Воћин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Воћин
Voćin in winter 2009 (1).JPG
Католичка црква у Воћину
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластСлавонија
ЖупанијаВировитичко-подравска
ОпштинаВоћин
Становништво
 — (2011)Раст 1.191
Географске карактеристике
Координате45°37′12″ СГШ; 17°32′54″ ИГД / 45.61987° СГШ; 17.54821° ИГД / 45.61987; 17.54821Координате: 45°37′12″ СГШ; 17°32′54″ ИГД / 45.61987° СГШ; 17.54821° ИГД / 45.61987; 17.54821
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина215 м
Воћин на мапи Хрватске
Воћин
Воћин
Воћин на мапи Вировитичко-подравске жупаније
Воћин
Воћин
Воћин на мапи Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Поштански број33522 Воћин
Позивни број+385 033
Регистарска ознакаSL

Воћин је насељено мјесто и средиште истоимене општине у сјеверној Славонији, Вировитичко-подравска жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Воћин се налази око 24 км југозападно од Слатине.

Историја[уреди]

Воћин је насељен према српском извору 1669. године под царем Леополдом I.

У месту је 1844. године радила основна школа са учитељем Павлом Прњаворовићем.[1]

Почетком 20. века Воћин је православна парохија са филијалама околним селима: Бокане, Мацуте, Поповац и Ћералије. У месту живи 2200 православних Срба (46%) у 305 домова (48%). Ту је политичка и црквена општина, те пошта и брзојав.[2] Православни храм је подигнут 1790. године и посвећен Св. 318 богоносних отаца. Црквене матице су заведене 1768. године, то је парохија прве класе, са парохијским домом и сесијом земље и православним гробљем. председник црквене општине је 1905. године поо Атанасије Зорчић који је и парох, рођен 1863. године у Грабичанима.

Месна школа је комунална, са три школска здања за основну и пофторну школу. Са 120 (од 300) ђака у редовној и 25 (од 50) у пофторној, раде учитељи Никола Хајдин и Милева Влајсављевић.[3]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше општине Подравска Слатина.

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди]

Жупски уред у Воћину, срез Подравска Слатина 16. марта 1941. године послао је "преузвишеном" надбискупу др Алојзу Степинцу телеграм да му драговољно покатоличени Срби "на дан славе воћинске општине од седам села пригодом повратка у римокатоличку цркву шаљу поздрав као врховном надпастиру уз изразе синовске љубави". Телеграм су потписали мисионар фра Петар Берковић и начелник Чурчиновић.[4]

На српску нову годину, 14. јануара 1942. године почињен је покољ 350 српских цивила, до тада највећи покољ невине популације у Славонији. Масакр је извршен као одмазда за претходну акцију партизана на Папуку.[5]

Рат у Хрватској[уреди]

Овде се 1991. године догодио злочин против цивилног становништва.

Култура[уреди]

У Воћину је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Воћин припада Архијерејском намјесништву пакрачко-даруварском у саставу Епархије Славонске, а чине је и села Добрић, Секулинци, Кометник.[6] У Воћину се налази храм Српске православне цркве посвећен Светим Оцима Првог васељенског сабора изграђен 1790. године, који је био потпуно уништен 1942. године као и парохијски дом. Обновљен је 1976. и тада подигнут нови звоник. Црква и парохијски дом су минирани ноћу 13. децембра 1991. године. Обновљена је и освећена 2000. године.[6]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Воћин је имала 2.382 становника, од чега у самом Воћину 1.191.[7]

Националност[8] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.009 904 869 945
Хрвати 426 404 541 591
Југословени 65 226 61 20
остали и непознато 69 24 18 11
Укупно 1.569 1.558 1.489 1.567
Демографија[8]
Година Становника
1961. 1.567
1971. 1.489
1981. 1.558
1991. 1.569
2001. 1.161
2011. 1.191

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Воћин је имало 1.569 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.009 64,30 %
Хрвати
  
426 27,15 %
Југословени
  
65 4,14 %
Муслимани
  
2 0,12 %
Словенци
  
2 0,12 %
Италијани
  
1 0,06 %
Мађари
  
1 0,06 %
Црногорци
  
1 0,06 %
неопредељени
  
59 3,76 %
регион. опр.
  
3 0,19 %
укупно: 1.569

Референце[уреди]

  1. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ Мата Косовац, наведено дело
  4. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 303
  5. ^ „Sjećanje na 350 nedužnih žrtava ustaškog terora”. Virovitica.net. 15. 01. 2013. 
  6. 6,0 6,1 „Архијерејско намјесништво пакрачко-даруварско: Парохија Воћин”. Српска православна црква: Епархија славонска. Архивирано из оригинала на датум 30. 07. 2014. Приступљено 9. 6. 2014. 
  7. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 29. 4. 2013. 
  8. 8,0 8,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]