Волтер Левин
Овај чланак је недовршен. |
Волтер Левин | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. јануар 1936. |
Мјесто рођења | Хаг, Низоземска |
Пребивалиште | САД |
Држављанство | САД |
Образовање | Универзитет технологије Делфт |
Породица | |
Дјеца | 2 |
Научни рад | |
Поље | физика (астрофизика) |
Институција | МИТ |
Награде |
|
Волтер Левин (енгл. Walter Lewin; Хаг, 29. јануар 1936) амерички је физичар из Холандије. Докторирао је нуклеарну физику 1965. на Универзитету технологије Делфт и био при МИТ око пола деценије.
Левинови доприноси су награђени и предавања доступна на Јутјубу. У децембру 2014, МИТ је опозвао Левинову титулу професора-емеритуса.[1][2][3]
Рани живот и образовање
[уреди | уреди извор]Левин је рођен у породици Сајмона Левина и Пјетернеле Јохане ван дер Танг 1936. у Хагу, Холандија. Био је дијете када је ратна Њемачка окупирала Холандију током Другог свјетског рата.[4] Није познато да ли су његови дједа и бака Густав и Ема Левин (који су били Јевреји) убијени или не у Аушвицу 1942,[5] нити да ли су или не умрли од тифуса или изгладњења.[6] Да би заштитио своју породицу, Волтеров отац (који је био Јевреј, за разлику од своје супруге) одлучио је да напусти породицу без да каже икоме; Волтерова мајка је била препуштена да одгаја дјецу и води малу школу у чијем је оснивању учествовала са својим супругом. По завршетку рата, отац се вратио; Волтер описује да је имао „више или мање нормално дјетињство”. Његови родитељи су наставили да управљају школом, за што он каже да је јако утицало да заволи науку.[4][7]
Академска каријера
[уреди | уреди извор]Волтер Левин је учио физику у средњој школи, а потом је био на МИТ (јануар 1966). Прво је био професор-асистент, а потом придружени професор физике (1968), онда професор (1974).[8]
На МИТ, Левин је сарађивао са Џорџом Кларком. Током другог дијела ’70-их, проводили су експерименте.[9][10]
Левин је сарађивао са својим блиским пријатељем Јаном ван Парадијсом који је био при Универзитету у Амстердаму; сарађивали су од 1978. до Парадијсове смрти. Заједно су аутори 150 радова.[11]
Постао је члан Краљевске холандске академије умјетности и наука 1993.[12] и члан Америчког физичког друштва 1993.[13]
Левин и дипломски студент Џефри Комерс радили су на подацима са Опсерваторије Комптон гама реј (енгл. Compton Gamma Ray Observatory). Ово је била сарадња са Групом BATSE[14] у Хантсвилу (Алабама). Почетком децембра 1995, са Крисом Кувелиотом (Криса) и Ван Парадијсом, открили су нови тип извора сагоријевања икс зрака (GRO J1744-28); добили су награду НАСА-е за своје откриће.[тражи се извор]
Од 1996. до 1998. Левинова сарадња са Мишијелом ван дер Клисом у Амстердаму довела је до открића фреквенције специфичних осцилација.[појаснити][тражи се извор]
Левин је објавио око 500 научних чланака (ц. 2015. година).[13]
Награде
[уреди | уреди извор]- 1978 — NASA Award for Exceptional Scientific Achievement[15]
- 1984 — Alexander von Humboldt Award[15]
- 1984 — Guggenheim Fellowship[16]
- 1984 — MIT Science Council Prize for Excellence in Undergraduate Teaching[16]
- 1988 — MIT Department of Physics W. Buechner Teaching Prize[16]
- 1991 — Alexander von Humboldt Award[15]
- 1997 — NASA Group Achievement Award for the Discovery of the Bursting Pulsar[16]
- 2003 — MIT Everett Moore Baker Memorial Award for Excellence in Undergraduate Teaching[16]
- 2011 — Educator Award for OpenCourseWare Excellence (ACE)[17]
Појављивања на ТВ-у
[уреди | уреди извор]Испод су нека од значајних појављивања Волтера Левина на ТВ-у:
- 1998, A Science Odyssey, WGBH, Boston, Produced by PBS
- 2003, The Elegant Universe, NOVA, Produced by PBS
- 2005, Einstein's Unfinished Symphony, BBC
- 2008, Riz Khan – Walter Lewin & physics[18]
- 2011, The Fabric of the Cosmos, NOVA, Produced by PBS
- 2011, The Martha Stewart Show, season 3 episode 3172[19]
- 2011, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, Oct 24[20]
- 2012, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, May 9[21]
- 2012, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, May 9 part II[22]
- 2012, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, November 27[23]
- 2013, January–February, 8 one-hour lectures, TV NHK, Japan.
- 2014, September, French TV Canal+ series of documentary – "Special Investigations", on Online Education
- 2014, The brilliant professor Walter Lewin 'I'm an artist' (Dutch TV NCRV)[24]
- 2014, The World of Quantum, NOVA, Produced by PBS
Публикације
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]- Lewin, Walter; Goldstein, Warren (2011). For the Love of Physics: From the End of the Rainbow to the Edge of Time – A Journey Through the Wonders of Physics. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4391-0827-7. (en, de, nl, es, ko, ja, zh, ru, pl, el, it, fa, tr)
- Lewin, Walter; van der Klis, Michiel, ур. (2006). Compact stellar X-ray sources. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82659-4.
- Lewin, Walter H.G.; van Paradijs, Jan; van den Heuvel, Edward P.J., ур. (1995). X-ray binaries. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41684-9.
- Truemper, J.; Lewin, W.H.G.; Brinkmann, W., ур. (1986). The evolution of galactic X-ray binaries. D. Reidel Pub. Co.; Sold and distributed in the U.S.A. and Canada by Kluwer Academic Publishers. ISBN 978-90-277-2184-6.
- Lewin, Walter H.G.; van den Heuvel, Edward, ур. (1983). Accretion-driven stellar X-ray sources. Cambridge University Press. ISBN 0-521-24521-4.
- Остало
- Lewin, Walter H.G.; Jan van Paradijs; Ronald E. Taam (2004). „X-ray Bursts”. Space Science Reviews. 62 (3–4): 223—389. Bibcode:1993SSRv...62..223L. S2CID 125504322. doi:10.1007/BF00196124.
- D. Pooley; W.H.G. Lewin; S.F. Anderson; H. Baumgardt; A.V. Filippenko; B.M. Gaensler; et al. (2003). „Dynamical Formation of Close Binary Systems in Globular Clusters”. Astrophysical Journal. 591 (2): L131—L134. Bibcode:2003ApJ...591L.131P. S2CID 36027886. arXiv:astro-ph/0305003 . doi:10.1086/377074.
- J. Miller; A. Fabian; R. Wijnands; R. Remillard; P. Wojdowski; N. Schulz; et al. (2002). „Resolving the Composite Fe K-alpha Emission Line in the Galactic Black Hole Cygnus X-1 with Chandra”. Astrophysical Journal. 578 (1): 348—356. Bibcode:2002ApJ...578..348M. S2CID 119393282. arXiv:astro-ph/0202083 . doi:10.1086/342466.
- D. Pooley; W. Lewin; L. Homer; S. Anderson; B. Gaensler; B. Margon; et al. (2002). „Optical Identifications of Multiple Faint X-ray Sources in the Globular Cluster NGC~6752: Evidence for Numerous Cataclysmic Variables”. Astrophysical Journal. 569 (1): 405. Bibcode:2002ApJ...569..405P. S2CID 12626024. arXiv:astro-ph/0110192 . doi:10.1086/339210.
- C. Kouveliotou; J. van Paradijs; G. J. Fishman; M. S. Briggs; J. Kommers; B. A. Harmon; et al. (1996). „Discovery of a New Type of Burster from the Galactic Center Region”. Nature. 379 (6568): 799. Bibcode:1996Natur.379..799K. S2CID 4323079. doi:10.1038/379799a0. hdl:2060/19970023049 .
- M. v.d. Klis; J. Swank; W. Zhang; K. Jahoda; E. Morgan; W. Lewin; et al. (1996). „Discovery of Sub millisecond Quasi-periodic Oscillations in the X-ray Flux of Scorpius X-1”. Astrophysical Journal. 469: L1—L4. Bibcode:1996ApJ...469L...1V. S2CID 16903844. arXiv:astro-ph/9607047 . doi:10.1086/310251.
- W.H.G. Lewin; G.W. Clark; W.B. Smith (1968). „Observation of an X-Ray Flare from Sco X-1”. Astrophysical Journal Letters. 152: L55. Bibcode:1968ApJ...152L..55L. doi:10.1086/180177.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Juan Esteban; Cajigas Jimenez (9. 12. 2014). „MIT removes professor's online lectures after harassment charge”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 9. 12. 2014. г.
- ^ Lin, Leon (9. 12. 2014). „MIT cuts ties with Walter Lewin after online harassment probe”. The Tech. Архивирано из оригинала 09. 01. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2017.
- ^ „MIT indefinitely removes online physics lectures and courses by Walter Lewin” (Саопштење). MIT News Office. 8. 12. 2014.
- ^ а б Jennifer Chu (18. 5. 2011). „A labor of love”. MIT News.
- ^ DwUexUstPEE. www.youtube.com.
- ^ Lewin, Walter; Goldstein, Warren (2011). For the Love of Physics: From the End of the Rainbow to the Edge of Time – A Journey Through the Wonders of Physics. Simon and Schuster. стр. 11, 12. ISBN 978-1-4391-0827-7.
- ^ Kim Clark (10. 1. 2008). „A New Physics Superstar”. US News & World Report.
- ^ ocw.mit.edu – MIT OpenCourseWare (архивирано: 2009-03-14 23.51.06)
- ^ Lewin, Walter H. G.; Ricker, George R.; McClintock, Jeffrey E. (октобар 1971). „X-Rays from a New Variable Source GX 1+4”. Astrophysical Journal. 169: L17. Bibcode:1971ApJ...169L..17L. doi:10.1086/180805.
- ^ Lewin, Walter H. G.; McClintock, Jeffrey E.; Ryckman, Stanley G.; Glass, Ian S.; Smith, William B. (новембар 1970). „Continual Variations in the High-Energy Flux of X-Rays from Scorpius X-1”. Astrophysical Journal. 162: L109. Bibcode:1970ApJ...162L.109L. doi:10.1086/180635.
- ^ Walter H. G. Lewin (2003). Edward P. van den Heuvel; Lex Kaper; Evert Rol; Ralph A.M.J. Wijers, ур. My Quarter Century with Jan. ASP Conference Proceedings. 308. стр. 27. Bibcode:2003ASPC..308...27L. arXiv:astro-ph/0105344 .
- ^ „Walter Lewin”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 20. 7. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2015.
- ^ а б „Walter Lewin”. Simon & Schuster UK. Приступљено 2015-02-22.
- ^ „batse/instrument”. www.batse.msfc.nasa.gov. Архивирано из оригинала 15. 2. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2022.
- ^ а б в „Walter Lewin | Helix Magazine”. helix.northwestern.edu. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 2019-03-27.
- ^ а б в г д „New MITx course by Walter Lewin has potential to be the largest MOOC ever | The Open Education Consortium”. www.oeconsortium.org. Приступљено 2019-03-27.
- ^ „MIT TechTV – Inaugural Awards for OpenCourseWare Excellence”. Techtv.mit.edu. Архивирано из оригинала 2013-11-01. г. Приступљено 2013-04-20.
- ^ Walter Lewin & physics. YouTube.
- ^ „Walter Lewin guest on the Martha Stewart Show”. 2013-05-11.
- ^ „Natuurkundige Walter Lewin, Diederik Jekel – 24-10-2011 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. Приступљено 2013-04-20.
- ^ „Walter Lewin – 9-5-2012 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. Приступљено 2013-04-20.
- ^ „Extra proef (2): Walter Lewin – 9-5-2012 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. Приступљено 2013-04-20.
- ^ „Walter Lewin – Wet van behoud lading – 27-11-2012 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. 2012-11-27. Приступљено 2013-04-20.
- ^ The brilliant professor Walter Lewin 'I'm an artist' (Dutch TV NCRV). YouTube.
Литература
[уреди | уреди извор]- „The Rapid Burster”.
- „ESA Science & Technology: X-ray light curve of the Rapid Burster in a very active Type II burst state”. Sci.esa.int. Приступљено 2013-04-20.
- Lewin, Walter H. G.; Van Paradijs, J.; Van Der Klis, M. (1991). „Quasi-periodic oscillations in low-mass X ray binaries”. NAS-NRC, High-Energy Astrophysics. American and Soviet Perspectives: 251. Bibcode:1991heaa.conf..251L.
- Pooley, David; Lewin, Walter H. G.; Verbunt, Frank; Homer, Lee; Margon, Bruce; Gaensler, Bryan M.; Kaspi, Victoria M.; Miller, Jon M.; Fox, Derek W. (28. 3. 2002). „Chandra Observation of the Globular Cluster NGC 6440 and the Nature of Cluster X-ray Luminosity Functions”. The Astrophysical Journal. 573 (1): 184—190. Bibcode:2002ApJ...573..184P. ISSN 0004-637X. S2CID 119401055. arXiv:astro-ph/0111212 . doi:10.1086/340498.
- „The Best 300 Professors” (PDF). The Princeton Review. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 9. 2013. г. Приступљено 2014-12-22.
- „Professor Walter Lewin featured in "The Best 300 Professors"”. Employees Portal. TU Delft. Архивирано из оригинала 10. 1. 2016. г. Приступљено 23. 12. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Walter Lewin на сајту YouTube
- Једно од предавања на сајту YouTube