Војислав Биљановић

С Википедије, слободне енциклопедије
војислав биљановић
Војислав Војо Биљановић
Лични подаци
Датум рођења(1914-05-26)26. мај 1914.
Место рођењаЦетиње, Краљевина Црна Гора
Датум смрти27. март 1972.(1972-03-27) (57 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ одмаја 1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-мајор у резерви
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Војислав Војо Биљановић (Цетиње, 26. мај 1914Београд, 27. март 1972), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 26. маја 1914. године на Цетињу.

Као ученик Цетињске гимназије прикључио се револуционарном омладинском покрету. Био је члан Радничког спортског друштва „Ловћен“ и учесник ђачких штрајкова 1932. и 1933. године. Због своје политичке активности био је искључен из школе, па је седми разред гимназије завршио у Котору.

По завршетку школовања, 1934. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и потом одлази у Загреб, где уписује Технички факултет.

Умро је 27. марта 1972. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су и — Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]