Војска спаса

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Бут, оснивач

Војска спаса (енгл. The Salvation Army, TSA) је међународни мисионарски покрет који се првобитно звао „Хришћанска мисија”. Основао га је 1865. године у Лондону свештеник-методист Вилијам Бут, а свој данашњи назив добија 1878.[1] Обично се дефинише као заступник ултраконзервативног протестантизма. Услови за учлањење у ову организацију подразумевају прихватање њених учења, уздржавање од алкохола и обавезу одлучног придржавања војних принципа деловања. Чланови су подељени на официре и војнике. Не упражњавају се никакве свете тајне већ се наглашава јавно сведочење и милтилантни евангелизам. Припадници ове организације однедавно се називају „Међународни религиозни милосрдни покрет”. Он делује по узору на војну организацију и огранак су Хришћанске вере.[2] Тренутни међународни вођа Војске спаса и главни извршни директор (CEO) је генерал Брајан Педл, којег је Високо веће Војске спаса изабрало 3. августа 2018.[3]

Организација извештава да има светско чланство од преко 1,7 милиона,[4] који се састоји од војника, официра и присталица заједнички познатих као Салвационисти. Њени оснивачи настојали су да донесу спасење сиромашнима, беспомоћним и гладнима задовољавајући њихове „физичке и духовне потребе“. Ова организација је присутна је у 132 земље,[5] где се бави вођењем добротворних радњи, склоништа за бескућнике и помагањем у катастрофама и пружању хуманитарне помоћ земљама у развоју.

Теологија Војске спаса изведена је из методизма, иако је особина у погледу институција и пракси. Карактеристично својство Војске спаса је употреба титула изведених из војних редова, попут „поручник“ или „мајор“. Овај покрет не слави обреде крштења и причешћа. Међутим, доктрина Војске је иначе типична за цркве светости у веслијско-арминовској традицији. Сврхе војске су „унапређење хришћанске религије ... образовања, умањење сиромаштва и други добротворни циљеви корисни за друштво или заједницу човечанства у целини“.[6]

У Београду је 1934. постојала канцеларија Војске, у Жоржа Клемансоа 42, као и у Земуну, у ул. Краља Петра.[7]

Садржаји[уреди | уреди извор]

Добротворне радње[уреди | уреди извор]

Породична добротворна продавница Војске спаса, Санта Моника, Калифорнија
Добротворна продавница Војске спаса, Ричмонд Хил, Онтарио
Војска спаса, Истфилд у Јужном Ланаркширу, Шкотска

Војска спаса је добро позната по својој мрежи добротворних продавница које се колоквијално називају „Сали Ен” у Канади и Сједињеним Државама, „Салвос Сторс“ у Аустралији и „Салис“ на Новом Зеланду, који новац за своје програме рехабилитације прикупљају продајом донираних половних предмета попут одеће, посуђа и играчака. Одећа коју сакупљају продавнице Војске спаса која се не прода на локацији често се продаје на велико на глобалном тржишту половне одеће.

Продавнице прикупљања средстава Војске спаса у Уједињеном Краљевству учествују у Програму рада владе Велике Британије, програму за радне трошкове у којем подносиоци захтева за бенефиције морају да раде без накнаде од 20 до 40 сати недељно током периода који могу трајати и шест месеци.[8][9][10][11]

Када се предмети купују у добротворним трговинама Војске спаса, део прихода иде за напоре и програме за помоћ у хитним ситуацијама Војске спаса.[12] Текстилни предмети који се не продају се рециклирају и претварају у друге предмете, као што је подлога за тепих.[12] Војска спаса такође помаже својим запосленима запошљавањем бивших преступника у зависности од околности, јер верују у пружање друге шансе људима. Постоји мноштво могућности за запошљавање широм земље, као и могућност професионалног напредовања у оквиру менаџерских дужности, или радиа у неком од корпоративних уреда.[13]

Центри за рехабилитацију одраслих[уреди | уреди извор]

Неке продавнице су повезане са центрима за рехабилитацију одраслих (АРЦ) у којима се мушкарци и жене врше шестомесечну рехабилитациону обавезу да живе и раде у ARC резиденцији. Они су неплаћени, али имају удобну собу и пансион. Многе локације су само за мушкарце. Програм је првенствено намењен борби против зависности. Они раде у складишту, продавници или пребивалишту. Ово се назива „радна терапија“. Они похађају наставу, програме са [[twelve-step program]|дванаест корака]] и црквене службе као део своје рехабилитације. Војска оглашава ове програме на својим возилима за прикупљање слоганом „Чинити највише добра“.[14] Општи организациони образац је да је ARC повезана са главном продавницом и складиштем. Донације се обједињују из других продавница и локација за донације, затим се сортирају и одређују се цене, а затим се дистрибуирају назад у филијале. Поклоњени производи ниског квалитета продају се на магацинском доку у оквиру „продаје на доку“.

Колонија Хадли фарме[уреди | уреди извор]

Обрадиво земљиште у Хадлију у Есексу стечено је 1891. године за пружање обуке мушкарцима упућеним из уточишта Војске спаса. Колонија је обухватала пијачне вртове, воћњаке и две циглане. Она се помиње у извештају Краљевске комисије из 1909. године формиране ради разматрања закона о помоћи сиромашнима. Кроз ову колонију је прошло 7.000 приправника до 1912. године, а више од 60% је после пронашло запошљење.[15] Ова колонија и данас ради и има Твитерски назив @SalArmyHFE[16] и веб локацију.[17]

Веровања[уреди | уреди извор]

Цитадела Војске спаса (корпус) са добротворном радњом у Вортингу, Западни Сасекс.

Званична изјава мисије гласи:

Војска спаса, међународни покрет, еванђелски је део универзалне хришћанске цркве. Његова порука заснива се на Библији. Његова служба је мотивисана љубављу према Богу. Његова мисија је проповедање јеванђеља Исуса Христа и задовољавање људских потреба у његово име без дискриминације.

На рана веровања Војске спаса утицала је књига Помагање светости,[18] која је требало да утиче на духовни живот Војске за генерацију.[19] Свети текст Војске спаса је Библија[20] и веровања Војске спаса почивају на ових једанаест доктрина:[21]

  1. Верујемо да су списи из Старог и Новог завета дати надахнућем Бога; и да они само чине Божанско правило хришћанске вере и праксе.
  2. Верујемо да постоји само један Бог, који је бескрајно савршен, Створитељ, Очувар и Управитељ свих ствари и који је једини прави предмет верског богослужења.
  3. Верујемо да у Божанству постоје три особе - Отац, Син и Свети Дух - неподељене у суштини и једнаке у моћи и слави.
  4. Верујемо да су у личности Исуса Христа, Божанска и људска природа сједињене, тако да је Он истински и ваљано Бог и истински и ваљано човек.
  5. Верујемо да су наши први родитељи створени у стању невиности, али су својом непослушношћу изгубили чистоту и срећу; и да су као последица њиховог пада сви људи постали грешници, потпуно изопачени и као такви праведно изложени Божјем гневу.
  6. Верујемо да је Господ Исус Христос својом патњом и смрћу учинио помирење за цео свет тако да онај ко верује у њега неће пропасти већ имати вечни живот.
  7. Верујемо да су покајање према Богу, вера у нашег Господа Исуса Христа и регенерација Светим Духом неопходни за спасење.
  8. Верујемо да смо оправдани благодаћу, вером у нашег Господа Исуса Христа; и да онај који верује има сведока у себи.
  9. Верујемо да континуитет у стању спасења зависи од континуиране послушне вере у Христа.
  10. Верујемо да је привилегија свих верника да буду потпуно посвећени и да цео њихов дух и душа и тело могу бити сачувани беспрекорно до доласка нашег Господа Исуса Христа.
  11. Верујемо у бесмртност душе; у васкрсење тела; у општи суд на крају света; у вечиту срећу праведника; и у бескрајност казни злих.

Ова деноминација не слави хришћанске сакраменте крштења и причешћа. Мишљење Међународне комисије за духовни живот о крштењу је да би након уписа у војника прихватањем позива у учеништво требало да следи живот континуиране послушне вере у Христа.[22] Став Комисије о могућност Светог Причешћа да је Божја благодат лако доступна на свим местима и у свако доба, мада спасиоци могу учествовати у Светом Причешћу ако присуствују богослужењу у другој хришћанској конфесији ако Црква домаћин то дозвољава.[23] Иако њени официри склапају бракове, заступа се традиционално протестантско уверење да Христос није установио брак и да стога то није сакрамент. Милосрђе је фокална тачка у цркви Војске спаса, које симболизује Божји позив свом народу и место посвећености и заједништва и доступно је свима да клекну током молитве.[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Report on the records of the Salvation Army”. Nationalarchives.gov.uk. Архивирано из оригинала на датум 22. 5. 2012. Приступљено 11. 4. 2012. 
  2. ^ Овај део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  3. ^ „New leadership for The Salvation Army in the UK and Ireland | News Centre”. news.salvationarmy.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 20. 11. 2017. 
  4. ^ „Statistics”. The Salvation Army International. 2018. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2018. Приступљено 29. 3. 2018. 
  5. ^ „The Salvation Army International - Statistics”. The Salvation Army. 10. 3. 2021. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2018. Приступљено 10. 3. 2021. »The Salvation Army is officially at work in 132 countries.« 
  6. ^ „Salvation Army”. BBC. 30. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2010. Приступљено 24. 4. 2011. 
  7. ^ "Време" 24. дец. 1934
  8. ^ „Workfare providers”. boycottworkfare.org. 31. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2016. Приступљено 14. 5. 2016. 
  9. ^ „Salvation Army defends unpaid work placements as protesters picket headquarters – Christian News on Christian Today”. christiantoday.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2016. Приступљено 26. 6. 2016. 
  10. ^ „Charity governance and trustee news – Boycott Workfare protests against charities involved in unpaid work schemes”. civilsociety.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 6. 4. 2016. Приступљено 26. 6. 2016. 
  11. ^ Ditum, Sarah (19. 3. 2013). „Is workfare close to godliness? Some Christian charities seem to believe so – Sarah Ditum”. theguardian.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2016. Приступљено 13. 12. 2016. 
  12. ^ а б „SALVATION ARMY THRIFT STORE – FAQs | Thrift Store”. www.thriftstore.ca (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2018. Приступљено 3. 4. 2018. 
  13. ^ „Second Chance Jobs For Felons”. Help For Felons (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 20. 6. 2017. Приступљено 25. 4. 2018. 
  14. ^ „Combat Addiction” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2018. Приступљено 21. 9. 2018. 
  15. ^ Hadleigh Farm Colony. International Heritage Centre public museum, William Booth College, London, England: Salvation Army. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2017. Приступљено 13. 3. 2018. 
  16. ^ „Hadleigh Farm Estate”. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2019. Приступљено 9. 4. 2018. 
  17. ^ Hadleighfarm website
  18. ^ Brengle (1896). Helps to Holiness. 
  19. ^ Coutts, John (1977). The Salvationists. Oxford, Great Britain: A R Mowbray & Co Ltd. стр. 57. ISBN 0-264-66071-4. 
  20. ^ „Daily Bible Reading Guide”. Salvation Army International. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2018. Приступљено 13. 3. 2018. 
  21. ^ „The Doctrines of The Salvation Army”. The General of The Salvation Army. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2018. Приступљено 9. 3. 2018. 
  22. ^ Handbook of Doctrine. Salvation Books. 2010. стр. 298. ISBN 978-0-85412-822-8. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2018. Приступљено 13. 3. 2018. 
  23. ^ Handbook of Doctrine. Salvation Books. 2010. стр. 300. ISBN 978-0-85412-822-8. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2018. Приступљено 13. 3. 2018. 
  24. ^ Handbook of doctrine. Salvation Books. 2010. стр. 304. ISBN 978-0-85412-822-8. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2018. Приступљено 13. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]