Војска Сирије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арапска војска Сирије
الجيش العربي السوري
Syrian Armed Forces Flag.svg
Застава Војске Сирије
Syrian soldier with a machine gun.JPEG
Syrian soldier with a machine gun.JPEG
Основана 1946.
Датум стања 1971.
Главни штаб Дамаск
Вођство
Председник Башар ел Асад
Министар одбране Фад Јасим ал-Фреј
Начелник Генералштаба Али Абдулах Ајуб[1][2]
Бројно стање
Војно способни од 18
Активни састав 220,000[3]
Резервни састав 280,000[3]
Трошкови
Буџет 1,8 милијарди $[3][4]
Проценат БДП 3,5 %[3][4]
Индустрија
Страни добављачи Застава Русије Русија
Застава Белорусије Белорусија
Застава Ирана Иран
Кина Кина
Застава Северне Кореје Северна Кореја[5]

Арапска војска Сирије је главна оружана сила Сиријске Арапске Републике.

Врховни главнокомандујући војске Сирије је председник Сирије Башар ел Асад.

Историја[уреди]

Зачеци сисријске војске сежу до 1919. године, ада су Французи формирали Специјалне трупе Леванта као део војске Леванта. Ове трупе коришћене су првенствено као помоћне снаге француским снагама, а сви њихови виши официри били су етнички Французи.

Накос стицања независности Сирије 1946. године, сиријска војска је формирана из сиријских трупа војске Леванта. Први војни конфликт у којем је сиријска војска узела учешћа био је Арапско-израелски рат 1948. године. До овог рата, сиријска војске се састојала од две бригаде, два пешадијска батаљона и једног оклопног батаљона,[6] све укупно 12 000 војника.[7]

Између 1948. и 1967. године, серија војних удара у земљи наштетила је стабилности владе и професионализму унутар војске. До 1967, војска се састојала од око 70.000 припадника војног особља, око 550 тенкова и јуришних пушака и остало, те 16 бригада (дванаест пешадијских, две оклопне и две механизоване).[8]

Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је извршио ефикасан напад на Голанску висораван, пробивши сиријске одбрамбене позиције.[9] Тих је година сиријска војска помагала акције Палестинске ослободилачке организације.[10]

После 1970. године, сиријска војска учествовала је у следећим конфликтима:

Грађански рат у Сирији[уреди]

Након избијања немира и оружаног устанка од 2011. године, сиријска војска се ангажује у сузбијању оружане побуне против званичне владе. Током сукоба, неки војници и официри, који су одбијали да нападају цивиле, дезертирали су из војске. Према разиличитим проценама, број дезертера варира од 1000[12] до 10000.[13] Део дезертера учествовао је у организовању или се придружио снагама тзв. Слободне сиријске армије.

Извори[уреди]

  1. Syrian army reasserts control over rebel areas - The Irish Times - Mon, Jul 23, 2012, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. الأسد يعيّن العماد علي أيوب رئيساً لأركان الجيش السوري - Arabic UPI.com - أخبار عربية، الأخبار العاجلة, Приступљено 28. 3. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 International Institute for Strategic Studies, The Military Balance 2010, pp. 272-273.
  4. 4,0 4,1 „Military Strength of Syria”. Global Fire Power. Приступљено 21. 7. 2011.. 
  5. „SIPRI Arms Transfers Database”. Stockholm International Peace Research Institute. Приступљено 10. IX 2012.. 
  6. Morris, Benny (2008), 1948: A History of the First Arab-Israeli War, pp. 251. Yale University Press. ISBN 978-0-300-15112-1.
  7. Pollack (2002), стр. 448.
  8. Pollack (2002), стр. 459-460.
  9. Pollack (2002), стр. 464.
  10. Pollack (2002), стр. 476-478.
  11. An order of battle of the Syrian Army in October 1973 can be found in Colonel Trevor Dupuy, Elusive Victory - The Arab-Israeli Wars 1947-74, MacDonald and Jane's, London, 1978
  12. Free Syrian Army grows in influence - Features - Al Jazeera English, Приступљено 28. 3. 2013.
  13. Over 10,000 soldiers have deserted Syria army, says high-ranking defector - Israel News | Haaretz Daily Newspaper, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди]