Војска Сирије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Арапска војска Сирије
الجيش العربي السوري
Flag of the Syrian Arab Armed Forces.svg
Застава Војске Сирије
Syrian soldier with a machine gun.JPEG
Сиријски војник на војним вежбама током Заливског рата
Основана 1946.
Датум стања 1971.
Главни штаб Дамаск
Вођство
Председник Башар ел Асад
Министар одбране Фад Јасим ал-Фреј
Начелник Генералштаба Али Абдулах Ајуб[1][2]
Бројно стање
Војно способни од 18
Активни састав 220,000[3]
Резервни састав 280,000[3]
Трошкови
Буџет 1,8 милијарди $[3][4]
Проценат БДП 3,5 %[3][4]
Индустрија
Страни добављачи  Русија
 Белорусија
 Иран
 Кина
 Северна Кореја
 Куба
 Пакистан [5]

Арапска војска Сирије је главна оружана сила Сиријске Арапске Републике.

Врховни главнокомандујући војске Сирије је председник Сирије Башар ел Асад.

Историја[уреди]

Зачеци сисријске војске сежу до 1919. године, ада су Французи формирали Специјалне трупе Леванта као део војске Леванта. Ове трупе коришћене су првенствено као помоћне снаге француским снагама, а сви њихови виши официри били су етнички Французи.

Накос стицања независности Сирије 1946. године, сиријска војска је формирана из сиријских трупа војске Леванта. Први војни конфликт у којем је сиријска војска узела учешћа био је Арапско-израелски рат 1948. године. До овог рата, сиријска војске се састојала од две бригаде, два пешадијска батаљона и једног оклопног батаљона,[6] све укупно 12 000 војника.[7]

Између 1948. и 1967. године, серија војних удара у земљи наштетила је стабилности владе и професионализму унутар војске. До 1967, војска се састојала од око 70.000 припадника војног особља, око 550 тенкова и јуришних пушака и остало, те 16 бригада (дванаест пешадијских, две оклопне и две механизоване).[8]

Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је извршио ефикасан напад на Голанску висораван, пробивши сиријске одбрамбене позиције.[9] Тих је година сиријска војска помагала акције Палестинске ослободилачке организације.[10]

После 1970. године, сиријска војска учествовала је у следећим конфликтима:

Грађански рат у Сирији[уреди]

Након избијања немира и оружаног устанка од 2011. године, сиријска војска се ангажује у сузбијању оружане побуне против званичне владе. Током сукоба, неки војници и официри, који су одбијали да нападају цивиле, дезертирали су из војске. Према разиличитим проценама, број дезертера варира од 1000[12] до 10000.[13] Део дезертера учествовао је у организовању или се придружио снагама Слободне сиријске армије.

Референце[уреди]

  1. ^ Syrian army reasserts control over rebel areas - The Irish Times - Mon, Jul 23, 2012, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ الأسد يعيّن العماد علي أيوب رئيساً لأركان الجيش السوري - Arabic UPI.com - أخبار عربية، الأخبار العاجلة Архивирано на сајту Wayback Machine (август 25, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 28. 3. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 International Institute for Strategic Studies, The Military Balance (2010). pp. 272-273.
  4. 4,0 4,1 „Military Strength of Syria”. Global Fire Power. Приступљено 21. 07. 2011. 
  5. ^ „SIPRI Arms Transfers Database”. Stockholm International Peace Research Institute. Приступљено 10. IX 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ Morris, Benny (2008). 1948: A History of the First Arab-Israeli War. Yale University Press. стр. 251. ISBN 978-0-300-15112-1. 
  7. ^ Pollack 2002, стр. 448.
  8. ^ Pollack 2002, стр. 459-460.
  9. ^ Pollack 2002, стр. 464.
  10. ^ Pollack 2002, стр. 476-478.
  11. ^ An order of battle of the Syrian Army in October 1973 can be found in Colonel Trevor Dupuy, Elusive Victory - The Arab-Israeli Wars 1947-74, MacDonald and Jane's, London, 1978
  12. ^ Free Syrian Army grows in influence - Features - Al Jazeera English, Приступљено 28. 3. 2013.
  13. ^ Over 10,000 soldiers have deserted Syria army, says high-ranking defector - Israel News | Haaretz Daily Newspaper, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди]