
  • Хелена Бонам Картер као леди Кампанула Тотингтон, богата аристократска уседелица са великим интересовањем за хортикултуру поврћа и „пухасте” животиње. Већ 517 година, породица Тотингтон је била домаћин годишњег такмичења у поврћу на свом имању исте ноћи. Лјди Тотингтон тражи од Воласа да је зове „Тоти” (што је британски израз за привлачне жене) и развија романтично интересовање за њега. Њено име, Кампанула, је научно име звончића, а њено презиме је преузето из ланкаширског села Тотингтон.
  • Питер Кеј као Алберт Мекинтош, локални сеоски полицајац који суди на такмичењу у џиновском поврћу, мада би му било драже да се такмичење „у прављењу проблема” не догоди.
  • Николас Смит као велечасни Клемент Хеџес, сујеверни градски викар и прва особа која је видела зекодлака.
  • Дикен Ашворт и Лиз Смит као господин и госпођа Малч, комшије Воласа и Громита који узгајају награђиване бундеве.
  • Едвард Келси као господин Гроубег, старији становник Воласовог и Громитовог кварта и један од оснивача градског савета узгајивача поврћа.
  • Марк Гатис као госпођа Блајт, становница Воласовог и Громитовог суседства.
  • Џералдина Макјуан као госпођица Трип, муштерија Анти-Песта. Макјуанива понавља своју улогу у кратком филму Питање хлеба или смрти.

Продукција[уреди | уреди извор]

Режисер Ник Парк на премијери филма

У марту 2000. званично је објављено да ће Волас и Громит бити јунаци сопственог дугометражног филма.[9] То је био следећи филм овог студија после Корњаче и зеца, који је студио касније напустио у јулу 2001. због проблема са сценаријем.[10][11]

Редитељи, Ник Парк и Стив Бокс, често су филм називали првим вегетаријанским хорор филмом на свету.[12][13] Питеру Салису (глас Воласа) у филму су се придружили Рејф Фајнс (као лорд Виктор Квартермејн), Хелена Бонам Картер (као леди Кампанула Тотингтон), Питер Кеј (као полицајац Мекинтош), Николас Смит (као велечасни Клемент Хеџес) и Лиз Смит (као госпођа Малч). Као што је утврђено у претходним кратким филмовима, Громит је и овде неми лик, који комуницира искључиво говором тела.

Филм је првобитно требало да се зове Волас и Громит: Велика завера са поврћем, али је наслов промењен, јер се није допао истраживању тржишта.[14] Први објављени датум реализације Велике завере са поврћем био је новембар 2004. године.[15] Продукција је званично почела у септембру 2003, а филм је тада био најављен за 30. септембар 2005. године. У јулу 2003, Entertainment Weekly је известио да ће се филм звати Волас и Громит: Проклетство зекодлака.

Парк је рекао у једном интервјуу да је након одвојених пробних пројекција са британском и америчком публиком, заједно са њиховом децом, филм измењен како би се „ублажили неки од британских нагласака и натерали их да говоре јасније како би америчка публика све то боље разумела”.[16] Парку су често слате белешке из DreamWorks-а, што га ово наглашавало. Он је изјавио да је једна напомена била да Воласов аутомобил треба да буде у тренду, са чиме се није сложио јер је сматрао да то што ствари изгледају старомодно чини да изгледају иронично.[17]

Возило које Волас вози у филму је комби Austin A35. У сарадњи са студијом у пролеће 2005. године, браћа Марк и Дејвид Арме, оснивачи Међународног регистра Austin А30/А35, креирали су реплику овог модела у промотивне сврхе. Прилагођавање је трајало 500 сати, а оригинални комби из 1964. године добио је рестаурацију целе каросерије, пре него што је био удубљен и похабан како би савршено поновио модел комбија који је коришћен у филму. Званична боја комбија је Престон зелена, названа у част родног града Ника Парка. Име су одабрали уметнички директор и Марк Арме.

Објављивање[уреди | уреди извор]

Филм је имао своју светску премијеру 4. септембра 2005. у Сиднеју.[18] Биоскопско је издат у Уједињеном Краљевству, Хонгконгу и Сједињеним Државама 14. октобра 2005. године. DVD издање филма објављено је 7. фебруара 2006. (Сједињене Америчке Државе) и 20. фебруара 2006. (Уједињено Краљевство).

Кућни медији[уреди | уреди извор]

У Региону 2, филм је објављен у специјалном издању на два диска које укључује и неколико кратких филмова, плус низ других додатака. У Региону 1, филм је објављен на DVD формату у верзијама за широки екран и преко целог екрана и VHS формату 7. фебруара 2006. године. Walmart продавнице су имале специјалну верзију са додатним DVD-ом, „Gromit's Tail-Waggin' DVD”, који је укључивао тест снимке направљене за филм, прављење модела зекодлака, видео са упутствима о цртању Громита, као и низ кратких филмова.

Пратећа видео-игра, такође под називом Проклетство зекодлака, имала је издање које се поклапило са филмом. Издата је и новелизација, Волас и Громит: Проклетство зекодлака: Филмска новелизација коју је написала Пени Вормс.

Ово је био последњи филма студија DreamWorks Animation који је објављен на VHS-у. Поново је објављен на DVD-у 13. маја 2014, као део троструког филмског сета, заједно са филмовима Кокошке у бекству и Прошиш'о кроз шољу.[19]

Blu-ray издање филма објавило је Universal Pictures Home Entertainment у Сједињеним Државама 4. јуна 2019. године.[20]

Пријем[уреди | уреди извор]

Зарада[уреди | уреди извор]

Филм је издат у 3.645 биоскопа и остварио је бруто зараду за први викенд од 16 милиона долара, што га је ставило на прво место тог викенда.[21] Током свог другог викенда дошао је на друго место, само 200.000 долара иза филма Магла.[22] Остао је број један у свету три недеље заредом.[23] Филм је на благајнама зарадио 192,6 милиона долара, од чега је 56,1 милион долара у Сједињеним Државама.[24] Ово је тренутно други најуспешнији стоп-моушон анимирани филм свих времена иза Кокошака у бекству.

Критике[уреди | уреди извор]

На сајту Rotten Tomatoes, филм има рејтинг одобравања од 95% на основу 184 рецензије и просечну оцену од 8,1/10. Критички консензус веб странице гласи: „Проклетство зекодлака је суптилно дирљива и чудесно ексцентрична авантура са Воласом и Громитом”.[25] На сајту Metacritic, филм је добио просечну оцену од 87 од 100, на основу 38 критичара, што указује на „универзално признање”.[26] Публика коју је анкетирао CinemaScore дала је филму просечну оцену „Б+” на скали од А+ до Ф.[27]

Године 2016, часопис Empire га је рангирао на 51. место на својој листи 100 најбољих британских филмова, са коментаром: „Сјајно Проклетство зекодлака препуно је идеја и енергије, заслепљујући филмске фанове лукавим референцама на Hammer хорор филмове, Невероватног Хулка, Кинг Конга и Топ ган, јурећи као пас у журби. Прича поставља чувеног ћутљивог студента Догвартса и његовог власника љубитеља сира (Салис) против подлог Виктора Квартермејна (Фајнс), притом укључујући мутирајуће зечиће, награђиване тиквице и отмену леди Тотингтон (Бонам Картер). Укратко, ово је најчудеснија енглеска анимација која постоји.”[28]

Награде[уреди | уреди извор]

Награда Категорија Номиновани Резултат
Оскар[29] Најбољи анимирани филм Ник Парк
Стив Бокс
Освојено
Награде Ени[30][31] Најбољи анимирани ефекти Џејсон Вен Освојено
Најбољи анимирани филм Освојено
Најбоља анимација ликова Клер Билет Освојено
Најбољи дизајн ликова у анимираном дугометражном филму Ник Парк Освојено
Најбоља режија у анимираном дугометражном филму Ник Парк
Стив Бокс
Освојено
Најбоља музика у анимираном дугометражном филму Џулијан Нот Освојено
Најбоља сценографија у анимираном дугометражном филму Фил Луис Освојено
Најбољи сторибординг у анимираном дугометражном филму Боб Персичети Освојено
Најбоља гласовна глума у анимираном дугометражном филму Питер Салис Освојено
Најбољи сценарио у анимираном дугометражном филму Стив Бокс
Ник Парк
Марк Бертон
Боб Бејкер
Освојено
Најбоља анимација ликова Џеј Грејс Номинација
Кристофер Садлер Номинација
Најбоља гласовна глума у анимираном дугометражном филму Хелена Бонам Картер Номинација
Рејф Фајнс Номинација
Николас Смит Номинација
Награде БАФТА[32] Најбољи британски филм Клер Џенингс
Дејвид Спрокстон
Ник Парк
Стив Бокс
Марк Бертон
Боб Бејкер
Освојено
Британске награде за комедију[33] Најбољи хумористички филм Ник Парк Освојено
Филмска награда по избору критичара[34] Најбољи анимирани филм Ник Парк
Стив Бокс
Освојено
Награде Удружења филмских критичара Далас-Форт Ворт[35] Најбољи анимирани филм Освојено
Награде Емпајер[36] Најбољи режисер Ник Парк
Стив Бокс
Освојено
Најбољи британски филм Номинација
Најбоља комедија Номинација
Сцена године Борба авиона Номинација
Награде Круга филмских критичара Флориде[37] Најбољи анимирани филм Освојено
Награда Хуго[38] Најбоља дугометражна драмска презентација Номинација
Награде Круга филмских критичара Лондона[39] Британски филм године Номинација
Награде Удружења филмских критичара Лос Анђелеса[40] Најбољи анимирани филм Освојено
Награда филмских монтажера звука[41] Најбоља монтажа звука у дугометражном анимираном филму Освојено
Златни парадајз[42] Најбољи анимирани филм Освојено
Најбоље широко издање Освојено
Онлајн награде филмских критичара Њујорка[40] Најбољи анимирани филм Освојено
Награде по избору деце[43] Омиљени анимирани филм Номинација
Онлајн награде друштва филмских критичара[44] Најбољи анимирани филм Освојено
Награда Удружења продуцената Америке[45] Најбољи анимирани филм Клер Џенингс
Ник Парк
Освојено
Награде Сателит[46] Најбољи анимирани филм Номинација
Награде Сатурн[47] Најбољи анимирани филм Номинација
Награда Удружења филмских критичара Торонта[48] Најбољи анимирани филм Ник Парк
Стив Бокс
Освојено
Награде Друштва за визуелне ефекте[49] Најбољи анимирани лик Лојд Прајс (Громит) Освојено
Награда Удружења филмских критичара Вашингтона[50] Најбољи анимирани филм Освојено

Музика[уреди | уреди извор]

Аутор(и) свих песама: Џулијан Нот.

Назив Трајање
1. A Grand Day Out   1:54
2. Anti-Pesto to the Rescue   3:18
3. Bless You, Anti-Pesto   1:56
4. Lady Tottington and Victor   2:03
5. Fire Up the Bun-Vac   1:47
6. Your Ladyship   1:07
7. Brainwash and Go   2:28
8. Harvest Offering   2:30
9. Arson Around   2:23
10. A Big Trap   3:27
11. The Morning After   1:44
12. Transformation   4:05
13. Ravaged in the Night   1:45
14. Fluffy Lover Boy   4:36
15. Kiss My Artichoke   4:31
16. Dogfight   3:39
17. Every Dog Has His Day   2:43
18. All Things Fluffy   1:07
19. Wallace and Gromit   1:08
Укупно трајање:
48:11

Будућност[уреди | уреди извор]

Након што је комерцијални неуспех филма Прошиш'о кроз шољу резултовао великим отписом за DreamWorks, 3. октобра 2006. је објављено,[51] а 30. јануара 2007. потврђено,[52] да је DreamWorks раскинуо своје партнерство са студијом Aardman. Откривајући губитке у вези са филмом Прошиш'о кроз шољу, DreamWorks је такође открио да су отписали 29 милиона долара и на Воласа и Громита, а филм је прошао испод очекивања упркос томе што је зарадио 192 милиона долара уз буџет од само 30 милиона долара.[53]

Након поделе, Aardman је задржао потпуно власништво над филмом, док је DreamWorks Animation задржао права на дистрибуцију широм света заувек, искључујући нека телевизијска права у Уједињеном Краљевству и помоћним тржиштима.[5] Убрзо након завршетка споразума, Aardman је најавио да ће наставити са другим Волас и Громит пројектом, за који је касније откривено да ће бити кратки филм под називом Питање хлеба или смрти за BBC One.

Током продукције кратког филма, Парк је јавно говорио о потешкоћама у раду са студијом DreamWorks током продукције Проклетства зекодлака, као што су сталне белешке о продукцији и захтеви да се измени материјал како би се више допао америчкој деци.[17][54] То га је годинама обесхрабрило да продуцира још један дугометражни филм, при чему је Лорд приметио да Парк преферира „формат од пола сата”.[55] Међутим, у јануару 2022. најављен је нови дугометражни филм о Воласу и Громиту, који би требало да буде објављен 2024. на стриминг услузи Netflix широм света, осим у Уједињеном Краљевству, где ће прво бити премијерно приказан на BBC-ју, након чега ће бити издат на Netflix-у.[7]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У јулу 2014, DreamWorks Animation је купио права на дистрибуцију филма од компаније Paramount Pictures (власника каталога DreamWorks Pictures-а пре 2005. године)[4] и пренео на 20th Century Fox пре него што их је вратио компанији Universal Pictures 2018. године. Међутим, Aardman Animations и даље задржава потпуно власништво над филмом.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Wallace & Gromit in the Curse of the Were-Rabbit”. AFI Catalog of Feature Films. Приступљено 19. 6. 2021. 
  2. ^ а б в Felperin, Leslie (16. 9. 2005). „Review: 'Wallace & Gromit: The Curse of the Were-Rabbit'. Variety. Приступљено 27. 1. 2017. 
  3. ^ а б „Wallace & Gromit in the Curse of the Were-Rabbit”. British Board of Film Classification. Приступљено 23. 12. 2013. 
  4. ^ Chney, Alexandra (29. 7. 2014). „DreamWorks Animation Q2 Earnings Fall Short of Estimates, SEC Investigation Revealed”. Variety. Приступљено 30. 7. 2014. 
  5. ^ а б „2007 Annual Report” (PDF). DreamWorks Animation. 2008. стр. 11. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2011. г. Приступљено 27. 1. 2017. 
  6. ^ „DreamWorks Reports Loss on 'Flushed Away' Writedown (Update5) - Bloomberg”. www.bloomberg.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 13. 1. 2022. 
  7. ^ а б King, Jack (20. 1. 2022). „New 'Wallace and Gromit' Movie to Premiere On Netflix In 2024 and Here's the First Synopsis”. Collider. Приступљено 20. 1. 2022. 
  8. ^ Toronto International Film Festival (16. 8. 2005). „North American Premiere of Nick Park's and Steve Box's Wallace & Gromit – The Curse of the Were-Rabbit a Gala Presentation” (Саопштење). PR Newswire. Приступљено 15. 3. 2015. 
  9. ^ „Wallace and Gromit's Hollywood date”. news.bbc.co.uk. 9. 3. 2000. Приступљено 11. 11. 2017. 
  10. ^ „Aardman to make Wallace And Gromit movie”. www.screendaily.com. 20. 6. 2000. Приступљено 11. 11. 2017. 
  11. ^ „AARDMAN HALTS TORTOISE VS. HARE”. uk.ign.com. 5. 7. 2001. Приступљено 11. 11. 2017. 
  12. ^ Persico, Joyce J. (5. 10. 2005). „The flesh and blood behind clay superstars”. Seattle Times. Архивирано из оригинала 23. 4. 2021. г. Приступљено 22. 4. 2021. 
  13. ^ Kewans, Stuart (11. 9. 2015). „Wallace and Gromit Take a Meeting”. New York Times. Архивирано из оригинала 2. 11. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2021. 
  14. ^ „Wallace & Gromit: The Great Vegetable Plot That Never Was”. theguardian.com. 26. 10. 2010. Приступљено 19. 5. 2017. 
  15. ^ „Wallace, Gromit stage Net comeback”. edition.cnn.com. 15. 10. 2002. Приступљено 19. 5. 2017. 
  16. ^ Szymanski, Mike (10. 10. 2005). „Helena Bonham Carter shows off her acting choppers for director Nick Park in Wallace & Gromit”. SciFi.com. Архивирано из оригинала 5. 11. 2007. г. Приступљено 12. 11. 2007. 
  17. ^ а б Farndale, Nigel (18. 12. 2008). „Wallace and Gromit: one man and his dog”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 18. 12. 2008. 
  18. ^ „Sydney premiere for Gromit movie”. BBC News. 6. 9. 2005. Приступљено 19. 8. 2016. 
  19. ^ Armstrong, Josh (5. 3. 2014). „DreamWorks to release "Chicken Run", "El Dorado" and more in Triple Feature Blu-ray sets”. Animation Scoop. Архивирано из оригинала 8. 4. 2014. г. Приступљено 5. 3. 2014. 
  20. ^ „Wallace & Gromit: The Curse of the Were-Rabbit Blu-ray”. Blu-ray.com. 11. 4. 2019. Приступљено 16. 4. 2019. 
  21. ^ The Numbers, Box Office for 10/7/2005 weekend.
  22. ^ The Numbers, Box Office for 10/14/2005 weekend.
  23. ^ The Numbers, Page for Wallace & Gromit.
  24. ^ Boxofficemojo, Page for Wallace & Gromit.
  25. ^ „Wallace & Gromit: The Curse of the Were-Rabbit”. Rotten Tomatoes. Fandango. Приступљено Шаблон:RT data.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)Шаблон:RT data
  26. ^ Волас и Громит: Проклетство зекодлака на сајту Metacritic (језик: енглески) Уреди на Википодацима
  27. ^ „Wallace & Gromit: The Curse of the Were-Rabbit”. CinemaScore. Приступљено 27. 1. 2018. 
  28. ^ „The 100 best British films”. Empire. Приступљено 4. 9. 2019. 
  29. ^ „UK stars shine at Academy Awards”. BBC. 6. 3. 2006. Приступљено 20. 8. 2016. 
  30. ^ DeMott, Rick (5. 12. 2005). „Wallace & Gromit Leads Annie Nominations”. Animation World Network. Приступљено 20. 8. 2016. 
  31. ^ Brown, Maressa (5. 2. 2006). „'Wallace & Gromit' grabs 10 Annie Awards”. Variety. Приступљено 20. 8. 2016. 
  32. ^ „Gromit and Potter awarded Baftas”. BBC News. 27. 11. 2006. Приступљено 20. 8. 2016. „Earlier this year, Wallace and Gromit took the best British film at the main Bafta ceremony,... 
  33. ^ Wilkes, Neil (13. 12. 2006). „British Comedy Awards 2006: The Winners”. Digital Spy. Приступљено 20. 8. 2016. 
  34. ^ „Critics honour Brokeback Mountain”. BBC News. 10. 1. 2006. Приступљено 20. 8. 2016. 
  35. ^ Mohr, Ian (19. 12. 2005). „'Mountain' tops 2 more crix' lists”. Variety. Приступљено 20. 8. 2016. 
  36. ^ „2006 Awards Winners Announced”. Empire. 13. 3. 2006. Приступљено 20. 8. 2016. 
  37. ^ „2005 FFCC Award Winners”. Florida Film Critics Circle. 24. 12. 2005. Приступљено 20. 8. 2016. 
  38. ^ „2006 Hugo Awards”. The Hugo Awards. 27. 8. 2006. Архивирано из оригинала 5. 3. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2016. 
  39. ^ „London Critics Circle nominations announced”. Time Out. 22. 12. 2005. Архивирано из оригинала 23. 10. 2007. г. Приступљено 20. 8. 2016. 
  40. ^ а б Ball, Ryan (12. 12. 2005). „Gromit Cracking with Critics”. Animation Magazine. Приступљено 20. 8. 2016. 
  41. ^ Baisley, Sarah (5. 3. 2006). „Wallace And Gromit & Family Guy Win Top Animated Honors at Gold Reel Awards”. Animation World Network. Приступљено 20. 8. 2016. 
  42. ^ „Rotten Tomatoes' 2005 Golden Tomato Award Winners Announced” (Саопштење). IGN. 10. 1. 2006. Архивирано из оригинала 12. 7. 2016. г. Приступљено 20. 8. 2016. 
  43. ^ DeMott, Rick (8. 2. 2006). „Madagascar Leads Kids' Choice Award Nods”. Animation World Network. Приступљено 20. 8. 2016. 
  44. ^ „2005 Awards (9th Annual)”. Online Film Critics Society. Приступљено 20. 8. 2016. 
  45. ^ Rushfield, Richard; Lynch, Rene (23. 1. 2006). „'Brokeback Mountain' Wins Producers Guild Award”. Los Angeles Times. Приступљено 20. 8. 2016. 
  46. ^ International Press Academy (17. 12. 2005). „10th Anniversary Satellite Awards – Nominations” (PDF) (Саопштење). International Press Academy. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 5. 2006. г. Приступљено 20. 8. 2016. 
  47. ^ Gilbert, Ammon (16. 2. 2006). „Saturn Awards Up”. Joblo. Приступљено 20. 8. 2016. 
  48. ^ Dixon, Guy (21. 12. 2005). „Toronto film critics laud A History of Violence”. The Globe and Mail. Приступљено 20. 8. 2016. 
  49. ^ „'War,' 'Kong' top visual effects kudos”. Variety. 16. 2. 2006. Приступљено 20. 8. 2016. 
  50. ^ The Washington, DC Area Film Critics Association (14. 12. 2005). „Washington, DC Critics Name Munich Best Film, Spielberg Best Director Double awards also for Capote and Crash” (Саопштење). PRWeb. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2016. 
  51. ^ „Splitsville for DreamWorks and Aardman?”. 3. 10. 2006. 
  52. ^ Armstrong, Stephen (18. 2. 2007). „Call my fluff”. Times Online. Архивирано из оригинала 19. 2. 2007. г. Приступљено 27. 1. 2017. 
  53. ^ „DreamWorks Reports Loss on 'Flushed Away' Writedown”. Bloomberg. 27. 2. 2007. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  54. ^ „Wallace and Gromit return to TV”. BBC News. 2. 10. 2007. Приступљено 14. 12. 2015. 
  55. ^ Giardina, Carolyn (4. 5. 2017). „Aardman's Peter Lord "Absolutely Assumes" There Will Be More 'Wallace & Gromit'. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]