Војвода Степа (Нова Црња)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Војвода Степа
Vojvoda Stepa Orthodox church.jpg
Православна црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНова Црња
Становништво
 — 2011.Пад 1374
 — густина37/км2
Географске карактеристике
Координате45°40′31″ СГШ; 20°39′09″ ИГД / 45.675166° СГШ; 20.6525° ИГД / 45.675166; 20.6525Координате: 45°40′31″ СГШ; 20°39′09″ ИГД / 45.675166° СГШ; 20.6525° ИГД / 45.675166; 20.6525
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина70 м
Површина46,9 км2
Војвода Степа на мапи Србије
Војвода Степа
Војвода Степа
Војвода Степа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23219
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Војвода Степа је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.374 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Првобитно име села је било „Леоновац“.

Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.[1]

Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, војводи Степи Степановићу. Војвода Степа је насељена 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком српских оптаната из Мађарске (Батања) и Румуније. Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта. Четири породице Солунских добровољаца су насељене из Величана код Требиња.[2] Насеље носи назив Војвода Степа од 1927. године.[3]

Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.[4]

Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа, а први учитељ био је Душан Тодоровић из Чачка. Године 1934, изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Године 1939, у новом насељу изграђени су, поред храма, и соколски и парохијски дом.

Положај[уреди | уреди извор]

Војвода Степа се налази 20,5 km источно-југоисточно од Кикинде (ваздушном линијом), 45 km северно од Зрењанина и 12 km од румунске границе.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Војвода Степа живи 1366 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,1 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.832
1953. 3.076
1961. 2.857
1971. 2.518
1981. 2.032
1991. 1.827 1.812
2002. 1.720 1.760
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
1.584 92,09 %
Црногорци
  
41 2,38 %
Роми
  
32 1,86 %
Југословени
  
12 0,69 %
Хрвати
  
11 0,63 %
Мађари
  
6 0,34 %
Муслимани
  
4 0,23 %
Украјинци
  
2 0,11 %
Словаци
  
2 0,11 %
Бошњаци
  
2 0,11 %
Руси
  
1 0,05 %
Немци
  
1 0,05 %
Македонци
  
1 0,05 %
Бугари
  
1 0,05 %
непознато
  
2 0,11 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић
  2. ^ „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. [мртва веза]
  3. ^ „Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор”. Б92. 23. 1. 2020. Приступљено 24. 1. 2020. 
  4. ^ Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу.)
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]