Вороња

Координате: 69° 10′ 57″ N 35° 47′ 57″ E / 69.18250° С; 35.79917° И / 69.18250; 35.79917 (Ушће реке Вороње)
С Википедије, слободне енциклопедије
Вороња
Воро́нья
Вороња у доњем делу тока
Опште информације
Дужина155 km
Басен9.940 km2
Пр. проток114 ​m3s
СливБаренцово море
Водоток
ИзворЛовозеро на
67° 59′ 47″ N 35° 11′ 45″ E / 67.99639° С; 35.19583° И / 67.99639; 35.19583 (Извор реке Вороње)
В. извора158 m
Ушћеу Баренцово море на
69° 10′ 57″ N 35° 47′ 57″ E / 69.18250° С; 35.79917° И / 69.18250; 35.79917 (Ушће реке Вороње)
В. ушћа0 m
Про. пад0,99 ​mkm тока
Географске карактеристике
Држава/е Русија
ОбластМурманска област
ПритокеУјма, Чудзјок, Ејнч
ДРВ02010000712101000003363
Река на Викимедијиној остави

Вороња (рус. Воро́нья) река је која протиче преко западних и северозападних делова Кољског полуострва на подручју Мурманске области, на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Протиче преко територија Ловозерског и Кољског рејона. Припада басену Баренцовог мора у које се улива пространим естуарским ушћем. Свој ток започиње као отока језера Ловозеро и целом дужином тока тече у смеру севера. Укупна дужина водотока је 155 km, површина сливног подручја око 9.940 km², док је просечан проток око 114 m³/s.

Због великог хидроенергетског потенцијала на реци су саграђене две хидроелектране и два вештачка језера са јединственим именом Серебрјанско језеро (556 km²). Горње Серебрјанско језеро настало је градњом уставе Серебрјанске ХЕ-1 и потопиле је централни део корита реке, док се мање Доњосеребрјанско језеро налази нешто северније и на његовим обалама налази се варошица Тумани. У басену реке налази се и језеро Чудзјавр.

Река Вороња има бројне притоке, а највеће међу њима су Ујма (54 km), Ејнч (38 km), Чудзјок (33 km) и друге. У доњем делу тока у кориту се налазе бројни водопади и брзаци, а највиши водопад Велики Падун висок је 26,7 метара. У горњем делу тока река протиче кроз долину која је у знатној мери потопљена преграђивањем корита реке, док се у доњем делу тока корито одликује дубоким и уским јаругама, а у њему се налазе и бројна мања острва.

Уз обе обале реке налазе се лежишта метаморфног полудрагог камена јасписа.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]