Вранашница (притока Нишаве)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вранашница
Опште информације
СливЦрно море
Пловностније пловна
Водоток
В. извора702 m
УшћеНишава
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаПирот

Вранашница је десна притока Нишаве у Ђурђевом пољу низводно од Станичења, на 83-ем речном километру.[1]

Називи[уреди]

Вранашница која је позната још и као Осмаковска река, у горњем делу тока, од села Враништа до ушћа у Нишаву мења назив у Вранашница.[1]

Географске одлике слива[уреди]

Извор

Вранашница извире на надморској висини од 702 метра, испод Бабине главе (816 m н.в), на развођу са Трговишким Тимоком. Сушних година дешава се да Осмаковска река пресуши и узводно од Враништа.[1]

Геолошке одлике слива

У изворишном делу Врањешнице постоји велики број дубоко усечених јаружастих долина, а сам терен је изграђен од палеогених слабо отпорних седимената и јако изражених ерозија. И у сливу прве велике притоке, Бабинокалске реке, присутне су сличне бројне јаруге које пресецају терен изграђен од кредних магматских агломерата, пешчара и лапораца.[1]

Од ушћа Бабинокалске реке до Враништа речно дно се незнатно шири. Образована је алувијална раван, ширине до 200 метара.[2]

Вегетација

Како је нагиб слива велики у њему шуме не заузимају значајне површине. Мање од трећине слива покривено је шумама, углавном слабог квалитета. Већи део површине слива користи се за пољопривредну проиводњу.[3]

Притоке

Код Осмакова, са леве стране, у Осмаковску реку се улива највећа лева притока – Влашка река. Од села Враништа до ушћа у Нишаву Осмаковска река назива се Вранашницом. Село Враниште се налази већим делом на левој притоци Вранашнице - Потоку. Поток извире у подножју кречњачког гребена Китке који пробија уском долином изнад села. Низводно Вранашница нема притока.[1]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Вранашница У:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015 стр. 154-155
  2. ^ Младеновић Т. (1969): Слив реке Нишаве – Прилог потамолошком проучавању. Магистарски рад. Природно-математички факултет, Одсек за географију, Београд
  3. ^ Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]