Вологас VI од Партије
| Вологас VI од Партије | |
|---|---|
,_Ecbatana_mint.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | најраније средина 2. века |
| Место рођења | Партско царство |
| Датум смрти | 228. |
| Место смрти | Месопотамија, Партско царство |
| Религија | зороастризам |
| Породица | |
| Родитељи | Вологас V иверијска принцеза (?) |
| Династија | Арсакиди |
| краљ Партије | |
| Период | 208—228 |
| Претходник | Вологас V |
| Наследник | Ардашир I (Сасанидско царство) |
Вологас VI или Вологаз VI (грч. Βολογέσης, пар. 𐭅𐭋𐭂𐭔 Walagash; најраније средина 2. века — Месопотамија, око 228) је био последњи шаханшах Партије (208—228). Владавину му је обележио грађански рат са млађим братом Артабаном IV (око 216—224), који је завладао највећим делом државе. Унутрашњи сукоби убрзали су пад Партског царства и успон Сасанида.
Биографија
[уреди | уреди извор]Наследио је престо од свог оца Вологаса V 208. године.[1] Владавину му је обележио наставак слабљења централне власти у Партији, тешко страдалој у претходном рату са Римским царством (195-198).[2][3] Сасанид Ардашир се већ био учврстио у Персису и ширио своју власт даље, показујући неспремност да се покори Вологасу.[4]
Вологасу са овако тешким унутрашњим приликама у земљи никако није одговарало то што је 211. године римски цар постао Каракала, који је имао амбиције да обнови царство Александра Великог. Пошто је већ планирао рат са Партским царством принцепс је само тражио повод.[1][5] Повод је нађен у томе што је шаханшах пружио уточиште Тиридату, сину јерменског краља Хозроја који се 215. године био побунио против римске власти, и извесном Антиоху из Киликије, киничком филозофу. Међутим, Вологас је испоручио обојицу и Каракала је морао одустати од експедиције, барем привремено.[1]
Око 216. против Вологасове власти се побунио његов млађи брат Артабан. Артабан је врло брзо завладао већином Партског царства, док је легитимни шаханшах потиснут у Месопотамију.[6] Брзина Артабановог успона и губитка Вологасовог значаја најбоље се види у томе што већ 216. године Каракала не преговара са старијим него са млађим братом.[7] Овај грађански рат само је додатно истрошио снаге Царства, убрзавши његов пад. Вологас је под својом влашћу задржао само део средње Месопотамије до смрти око 228. године,[6] када је и том последњом партском територијом завладало Сасанидско царство.[2][3][8][9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Mesihović 2015, стр. 1945.
- ^ а б Иденг 2022, стр. 282.
- ^ а б Франкопан 2022, стр. 58.
- ^ Mesihović 2015, стр. 1959.
- ^ Мирковић 2018, стр. 510.
- ^ а б Mesihović 2015, стр. 1946.
- ^ Mesihović 2015, стр. 1947.
- ^ Mesihović 2015, стр. 1960.
- ^ Мирковић 2018, стр. 517.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mesihović, Salmedin (2015). ORBIS ROMANVS: Udžbenik za historiju klasične rimske civilizacije. Sarajevo.
- Мирковић, Мирослава (2018). Историја Римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник.
- Иденг, Јун В. (2022). Историја Рима II: Царско доба. Лозница: Карпос.
- Питер Франкопан, Путеви свиле: Нова историја света, 2022. Београд: Лагуна
