Војислав Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Војислав Поповић
Vojislav Popovic.jpg
Др Војислав Поповић
Датум рођења (1878-12-03)3. децембар 1878.
Место рођења Смедерево
 Кнежевина Србија
Године службе 19151941.
Чин Санитетски генерал
Битке/ратови Први балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
Одликовања Орден Светог Саве

Војислав Поповић (Смедерево, 3. децембар 1878 — ) био је српски лекар, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, санитетски генерал, управник Војно-хигијенског завода 1937. до 1939., управник Главне војне болнице од 1939. до 1941.

Живот и рад[уреди]

Војислав Поповић рођен је у Смедереву 3. децембра 1878. године.[1] Гимназију завршава у Пироту. Након заршене гимназије уписује Медицински факултет у Петрограду, Русија, где је и дипломирао. По повратку са студија постављен је за лекара срезе Подгорског, округа Ваљевског.[2]

Балкански ратови и Први светски рат[уреди]

Као резервни санитетски официр учествовао је у Балканским ратовима.

У Првом светском рату, 1914-1918 радио је као трупни лекар. На предлог Војног Министарства 7. јула 1915. године резервни мајор Војислав Поповић преводи се у активну службу са истим чином.[3]

Напредовање у служби[уреди]

Након завршетка рата радио је као лекар. За управника Сталне војне волнице Тимочке дивизијске области постављен је 13. маја 1920. године.[4] Недуги затим 20. јула 1920. године унапређен је у чин санитетског потпуковника.[5] У чин санитетског пуковника унапређен је 1. октобра 1924. године.[6]

Војислав Поповић постављен је 24. октобра 1927. године за управника Сталне војне болнице Пете армијске области.[7] На месту управника био је све до 29. октобра 1930. године када је постављен за референта санитета у Команди Пете армијске области.[8] За управника Сталне војне болнице Пете армијске области постављен је 22. априла 1931. године.[9] Након скоро годину дана, 30. априла 1932. године постављен је за управника Сталне војне болнице Друге армијске области.[10]

Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Драгомира Ж. Стојановића, унапредио је Војислава Поповића 17. децембра 1932. године у чин санитетског бригадног генерала.[11]

На месту управника Сталне војне болнице Друге армијске области био је све до 12. марта 1935. године када је постављен за референта санитета у Команди Друге армијске области.[12]

Управник Војно-хигијенског завода[уреди]

Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Љубомира М. Марића, поставља 17. априла 1937. године санитетског бригадног генерала Војислава Поповића за управника Војно-хигијенског завода Главне војне болнице.[1]

Идеја о стварању Војно-хигијенског завода сазрела је тек пошто су у Београду прукупљени стручњаци за хигијенску службу. У саставу Главне војне болнице 16. јуна 1930. године у згради укинуте Вијносанитетске школе отвара се завод, са бактериолошким, хигијенско-епидемиолошким и хемијским одељењем. За првог управника завода поставља се санитетски бригадни генерал др Ђорђе И. Протић.[13] На том положају остаје све до 22. маја 1936. године. Дужност управика Завода преузима санитетски пуковник др Ђура Новаковић, који на том месту остаје до 17. априла 1937. године, када је за управника Војно-хигијенског завода постављен санитетски бригадни генерал др Војислав С. Поповић.

Управник Главне војне болнице[уреди]

Након скоро две године 6. марта 1939. године Војислав Поповић постављен је за управника Главне војне болнице.[1] На тој дужности остао је све до почетка Другог светског рата.

Главна војна болница у Београду отворена је 6. јула 1930. године. Болнице је имала 780 постеља. За првог управника Главне војне болнице постављен је санитетски генерал др Сава Поповић.

Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Милана Ђ. Недића, унапредио је у чин санитетског генерала Војислава Поповића 6. септембра 1939. године.[14]

Војислав Поповић био је редован члан Војносанитетског комитета. У више наврата био је члан, заменик председника и председник испитне комисије за више чинове.

Војислав Поповић је за своју дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.

Одликовања[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Бјелајац, Миле. Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 253. ISBN 86-7005-039-0. 
  2. Стојиљковић, Милош. „Из историје Војномедицинске академије : VI Војно-хигијенски завод”. Из историје Војномедицинске академије : VI Војно-хигијенски завод. 60, број 2, март-април 2003: 237—241. 
  3. Службени војни лист, година 35, број 23, од 20.07. (1910). стр. 533-534
  4. Службени војни лист, година 39, број 22, од 28.05. (1920). стр. 813-814
  5. Службени војни лист, година 39, број 32, од 31.07. (1920). стр. 1389-1390
  6. Службени војни лист, година 43, број 48, од 04.10. (1920). стр. 1981-1982
  7. Службени војни лист, година 46, број 44, од 29.10. (1927). стр. 1973-1974
  8. Крупеж, Зоран, Војномедицинска академија : 170 година. Београд: Београд : Медија центар Одбрана, 2014(Београд : Војна штампарија). стр. 144.
  9. Службени војни лист, година 50, број 18, од 24.04. (1931). стр. 773-774
  10. Службени војни лист, година 51, број 16, од 09.05. (1932). стр. 851-852
  11. Службени војни лист, година 51, број 45, од 17.12. (1932). стр. 2283-2284
  12. Службени војни лист, година 54, број 11, од 15.03. (1935). стр. 401-402.
  13. Службени војни лист, година 49, број 23, од 06.06. (1930). стр. 1161-1162
  14. Службени војни лист, година 58, број 28, од 06.09. (1939). стр. 1553-1554

Литература[уреди]

  • Бјелајац, Миле. Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 253. ISBN 86-7005-039-0. 
  1. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  2. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  3. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)


Спољашње везе[уреди]