Војвода Степа (Нова Црња)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили личност, погледајте чланак Степа Степановић.
Војвода Степа
Vojvoda Stepa Orthodox church.jpg
Православна црква
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Нова Црња
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1374
 — густина 37/km2
Положај
Координате 45°40′31″ СГШ; 20°39′09″ ИГД / 45.675166° СГШ; 20.6525° ИГД / 45.675166; 20.6525 Координате: 45°40′31″ СГШ; 20°39′09″ ИГД / 45.675166° СГШ; 20.6525° ИГД / 45.675166; 20.6525
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 70 m
Површина 46,9 km2
Војвода Степа на мапи Србије
Војвода Степа
Војвода Степа
Војвода Степа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23219
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Војвода Степа је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.374 становника.


Историја[уреди]

Првобитно име села је било „Леоновац“.

Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.[1]

Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, војводи Степи Степановићу. Војвода Степа је насељена 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком српских оптаната из Мађарске (Батања) и Румуније. Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта. Четири породице Солунских добровољаца су насељене из Величана код Требиња.[2]

Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.[3]

Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа, а први учитељ био је Душан Тодоровић из Чачка. Године 1934. изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Године 1939. у новом насељу изграђени су, поред храма, и соколски и парохијски дом.

Положај[уреди]

Војвода Степа се налази 20,5 километара источно-југоисточно од Кикинде (ваздушном линијом), 45 километара северно од Зрењанина и 12 километара од румунске границе.

Демографија[уреди]

У насељу Војвода Степа живи 1366 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,1 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија.83.076.857.518.03.827.82.760.720[4]
Година Становника
1948. 2
1953. 3
1961. 2
1971. 2
1981. 2
1991. 1 1
2002. 1 1
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.584 92,09 %
Црногорци
  
41 2,38 %
Роми
  
32 1,86 %
Југословени
  
12 0,69 %
Хрвати
  
11 0,63 %
Мађари
  
6 0,34 %
Муслимани
  
4 0,23 %
Украјинци
  
2 0,11 %
Словаци
  
2 0,11 %
Бошњаци
  
2 0,11 %
Руси
  
1 0,05 %
Немци
  
1 0,05 %
Македонци
  
1 0,05 %
Бугари
  
1 0,05 %
непознато
  
2 0,11 %


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић
  2. „Огњишта: Величани” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. 
  3. Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу.)
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]