Аустроугарска окупациона војна управа у Србији
 | Википедија на енглеском језику има опширнији чланак о овој теми. |
| Militär-Generalgouvernement in Serbien Katonai igazgatás Szerbiában | |
| Основана | 1916. |
|---|---|
| Расформирано | 1918. |
| Тип | окупаторска војна управа |
| Седиште | окупирана Краљевина Србија |
Аустроугарска окупациона војна управа у Србији (њем. K. u. k. Militärverwaltung in Serbien, мађ. K. u. k. katonai igazgatás Szerbiában, срп. Царска и Краљевска војна управа у Србији), била је аустроугарска војна управа у Краљевини Србији коју је успоставила Аустроугарска када је окупирала Србију током Првог свјетског рата, тачније од 1915. до 1918. године.
На Видовдан, 28. јуна, 1914. године Гаврило Принцип, Србин из Босне и Херцеговине, убио је надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву. Убиство је довело до дипломатске Јулске кризе између Аустроугарске и Краљевине Србије, што је на крају довело до аустроугарске објаве рата Србији 28. јула. Први аустроугарске напад на Србију почео је у августу. Након разочаравајућих резултата у Церској и Колубарској бици, Оскар Поћорек смјењен са позиције војног команданта у децембру.
Србија је освојена током 1915, а пред крај године аустроугарски званичници су основали војни и цивилну управу. Први гувернер је био хрватски Фелдмаршал-лајтант, гроф Јохан Улрих Салис-Севис (Johann Ulrich von Salis-Seewis), који је преузео дужност на почетку 1916. године.[2]
Аустроугарски војни команданти у Србији[уреди | уреди извор]
- Оскар Поћорек (28. август 1914 — 27. децембар 1914)
- Надвојвода Еуген од Аустрије и Тешина (27. децембар 1914 — 27. мај 1915)
- Карл Терсћански од Надаша (27. мај 1915 — 27. септембар 1915)
- Фелдмаршал Херман Кевес фон Кевесгаза (27. септембар 1915 — 1. јануар 1916)
Аустроугарски гувернери у Србији[уреди | уреди извор]
|
Фелдмаршал-лајтант, гроф Јохан Улрих Салис-Севис (нем. Johann Ulrich von Salis-Seewis) (гувернер у Србији − 1. јануар 1916 — јул 1916) |
|
Адолф фон Римен цу Барензфелд (нем. Adolf von Rhemen zu Barensfeld) (гувернер у Србији − јул 1916 — октобар 1918) |
|
Фелдмаршал Херман Кевес фон Кевесгаза (нем. Hermann Kövess von Kövesshaza) (гувернер у Србији − октобар 1918 — 1. новембар 1918) |
Види још[уреди | уреди извор]
- Србија у Првом светском рату
- Београдске вести
- Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)
- Интернирање грађана Краљевине Србије у заробљеничке логоре током Великог рата
- Моравска војно-инспекциона област
- Македонска војно-инспекциона област
- Шуцкор
- Територија војноуправног команданта Србије (Други светски рат)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama.
- ^ Митровић 1984, стр. 343, 380, 388-393.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јагодић, Милош (2015). „Процена демографских губитака Срба у периоду 1910-1921” (PDF). Српске студије (6): 11—65. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 08. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2017.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Митровић, Андреј (1987). Устаничке борбе у Србији 1916-1918. Београд: Српска књижевна задруга.
- Митровић, Андреј (1993). Топлички устанак: Место у српској историји. Београд: Српска академија наука и уметности.
- Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.