Војна наука

С Википедије, слободне енциклопедије

Војна наука (енгл. military science) је систем знања о суштини и садржају оружане борбе и рата у целини.[1]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Предмет војне науке је рат и његов битни елемент - оружана борба, као и суштински проблеми теорије и праксе ратне вештине. С обзиром да су то друштвене појаве, војна наука по својим основним обележјима припада групи друштвених наука, али се користи и достигнућима природних наука.[1]

Рат и оружану борбу изучавају и многе друге науке (социологија, историја, право, политичка економија, психологија), али свака у домену свој предмета и методологије. Војна наука изучава рат и оружану борбу, пре свега, са становишта ратне вештине, јер се тим феноменом не бави ниједна друга наука. [1]

Историја[уреди | уреди извор]

Као систем знања о рату и оружаној борби, војна наука се обликује тек у 18. и 19. веку, мада је рат као друштвена појава врло рано постао предмет интересовања појединих мислилаца, посебно филозофа. Међутим, пут уопштавања ратних искустава и њиховог коришћења у пракси био веома дуг и овисан од општег материјалног и културног развоја друштва и науке у целини. Најпре се сводио на описивање догађаја у којима се општа историја преплитала са војном, а већ у 6. веку п.н.е. појављује се Сун Цу Вуова Вештина ратовања, најстарије познато дело о ратној вештини. Литература о рату и оружаној борби постајала је временом све обимнија, а после масовног увођења ватреног оружја у 17. веку, развоја артиљерије, балистике и фортификације, бројног повећања оружаних снага и стварања штабова, објављивањем првих војних правила - предмет војне науке се проширује на готово све процесе оружане борбе. Стварањем масовних националних армија у првој половини 19. века, модерна војна науке утемељена је у теоријским радовима Карла фон КлаузевицаПруској) и Антоана ЖоминијаФранцуској).[1]

Класификација војне науке[уреди | уреди извор]

Преовлађује мишљење да дисциплине које изучавају војне аспекте рата и оружане борбе чине систем војне науке, у којем водеће место припада ратној вештини. Основу система војне науке чине стратегија, оператика или оперативна вештина и тактика. Оне се баве истраживањем појава, међусобних веза и законитости у оружаној борби и рату. Остале војне науке могу се поделити на:[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 560—561. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Barnard, Henry, Military Schools and Courses of Instruction in the Science and Art of War in France, Prussia, Austria, Russia, Sweden, Switzerland, Sardinia, England, and the United States, Part I – France and Prussia, J.B. Lippincott & Co., Philadelphia, 1862
  • Dupuy, Trevor N., Understanding War: History and Theory of Combat, Leo Cooper, London, 1992
  • Gat, Azar (1992). The Development of Military Thought: The Nineteenth Century. London: Oxford University Press. 
  • Jordan, Kelly C., "Military Science", in G. Kurt Piehler, ed. Encyclopedia of Military Science, SAGE Reference, Volume, 2. pp. 880–885.
  • Lodge, Henry Cabot, (ed.), The North American Review, Making of America Project, University of Northern Iowa, 1878
  • Muehlbauer, Matthew S., and David J. Ulbrich, eds. The Routledge History of Global War and Society (2018) [1]
  • Muehlbauer, Matthew S., and David J. Ulbrich. Ways of War: American Military History from the Colonial Era to the Twenty-First Century (2018) [2]
  • Shields Patricia M. (2020) Dynamic Intersection of Military and Society. In: Sookermany A. (eds) Handbook of Military Sciences. Springer, Cham. doi:10.1007/978-3-030-02866-4_31-1 ISBN 978-3-030-02866-4
  • Soeters, Joseph; Shields, Patricia and Rietjens, Sebastiaan. Routledge Handbook of Research Methods in Military Studies New York: Routledge, 2014.
  • Sookermany A. (ed.) 2020 Handbook of Military Sciences. Springer, Cham. doi:10.1007/978-3-030-02866-4 ISBN 978-3-030-02866-4
  • Thompson, Julian, Lifeblood of war: Logistics in armed conflict, Brassey's classics, London, 1991
  • Bert Chapman. Military Doctrine: A Reference Handbook. Santa Barbara, Cal.: ABC-CLIO, 2009.
  • Austin Long. The Soul of Armies: Counterinsurgency Doctrine and Military Culture in the US and UK. Ithaca–London: Cornell University Press, 2016.
  • Christopher P. Twomey. The Military Lens: Doctrinal Difference and Deterrence Failure in Sino-American Relations. Ithaca–London: Cornell University Press, 2010.
  • Robert M. Cassidy. Peacekeeping in the Abyss: British and American Peacekeeping Doctrine and Practice after the Cold War. Westport, CT–London: Praeger, 2004.
  • Aaron P. Jackson. The Roots of Military Doctrine: Change and Continuity in Understanding the Practice of Warfare. Fort Leavenworth, KS: Combat Studies Institute Press, 2013.
  • Elizabeth Kier. Imagining War: French and British Military Doctrine between the Wars. Princeton: Princeton University Press, 1998 (reprint 2017).
  • Matthias Strohn. The German Army and the Defence of the Reich: Military Doctrine and the Conduct of the Defensive Battle 1918-1939, 2nd revised edn. Cambridge: Cambridge University Press, 2017.
  • Willard C. Frank and Philip S. Gillette, eds. Soviet Military Doctrine from Lenin to Gorbachev, 1915-1991. Westport, CT: Greenwood Press, 1992.
  • Raymond L. Garthoff. Deterrence and the Revolution in Soviet Military Doctrine. Brookings Institution Press, 1990.
  • Harriet Fast Scott and William F. Scott. The Armed Forces of the USSR. Boulder, Co.: Westview Press, 1979.
  • Harriet Fast Scott and William F. Scott. Soviet Military Doctrine: Continuity, Formulation, and Dissemination. Boulder, Co.: Westview Press, 1989.
  • Sun Tzu (2003). The Art of WarНеопходна слободна регистрација. New York City: Barnes & Noble Books. ISBN 978-1-59308-016-7. 
  • Clausewitz, Carl Von (1976). On War. Edited and translated by Michael Howard and Peter Paret (Revised 1984 изд.). Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-05657-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]