Пређи на садржај

Волфганг Кетерле

С Википедије, слободне енциклопедије
Волфганг Кетерле
Волфганг Кетерле на симпозијуму на Универзитету Браун 2007. године
Лични подаци
Датум рођења(1957-10-27)27. октобар 1957. (67 год.)
Место рођењаХајделберг, Западна Немачка
ОбразовањеУниверзитет у Хајделбергу
Минхенски технички универзитет
Минхенски универзитет
Институт квантне оптике Макс Планк
Научни рад
ПољеФизика
ИнституцијаУниверзитет у Хајделбергу
МИТ
МенториХерберт Валтер
Хартмут Фигер
Познат поБозе-Ајнштајнов кондензат
НаградеМедаља Бенџамина Френклина (2000)
Нобелова награда за физику (2001)

Волфганг Кетерле (нем. Wolfgang Ketterle; рођен 21. октобра 1957) немачки је физичар и професор физике на Масачусетском технолошком институту. Његова истраживања су се фокусирала на експерименте који су хватали и хладили атоме на температуре близу апсолутној нули,[1] а водио је једну од првих група које су реализовале Бозе-Ајнштајнов кондензат у тим системима 1995. године.[2] Заједно са Ериком Корнелом и Карлом Виманом, 2001. године је добио Нобелову награду за физику „за постизање Бозе-Ајнштајнове кондензације у разређеним гасовима алкалних атома, и за рана фундаментална истраживања особина кондензата”.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Кетерле је рођен у Хајделбергу, у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг, а школу је похађао у свом родном граду и Епелхајму.[4] Универзитет у Хајделбергу уписао је 1976. године, пре него што се пребацио на Минхенски технички универзитет две године касније, где је 1982. године стекао еквивалент дипломе мастера.[4][5] Докторирао је експерименталну молекуларну спектроскопију 1986. године, под менторством Херберта Валтера и Хартмута Фигера на Институту квантне оптике Макс Планкс у Гархингу код Минхена, пре него што је започео постдокторско истраживање у Гархингу и на Универзитету у Хајделбергу.[5] Придружио се групи Дејвида Е. Причарда 1990. године у Истраживачкој лабораторији за електронику на Масачусетском технолошком институту.[4] Запослио се на Физичком факултету на МИТ-у 1993. године, а од 1998. године је професор физике.[5] Именован је за помоћног директора Истраживачке лабораторије за електронику 2006. године, а именован је и за директора Центра за ултрахладне атоме на МИТ-у.[5]

Након постизања Бозе-Ајнштајнове кондензације у разблаженим гасовима 1995. године, његова група је 1997. године била у стању да покаже интерференцију између два сударајућа кондензата,[6] као и прву реализацију „атомског ласера”, атомског аналогног оптичког ласера.[7] Поред текућих истраживања Бозе-Ајнштајновог кондензата у ултрахладним атомима, његова најновија достигнућа укључују стварање молекуларног Бозе кондензата 2003. године,[8] као и експеримент из 2005. године који је пружио доказе за „високотемпературну” суперфлуидност у фермионском кондензату.[9]

Кетерле је такође тркач који се децембра 2009. године појавио у часопису Runner's World у рубрици „I'm a Runner” („Ја сам тркач”).[10] Говорио је о томе како је носио своје патике за трчање у Стокхолм када је добио Нобелову награду и срећно трчао у рани сумрак. Завршио је и Бостонски маратон 2013. године, са временом 2:49:16,[11] а 2014. године, у Бостону, оборио је свој лични рекорд са временом 2:44:06.

Кетерле је члан Управног одбора Центра за изврсност у образовању (CEE - Center for Excellence in Education),[12] а учествује у серији истакнутих предавања CEE-овог водећег програма за средњошколце. Члан је и Међународног научног саветодавног комитета аустралијског Центра за будуће нисконапонске електроничке технологије.[13]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Кетерле се 2011. године венчао са Мишел Плот. Има петоро деце, троје са Габријеле Кетерле, са којом је био у браку од 1985. до 2001. године.[4]

Публикације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Wolfgang Ketterle”. Physics Today. 2016. ISSN 1945-0699. doi:10.1063/pt.5.031334. 
  2. ^ „The Coldest Place in the Universe”. Smithsonian (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2019. 
  3. ^ „The Nobel Prize in Physics 2001”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2018. 
  4. ^ а б в г „Wolfgang Ketterle - Biographical”. nobelprize.org. Приступљено 11. 5. 2019. 
  5. ^ а б в г „Curriculum Vitae - Wolfgang Ketterle” (PDF). Alkali BEC Projects @ MIT. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 4. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2014. 
  6. ^ „Interference of Two Condensates”. Alkali BEC Projects @ MIT. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2014. 
  7. ^ Ketterle, Wolfgang (20. 11. 2002). „Nobel lecture: When atoms behave as waves: Bose-Einstein condensation and the atom laser” (PDF). Reviews of Modern Physics. 74 (4): 1131—51. Bibcode:2002RvMP...74.1131K. doi:10.1103/revmodphys.74.1131. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2014. г. Приступљено 27. 10. 2014. 
  8. ^ „Physicists perform ultracold coup over molecules”. MIT News. 18. 12. 2003. Приступљено 27. 10. 2014. 
  9. ^ „High-Temperature Superfluidity”. Atomic Quantum Gases @ MIT. Архивирано из оригинала 8. 9. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2014. 
  10. ^ Doucleff, Michaeleen (3. 11. 2009). „I'm A Runner: Wolfgang Ketterle, Ph.D.”. Runner's World. Приступљено 27. 10. 2014. 
  11. ^ „2013 Boston Marathon Top Finishers”. registration.baa.org. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 27. 10. 2014. 
  12. ^ „Board of Trustees”. Center for Excellence in Education. Приступљено 27. 10. 2014. 
  13. ^ „Prof Ketterle biography”. Centre for Future Low-Energy Electronics Technologies. Приступљено 9. 11. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Волфганг Кетерле на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Волфганг_Кетерле&oldid=29345731”