Војна болница на Врачару

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војна болница на Врачару
Кдјснбдлкфјбдскфјс.JPG
Зграда војне болнице на Врачару
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1904-1909.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Војна болница на Врачару се налази у Београду, на територији градске општине Савски Венац, грађена је у периоду од 1904. до 1909. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Историјат[уреди]

Др Роман Сондермајер[2] дошао је у Србију из Пољске 1889. и у својој аутобиографији написао је „болница и прилике какве сам тамо нашао начиниле су страшан утисак“[3]. Исте 1889. др Сондермајер је иницирао изградњу нове болнице, а радови су започети тек 1903. Тада је Београдска општина понудила војсци земљиште на „Западном Врачару[4] у замену за земљиште на коме се налазила Палилулска касарна. У свом првобитном облику новоизграђена Болница је опстала упркос бомбардовњу у Првом светском рату, без забележених већих оштећења. Током друге половине двадесетих година 20. века на име ратних репарација из Немачке је стигла нова опрема, тако да се и реконструкција и доградња постојећих болничких павиљона указала нужном. Реконструкција комплекса је завршена 1930. године и тада је Војна болница на Врачару по други пут свечано отворена. Прва реконструкција није пореметила ни функционални склоп ни њен изглед. Друга обимна и стилски некохерентна реконструкција комплекса извршена је у послератном периоду, нарочито почетком шездесетих година 20. века. Тада су неки павиљони потпуно преправљени, а неки дограђени. Међу зградама које нису оштећене у ратним разарањима нити каснијим доградњама јесте централна зграда Управе заједно са ансамблом главног улаза. Зграда Управе је делимично приземни, а делимично спратни објекат (у средишњем ризалиту), са централном двоспратном кулом. Некадашњи средишњи улаз је зазидан, а унутрашњи распоред простора у овом централномм делу преуређен, тако да се данас у објекат улази преко крилних трактова.

Архитектура[уреди]

Урбанистички развој Клиничко-болничког центра Србије[5] започет је средином 19. века на земљишту које је са западне и јужне стране било уоквирено појасом зеленила, а са источне стране слободним простором, на коме су после Првог светског рата изграђене клинике Медицинског факултета. У саставу болничког круга налазио се знатан део простора који је засађен и парковски решен. Изградња комплекса Војне болнице на простору од око 8 хектара, поверена је архитекти Данилу Владисављевићу [6], који се тада налазио на служби у Министарству војном. представљао је пример савременог архитектонског концепта болнице павиљонског типа и прву целински остварену просторну композицију засновану на двоструком симетричном распореду зграда и архитектонски решеном главном улазу, постављеном у осовину улице Светозара Марковића. Тиме је дошло до промена и у регулационом плану Београда: укидање продужења улица Ресавске, Светозара Марковића, Краља Милутина и Вишеградске и стварање нових пет блокова на простору болнице. Положај Управне зграде Војне болнице маркирао је и дао упачатљиву силуету Западног Врачара. Комплекс обухвата 12 објеката и као јединствени ансамбл представља пример успелог архитектонског остварења и са аспекта утилитарности и архитектонске естетике, коме је одређено посебно место у историји урбанизма Београда. Под утицајем немачке школе Владисављевић је применио романички стил[7], који је у Немачкој био карактеристичан за овакав тип грађевина. Поред тога запажа се и примена сведених декоративних елемената. У поређењу са сличним установама у свету, Војна болница је у време када је подигнута била репрезент најмодернијег стилског израза. Функционалност унутрашњег простора максимално је задовољила највише захтеве санитетске службе са почетка прошлог века, а ни до данас добро смишљена решења и усклађеност архитектуре са наменом нису у целини превазиђена. У доба настанка овај комплекс добијао је висока признања домаћих и страних стручњака и сматран је за најмодернију болницу на Балкану.

Значај[уреди]

Све зграде, а нарочито управна зграда болнице обликоване су стилски јединствено следећи методе неоромантизма. Историјски значај овог комплекса, вишеструк је, као репрезента домета свога времена и друштва, до њеног значаја у балканским и Првом светском рату. Као медицински центар, не само војни, већ од значаја и за развој санитета Србије и Београда, Војна болница је оспособљавала најбоље кадрове, а као образовни центар она је била језгро из кога се развио Медицински факултет Београдског универзитета.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Војна болница на Врачару
  2. ^ Београдски странци, Прича о космополитизму и енергији града који траје, Београд 2009.
  3. ^ Досије споменика културе „Војна болница на Врачару“, исечци из литературе– Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда; Мали Журнал, 6.12.1909; Српски Архив за целокупно лекарство, уред. Др Јован Данић, Београд 1906.
  4. ^ Општина Савски венац
  5. ^ В.Станојевић, Организатори здравствене службе и истакнути болнички лекари Старог Београда, ГГБ IX –X, 1962-1963.
  6. ^ С. Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, Архитекти, Београд 2005
  7. ^ Романика https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0. Приступљено 12. 3. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]