Војислав Станимировић

С Википедије, слободне енциклопедије
Војислав Станимировић
Stanimirovic.jpg
Биографија
Датум рођења(1953-08-19)19. август 1953.(69 год.)
Место рођењаТоварник
ФНР Југославија
ДржављанствоХрватска
НародностСрбин
Религијаправославац
Професијапсихијатар
Политичка
странка
Самостална демократска српска странка
19. март 1997 — 2. јул 2017.
ПретходникФункција успостављена
НаследникМилорад Пуповац

Војислав Станимировић (Товарник, ФНРЈ, 19. август 1953) хрватски je психијатар и политичар српске мањине.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је Медицински факултет у Београду. Специјализовао се на подручју психијатрије те стекао звање примаријуса. Као лекар специјалиста – психијатар радио је у болници у Вуковару.

Ожењен је и отац двоје деце. Живи у Вуковару.

Добитник је Награде Никола Тесла коју му је доделило Српско народно вијеће за развој српских институција у Хрватској.[1]

Крајина[уреди | уреди извор]

Станимировић је током битке за Вуковар 1991. године био резервни официр на челу санитетске службе Југословенске народне армије. Југославенска војска поставила га је 1992. године за директора вуковарске болнице. Годину дана касније улази у Српску демократску странку. Био је градоначелник Вуковара док је град био у Републици Српској Крајини.

У петој Влади Републике Српске Крајине био је министар без портфеља. Влада премијера Милана Бабића формирана је 27. јула 1995. године, а распуштена је 7. августа исте године.[2]

У процесу мирне реинтеграције био је председник прелазног Извршног већа за Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

Хрватска[уреди | уреди извор]

Један је од оснивача Самосталне демократске српске странке 1997. године у Вуковару и њен председник од оснивања у четвртом мандату. Био је посланик у Жупанијском дому Хрватског сабора од 1997. до 2000. године и члан Савет за националне мањине РХ у два наврата, од 2003. до 2008. и од 2011. до 2012. године.

Први пут у Хрватски сабор изабран је у 12. изборној јединици на петим парламентарним изборима 2003. године. У петом сазиву Сабора био је председник Клуба посланика СДСС-а, члан Одбора за европске интеграције и Одбора за равноправност полова.[3]

На парламентарним изборима 2007. године други пут је изабран за посланика у Сабору из 12. изборне јединице. У октобру 2008. године мандат је ставио у мировање када га је заменио Миле Хорват. У том периоду у Сабору је био председник Клуба посланика СДСС-а, члан Одбора за финансије и државни буџет Одбора за развој и обнову.[4]

На парламентарним изборима 2011. године трећи пут је изабран за посланика у Хрватском сабору и у 12. изборној јединици. Посланик у седмом сазиву био је до 10. октобар 2012. године када је мандат ставио у мировање. У Сабору га је заменио Драган Црногорац. У овом мандату је био председник Клуба посланика СДСС-а, члан Одбора за људска права и права националних мањина и Одбора за здравство и социјалну политику.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Uz glamurozno slavlje SNV-a: Kakav je danas položaj Srba u Hrvatskoj? – Nacional.hr[мртва веза], Приступљено 5. 4. 2013.
  2. ^ „Документи и Устав Републике Српске Крајине”. Документи Владе и Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2013. Приступљено 18. 8. 2012. 
  3. ^ Hrvatski sabor - Vojislav Stanimirović Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2010), Приступљено 5. 4. 2013.
  4. ^ Hrvatski sabor - Vojislav Stanimirović Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2010), Приступљено 5. 4. 2013.
  5. ^ Hrvatski sabor - Vojislav Stanimirović[мртва веза], Приступљено 5. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Успостављено
Председник Клуба посланика СДСС-а у Хрватском сабору
2003 — 2008
Наследник:
Претходник: Председник Клуба посланика СДСС-а у Хрватском сабору
2011 — 2012
Наследник: