Воће

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 18. мај 2019. у 20:26; аутор: Dcirovic (разговор | доприноси) (Враћене измене 109.93.214.56 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
Воће на пијаци у Барселони

Воће су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.[1] Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

Значај воћа у исхрани

Сува шљива, Фестивал зимнице-Коцељева

Основне заједничке одлике воћа су:

Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.

Види још

Референце

  1. ^ Мирослав Николић, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. „во̏ће (во̀ће) с зб. 1. плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени' 

Литература

  • Мирослав Николић, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. „во̏ће (во̀ће) с зб. 1. плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени' 
  • Јанчић, Р. Стојановић, Д. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе