Мађари у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Војвођански Мађари)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мађари у Србији
Szerbiai Magyarok
Flag of the Hungarians in Vojvodina (2005 proposal).svg
Застава Мађара у Војводини
Catherine.0.arpad-1-.jpg
Hunyady Júlia szerb fejedelemné.jpg
Имре Варади.jpg
Kosztolányi Dezső portréja (Székely Aladár, 1935) – crop.jpg
Nh nadj kosta.jpg
K007 ida sabo.jpg
IstvanSeli.jpg
Palfi-Bela.jpg
NadjFranjo.jpg
Zoltan Dani.jpg
Ištvan Pastor, jun 2012.JPG
Monica Seles 1991.jpg
Albert Nađ, 2007.jpg
Ervin Katona 2010.JPG
Arpad Šterbik, BM Ciudad Real - Handball Spain (01).jpg
Magdi Rúzsa performing at the ESC 2007 in Helsinki.jpg
Укупна популација
253.899 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина
Језици
српски и мађарски
Религија
претежно католичка, протенстанска мањина
Сродне етничке групе
Мађари
Народна ношња Мађара у Западној Бачкој (околина Сомбора)

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној Покрајини Војводини, што је 13,00% од укупног становништва покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.

Пописи Србије[уреди]

Мађари према националној припадности, по пописима 1948–2011.

  • 1948: 433.701
  • 1953: 441.907
  • 1961: 449.587
  • 1971: 430.314
  • 1981: 390.468
  • 1991: 343.800
  • 2002: 293.299
  • 2011: 253.899[1]

Историја[уреди]

Мађари насељавају Панонску низију крајем 9. века, и области преко Саве и Дунава које данас припадају Србији укључују у састав Угарске. После отоманског освајања северних територија данашње Србије и након низа изгубљених ратова који су кулминирали Мохачком битком, бежећи пред турцима, највећи део мађарског становништа је напустило област.[2] Битка код Мохача је означила крај краљевине и Турци су завладали југозападним деловима Угарске (Бачка и Банат) и Трансилванијом. Мађари су поново почели да насељавају подручје данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880. Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба, 35,5% затим Немаца, 24,4%). По наредном попису из 1890. Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%., а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.[1]

Распрострањеност[уреди]

Проценат Мађара у градовима и општинама у Војводини 2011.

Готово 99% Мађара у Србији живи у њеној северној покрајини Војводини, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.

Насеља у Србији са мађарском већином[уреди]

Етнички састав АП Војводине према попису из 2002. (по општинама)
Етнички састав АП Војводине према попису из 2011. (по општинама и градовима)
Народна ношња Мађара из Скореновца

Списак насеља у Србији са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).

Град Суботица (мађ. Szabadka város)):

Општина Бачка Топола (мађ. Topolya község):

Општина Мали Иђош (мађ. Kishegyes közság):

Општина Кањижа (мађ. Magyarkanizsa község):

Општина Сента (мађ. Zenta község):

Општина Ада (мађ. Ada község):

Општина Бечеј (мађ. Óbecse község):

Општина Чока (мађ. Csóka község):

Општина Нови Кнежевац (мађ. Törökkanizsa község):

Општина Кикинда (мађ. Nagykikinda község):

Општина Нова Црња (мађ. Magyarcsernye község):

Општина Житиште (мађ. Begaszetgyörgy község):

Град Зрењанин (мађ. Nagybecskerek község):

Општина Сечањ (мађ. Torontálszecsány község):

Општина Ковачица (мађ. Antalfalva község):

Општина Пландиште (мађ. Zichyfalva község):

Општина Вршац (мађ. Versec község):

Општина Бела Црква (мађ. Fehértemplom község):

Општина Ковин (мађ. Kevevára község):

Општина Панчево (мађ. Pancsova község):

Општина Ириг (мађ. Ürög község):

Општина Оџаци (мађ. Hódság község):

Град Сомбор (мађ. Zombor város):

Општина Апатин (мађ. Apatin község):

Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (мађ. Temerin), Србобран (мађ. Szenttamás), Нови Бечеј (мађ. Törökbecse), Нови Сад (мађ. Újvidék) и Кула (мађ. Kúla).

Култура и информисање[уреди]

Новине, часописи и интернет портали

  • Мађар Со (Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду.
  • Хет Нап (Hét nap), недељник из Суботице
  • Чалади кер (Családi kör), недељник из Новог Сада
  • Хид (Híd), књижевни часопис из Новог Сада
  • Изенет (Üzenet), књижевни часопис из Суботице
  • Symposion, књижевни часопис из Новог Сада
  • EX-Symposion, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине
  • Орбис (Orbis), двојезични књижевни часопис из Кањиже
  • Шикољ (Sikoly), књижевни часопис из Мужље
  • Вајдашаг Ма (Vajdaság Ma), информативни интернет портал
  • Вајдашаг Портал (Vajdaság Portál), информативни интернет портал
  • зЕтна (zEtna), књижевни интернет портал
  • Арач (Aracs), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици

Културни центри

  • Мађарски културни центар "Непкер" у Суботици[3]
  • Мађарски културни центар "Петефи Шандор" у Новом Саду[4]
  • Мађарски културни центар "Колегијум хунгарикум" у Београду[5]

Познате личности мађарског порекла[уреди]

Моника Селеш (1995)

Политичке организације[уреди]

Званични представник испред власти преко којег мањине остварују своја колективна права, загарантована Уставом:

Највеће мађарске политичке партије у Србији су:

Мађарска регионална самоуправа коју је предложио Савез војвођанских Мађара

Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013. 
  2. ^ Géza Pálffy: The Kingdom of hungary and the habsburg Monarchy in the Sixteenth century. Center for Hungarian Studies and Publications, Boulder, distributed by Columbia University Press, New York, 2009. (East European Monographs No. DCCXXXV; CHSP Hungarian Studies Series No. 18)
  3. ^ http://www.mnt.org.rs/sr-latn/nepkor-magyar-muveledosi-kozpont-0[мртва веза]
  4. ^ Petőfi Sándor Magyar Művelődési Központ | Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja
  5. ^ ​Изненађена сам лепотама Србије („Политика”, 9. јануар 2019)
  6. ^ Закон о националним саветима националних мањина – текст закона

Спољашње везе[уреди]