Војиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Војиновићи (вишезначна одредница).
Војиновићи

{{{текст_уз_слику}}}

Држава Област око Гацког, касније простор од Дубровника и Звечана до Рудника
Звања Војвода, Велики војвода,
Велики жупан, Ћесар.
Оснивач породице војвода Војин, а породично предање говори о пореклу од Војихне, господара Драме.
Порекло Српско

Војиновићи су били српска властелинска породица која је током XIV века играла значајну улогу у Немањићкој Србији, поготово након смрти цара Душана (краљ 13311346, цар 13461355), када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновић (око 13551363), а потом и његов братанац Никола Алтомановић (13661373) били најјаче велможе у Србији. Њен родоначелник је био војвода Војин који је време владавине Стефана Дечанског (13221331) управљао областима око Гацка. Током година, њихов посед се ширио, а његови потомци Војислав и Никола, држали су под својом командом простор од граница Дубровачке републике, Боке которске и Звечана до Рудника. Моћ последњег њиховог представника, сломила је здружена коалиција који су чинили кнез Лазар (13711389) и бан Твртко (бан 13531377, краљ 13771391), уз подршку краља Мађарске Лајоша I (13421382) који је послао бана Мачве Николу Горјанског Старијег са 1000 копљаника, током лета и јесени 1373. године. Његови поседи су раздељени, а сам Никола је у Ужичком Граду заробљен и ослепљен, након чега је на управу добио мали посед на коме је умро након 23.01.1398. године, када се последњи пут помиње у изворима као жив. Током XIV века породица Војиновића се родбинским везама повезивала са другим српским властелинским породицама, попут Бранивојевића и Младеновића (Бранковића). Моћ породице Војиновић, оставила је трага у српској народној традицији, тако да се они јављају у епској народној поезији преткосовског циклуса (Милош Војиновић), а приписују им се и средњовековне грађевине у Вучитрну, стари мост (Војиновића мост) и утврђење (Војиновића кула). Познато је да директни потомци Војислава Војиновића живе у околини Панчева.

У селу Рутоши на планини Оштрик пронаћени су остаци тврђаве која се везује за Војиновиће.[1][2]

Припадници породице Војиновић[уреди]

Грб Жупановића, који је Мавро Орбин приписао Николи Алтомановићу
  1. Војин (13221347), војвода Стефана Дечанског и Душана Силног,
    1. Милош Војиновић, ставилац краља Душана, учествовао у продаји Стона и Пељешца Дубровчанима, преминуо након децембра 1332. године
    2. Алтоман Војиновић (13471359), ожењен Ратославом Младеновић (сестра каснијег севастократора Бранка Младеновића, оца Вука Бранковића (13711391))
      1. Никола Алтомановић Војиновић (рођен 1348, умро после 1398, владао 13661373), велики жупан, након очеве смрти 1359. године, сузбио га је стриц Војислав, након чије смрти 1363. године је повратио поседе
    3. Војислав Војиновић (око 13551363), велики војвода, ожењен Гоиславом
      1. Добривој, након очеве смрти 1363. године, док је још био дете, сузбио га је брат од стрица Никола
      2. Стефан, након очеве смрти 1363. године, док је још био дете, сузбио га је брат од стрица Никола
    4. Војислава Војиновић, удата за Брајка Бранивојевића, након његове погибије 1326. године, млади краљ Душан посредује да буде пуштена из дубровачког затвора

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]