Царска и Краљевска војна управа у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Војна генерална управа у Србији
Militär-Generalgouvernement in Serbien
Katonai igazgatás Szerbiában
Основана 1916.
Расформирано 1918.
Тип окупаторска војна управа
Седиште окупирана Краљевина Србија
Аустраугарски војници вешају српске цивиле за време окупације Србије у Првом светском рату[1]

Царска и Краљевска војна управа у Србији (њем. K. u. k. Militärverwaltung in Serbien, мађ. K. u. k. katonai igazgatás Szerbiában) била је аустроугарска војна управа у Краљевини Србији током Првог свјетског рата, тачније од 1915. до 1918. године.

На Видовдан, 28. јуна, 1914. године Гаврило Принцип, Србин из Босне и Херцеговине, убио је надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву. Убиство је довело до дипломатске Јулске кризе између Аустроугарске и Краљевине Србије, што је на крају довело до аустроугарске објаве рата Србији 28. јула. Први аустроугарске напад на Србију почео је у августу. Након разочаравајућих резултата у Церској и Колубарској бици, Оскар Поћорек смјењен са позиције војног команданта у децембру.

Србија је освојена током 1915, а пред крај године аустроугарски званичници су основали војни и цивилну управу. Први гувернер је био хрватски Фелдмаршал-лајтант, гроф Јохан Улрих Салис-Севис (Johann Ulrich von Salis-Seewis), који је преузео дужност на почетку 1916. године.[2]

Аустроугарски војни команданти у Србији[уреди]

Аустроугарски гувернери у Србији[уреди]

Salis-Seewis.jpg Фелдмаршал-лајтант, гроф Јохан Улрих Салис-Севис (нем. Johann Ulrich von Salis-Seewis)
(гувернер у Србији − 1. јануар 1916 — јул 1916)
Bahremsfeld.jpg Адолф фон Римен цу Барензфелд (нем. Adolf von Rhemen zu Barensfeld)
(гувернер у Србији − јул 1916 — октобар 1918)
Kovess Hermann Fieldmarshal.jpg Фелдмаршал Херман Кевес фон Кевесгаза (нем. Hermann Kövess von Kövesshaza)
(гувернер у Србији − октобар 1918 — 1. новембар 1918)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama. 
  2. Митровић (1984). стр. 343, 380, 388-393.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]