Вранић (Барајево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вранић
Vranic (Barajevo).jpg
Центар Вранића
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Барајево
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 4233
Географске карактеристике
Координате 44°36′03″ СГШ; 20°19′20″ ИГД / 44.600833° СГШ; 20.322333° ИГД / 44.600833; 20.322333Координате: 44°36′03″ СГШ; 20°19′20″ ИГД / 44.600833° СГШ; 20.322333° ИГД / 44.600833; 20.322333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Вранић на мапи Србије
Вранић
Вранић
Остали подаци
Поштански број 11427
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Вранић је насеље у градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 4.233 становника.

Географија[уреди]

Вранић се налази на 35 километара југозападно од Београда, а 25 км северно од Лазаревца; од Обреновца Вранић је удаљен свега 12 км, а исто толико га дели и од општине Барајево. Са Београдом је повезано Ибарском магистралом. Пут који пролази кроз Вранић има регионални значај јер повезује Обреновац са Космајем. Надморска висина места је око 200м. Клизишта су честа појава, терен је безводан (глина), са дубоким подземним водама. Клима је континентална, са знатним годишњим и дневним колебањима температуре. Јачи ветрови су северац, кошава и југо. На подручју Вранића некада су биле храстове, букове, грабове и липове шуме. Оне су крчене ради насељавања, а од дрвета је прављен ћумур, који су сељаци продавали у београдској чаршији.[1]

Историја[уреди]

На територији данашњег Вранића у 16-ом веку постојала су три села: Вранић,Бранић (Братић) и Маријовац. Прво се налазило у данашњој Пиперији, на локалитету Селиште, око реке Врбовице. Друго село се налазило североисточно од Вранића, у сливу реке Марице, на познатом римском локалитету Брана, по коме је добило име, захватајући вранићки атар и мељачки Тараиш.Треће село налазило се на локалитету Маревац, око реке Марице, у данашњем вранићком Тараишу. Касније је име Вранић преовладало за сва три села. Село Вранић има четири засеока: Пиперију, по Пиперима из Црне Горе, Тараиш, по досељеницима са планине Таре, Рашић - крај, по женама које су носиле дуге сукње-раше, Црквени крај, по цркви.[2]

Културно-историјски споменици[уреди]

Најзначајније културно-историјске споменике у Вранићу представљају два непокретна културна добра и споменика културе. То су Зграда школе у Вранићу[3] и Црква брвнара у Вранићу, која је сврстана у категорију споменика културе од великог значаја.[4]

По свом значају, издваја се и комплекс у порти цркве брвнаре, који чине сама црква брвнара, затим кућа породице Матић из прве половине 19. века, црква посвећена Св. Илији из 1888. године са звоником, те надгробници, парохијски дом у оквиру кога се налази Спомен-музеј са збирком свештеника Радивоја Митровића и свештеничка кућа.[5]

Збирка свештеника Радивоја Митровића богата је великим бројем експоната из археолошких налазишта са овог подручја, старог новца, оружја, икона и црквених књига, етнографског материјала, докумената и форографија важних личнопсти.[6]

Демографија[уреди]

У насељу Вранић живи 3218 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,1 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1278 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.[7]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 2.991
1953. 3.051
1961. 2.868
1971. 2.625
1981. 3.044
1991. 3.288 3.225
2002. 3.899 4.066
2011. 4.233
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
3.754 96,28 %
Црногорци
  
23 0,58 %
Хрвати
  
14 0,35 %
Македонци
  
11 0,28 %
Југословени
  
3 0,07 %
Мађари
  
2 0,05 %
Чеси
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Роми
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
37 0,94 %


Школство[уреди]

Основна школа у Вранићу чија је Зграда школе у Вранићу споменик културе.

Култура[уреди]

На територији насеља Вранић културну делатност обављају: Библиотека „Бранко Ћопић”, Културно уметничко друштво „Вранић”, Центар за културу Барајево (испостава у Вранићу), Удружење грађана „20. децембар” и Удружење пензионера „Друга младост”. Све ове установе и удружења смештене су у згради Спомен дома у Вранићу.

Библиотека „Бранко Ћопић”, Вранић[уреди]

Библиотека „Бранко Ћопић”, Вранић ради у Вранићу као огранак централне библиотеке „Јован Дучић” у Барајеву.

Културно уметничко друштво „Вранић”[уреди]

Културно уметничко друштво „Вранић” из Вранића основано је 1985. године. Велики број признања освојена како у земљи тако и у иностранству, доказ су да се у друштву вредно и квалитетно ради.[11]

Здравство[уреди]

Доктор Чедомир Игњачевић био је први лекар у Вранићу (од 1933 до 1935.године). У кући проте Милоша Јоксића, где је и живео, била је и амбуланта и апотека. Правио је лекове, вадио зубе, давао ињекције, превијао ране,искувавао инструменте и на терен у обилазак одлазио сам. По доласку у Вранић вакцинисао је 1500 деце против дифтерије. И деци и одраслима често је држао предавања о хигијени. У бризи за здравље школске деце послао је молбу Хигијенском заводу у Београду да изгради два артеска бунара код обе школе, што је и учињено. Од 1955. године Вранић добија сталног лекара који ради у старој амбуланти. Нови Дом здравља изграђен је 1968.године и у њему раде три лекара: опште праксе, педијатар и стоматолог. Има и добро опремљену апотеку. [12]

Спорт[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Челебић Видосава. Основна школа "Павле Поповић" 1841-1991. Београд, 1991. стр. бр. 11. ISBN 86-7375-028-8. 
  2. Челебић Видосава. Основна школа "Павле Поповић" 1841-1991. Београд, 1991. стр. бр. 13. ISBN 86-7375-028-8. 
  3. „Основна школа у Вранићу”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда/]. Приступљено 20. 5. 2018. 
  4. „Црква брвнара у Вранићу”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда/]. Приступљено 20. 5. 2018. 
  5. Живковић (2016). стр. 4.
  6. „Turizam”. zvanična prezentacija. Gradska opština Barajevo. Приступљено 20. 5. 2018. 
  7. „Вранић-порекло презимена”. Порекло. Приступљено 28. 1. 2018. 
  8. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  11. „Билтен Скупштине општине Барајево”. Барасјевски гласник. број 2: стр.бр.17. јун 2003. 
  12. Видосава Челебић. Основна школа "Павле Поповић" 1841-1991. Београд,1991. стр. стр. бр. 61. ISBN 86-7375-028-8. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]