Војводство Бохемија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб династије Пшемисловић
Војводство Бохемија у Светом римском царству, 11. вијек

Војводство Бохемија (лат. Ducatus Bohemiæ, њем. Herzogtum Böhmen), познато и као Чешко војводство (чеш. České knížectví),[1][2] била је монархија и кнежевина у средњој Европи током раног и високог средњег вијека. Основали су је 870. године Чеси као дио Великоморавске кнежевине. Бохемска земља се извојила из распаднуте Моравске након што се војвода Збигњев I заклео на вијерност источнофраначком краљу Арнулфу 895. године.

Док су бохемске војводе из династије Пшемисловић, прво владајући из Прашког храда и Леви храдеца, ширили посједе под својом контолом, покрштавање које су покренули Ћирило и Методије наставили су франачки бискупи из Регензбурга и Пасауа. Прашка бискупија 973. године је основана кроз заједничке напоре војводе Болеслава II и цара Отона I.[3] Касније је војвода Вацлав I, који је убио свој млађег брата Белослава I, постао светац заштитник земље.

Док је земљу окупирао пољски краљ Болеслав I, а династију Пшемислеовић потресали унутрашњи сукоби, војвода Владивој је добио Бохемију као феуд од источнофраначког краља Хајнриха II 1002. године и војводство је постало царска држава Светог римског царства. Војводство Бохемија је постало насљедна Краљевина Бохемија, док је војводу Отокар I за краља крунисао њемачки краљ Филип Швапски 1198. године. Пшемисловићи су остали на власти током високог средњег вијека, све до изумирања мушке линије смрћу краља Вацлав III 1306. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Bradshaw, George (1867). Bradshaw's illustrated hand-book to Germany. London. стр. 223. Приступљено 12. 7. 2014. 
  2. Chotěbor, Petr (2005). Prague Castle : Detailed Guide (2nd complemente изд.). Prague: Prague Castle Administration. стр. 19,27. ISBN 80-86161-61-7. 
  3. Bohemia to the Extinction of the Premyslids, Kamil Krofta, Cambridge Medieval History:Victory of the Papacy, Vol. VI, ed. J.R. Tanner, C.W. Previte-Orton and Z.N. Brooke, (Cambridge University Press, 1957), 432.

Литература[уреди]