Вођи Француске револуције
| Вођи Француске револуције | |
|---|---|
 Прва страна књиге из 1932. године | |
| Настанак | |
| Аутор | проф. др Слободан Јовановић |
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | историографска студија |
| Тема | Оноре Мирабо, Жорж Дантон, Шарл Франсоа Димурје, Максимилијан Робеспјер |
| Издавање | |
| Издавач | Издавачка књижарница Геца Кон |
| Број страница | 422 |
| Превод | |
| Датум издавања | 1932. |
Вођи Француске револуције јесте историографска студија Слободана Јовановића из 1920. године, о четворици најзначајнијих политичара из времена Француске револуције. Прво издање је објавила Издавачка књижарница Геца Кон из Кнез Михаилове улице бр. 1 у Београду.
О аутору[уреди | уреди извор]
Слободан Јовановић (1869−1958) је био српски и југословенски правник и историчар, доктор правних наука, професор и декан Правног факултета Универзитета у Београду, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, председник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба. Сматра се најзначајнијим домаћим правним теоретичарем и писцем. Његова дела су, иако фундаментална у области опште правне теорије и теорије државе, дуго била скрајнута у времену комунистичке Југославије, будући да је Јовановић током Другог светског рата био председник југословенске краљевске владе у емиграцији и да је у одсуству осуђен на Београдском процесу 1946. године.
Опис[уреди | уреди извор]
У књизи, Јовановић даје преглед биографија четворице најистакнутијих политичара и личности Француске револуције. То су Оноре Габријел Риквети, гроф Мирабоа (представник Трећег сталежа на Скупштини сталежа 1789. године и члан Националне уставотворне скупштине), Жорж Жак Дантон (члан Комитета јавног спаса), генерал Шарл Франсоа Димурје и Максимилијан Франсоа Мариа Исидор де Робеспјер (члан Комитета јавног спаса и председник Националног конвента).
Издања[уреди | уреди извор]
Књига је први пут објављена 1920. године у издању Издавачке књижарнице Геца Кон из Кнез Михаилове улице бр. 1 у Београду. Затим ју је исти издавач објавио 1932. године.[1]
Поново се појавила тек 1990. године у оквиру првог издања сабраних дела Слободана Јовановића у 12 томова, које су заједнички издали Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ), Југославија Публик и Српска књижевна задруга. Приређивач издања је био историчар др Радован Самарџић, редовни члан Српске академије наука и уметности, директор Балканолошког института и председник Српске књижевне задруге.
Издавачко предузеће Просвета је 2005. године објавило библиофилско издање сабраних дела Слободана Јовановића у 17 томова.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јовановић, Слободан (1932). Вођи Француске револуције. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а.д.