Волотовски рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Волотовски рејон
Волотовский район
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјект Новгородска област
Админ. центарВолот
Статусопштински рејон
Оснивање1927.
Површина995,1 km2
Становништво2014.
 — број ст.5.292
 — густина ст.5,32 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице53
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Волотовски рејон (рус. Волотовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у западном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је село Волот. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 5.292 становника или у просеку око 5,1 ст/км².

Географија[уреди | уреди извор]

Административна мапа рејона

Волотовски рејон смештен је у западном делу Новгородске области и са површином од свега 995,1 км² територијално је најмањи рејон у области (од укупно 21 рејона). Граничи се са Староруским рејоном на истоку, на северу је Шимски, северозападу Сољчански, и на југу Подоршки рејон. На западу је територија Псковске области.

Рејон се налази на подручју простране Прииљмењске низије, југозападно од депресије језера Иљмењ чијем басену припада. Рељеф је готово у целости равничарски, са благим узвишењима међусобно раздвојеним речним токовима. Надморска висина варира између 60 и 103 метра. Најважнији водотоци су реке Псижа и Перехода које директо отичу ка језеру Иљмењ, Снежа и Каменка су притоке Полиста, док су Северка и Колошка притоке Шелоња.

Готово 60% рејонске територије прекривено је шумама, углавном листопадним, док је под мочварним ареалима око четвртине рејонске територије, углавном уз речне долине на југу.

Историја[уреди | уреди извор]

Волотовски рејон успостављен је 1927. године као административна јединица тадашњег Новгородског оруга Лењинградске области. Рејон је привремено распуштен 1932, а његова територија предана на управу суседним општинским рејонима. Поново је успостављен 1935, а у границама Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године. По други пут је био расформиран од фебруара 1963. до новембра 1965. године.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 5.699 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 5.292 становника, или у просеку 5,1 ст/км².[2] По броју становника Сољчански рејон се налази на 19. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
14.873 --- --- 7.099[3] 6.106[4] 5.699[1] 14.352*

Напомена: * Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоји укупно 110 насеља, а рејонска територија је подељена на 3 другостепене сеоске општине. Административни центар рејона је село Волот.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Преко територије рејона пролази железничка линија која повезује градове Бологоје и Дно.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)}-
  2. ^ -{Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]