Пређи на садржај

Враново

Координате: 44° 36′ 02″ С; 20° 59′ 24″ И / 44.600666° С; 20.99° И / 44.600666; 20.99
С Википедије, слободне енциклопедије
Враново
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2022.2456
Географске карактеристике
Координате44° 36′ 02″ С; 20° 59′ 24″ И / 44.600666° С; 20.99° И / 44.600666; 20.99
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина87 m
Враново на карти Србије
Враново
Враново
Враново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11329
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Враново је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. године било је 2456 становника и 876 домаћинства.

Под именом Враново данашње насеље забележено је у арачким списковима за 1818. годину. Међутим, у документима, путописима и разним тефтерима оно се помиње као Врањево, Вранови и Вранова. Осим данашњег насеља Враново ни једно друго место у нашој земљи не носи то име. Забележено је само једно насеље са именом Вран и то у близини Ариља. Како је насеље добило име није поуздано утврђено, тако да постоји више претпоставки о имену села. У нашој земљи већи број насеља носи име биљака, животиња, птица или име оснивача насеља. Вероватно да је Враново добило име по вранама и гавранима. Наиме првобитно насеље Вранова налазило се у густој храстовој шуми. У крошњама ових столетних храстова бивала су гнезда врана и гаврана. Њихово непријатно грактање чуло се далеко па је вероватно село по њима добило име.

Историја

[уреди | уреди извор]

Место се налази јужно од Смедерева. Нема података, а ни традиција није очувана, на основи чега се са сигурношћу може говорити о постанку и прошлости овога насеља. Ипак се на основу неких података може закључити, да је у близини данашњег Вранова постојало старије насеље. На карти из доба аустријске владавине (1718—1739. г) источно од места на коме је Враново, уцртано је насељено место под именом Zerlien. Ово је свакако било Церје, које се помиње као насељено место у арачким списковима из првих десетина 19. века, чије је становнике књаз Милош раселио и населио их у Липе.

Враново се помиње у арачким списковима у првим десетинама 19. века и имало је 1818. године и 1822. г. 20 кућа. Године 1846. у селу је било 76 кућа. По попису из 1921. године. Враново је имало 206 кућа са 1244 становника.

У старије породице се убрајају Милојевићи (Радојевићи, Јовановићи) који су старином од Косова, Ракићи (Пантићи, Живковићи), затим Чолићи, Андријевићи (Глуваћи) и Игњатовићи (Ратковићи). Ратковићи се сматрају као први досељеници. Остале су породице досељеници из околине Крушевца, Зајечара и Ниша, затим има досељеника од Тимока, из Крајине и Хомоља, од Косова и из околних места.. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1][2]

Овде се налазе ОШ „Доситеј Обрадовић” Враново, Археолошки локалитет Орнице и Црква Свете Тројице у Вранову.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Привреда Вранова пре оснивања земљорадничке задруге

[уреди | уреди извор]

Ослобођена турског ропства, Србија чини огромне напоре да поправи стање своје привреде, која је годинама била спутавана турским феудалним системом. У привреди земље долази до великих и наглих промена. Прелази се са натуралне на новчану привреду и са ексензивне на интезивну пољопривреду. У селима основна привредна делатност била је пољопривреда. Пописом из 1863. године може се закључити да је Враново било једно од богатијих села Поморавља.

Оснивање земљорадничке задруге

[уреди | уреди извор]

У кући Лазара Савића - Геџе одржана је 1894. године оснивачка скупштина у присуству већег броја земљорадника. Тада је донета одлука о оснивању Врановске земљорадничке задруге. Петнаестак дана касније, тачније 29. марта 1894. године, 32 земљорадника потписала су у Окружном суду у Смедереву акт о оснивању земљорадничке задуге, прве задруге овог типа у Србији.

Како није постојао закон о задругама, то је ова задруга радила по правилима „Међусобног уговора о заједничкој помоћи“ који је потврђен код Окружног суда у Смедереву 29. марта 1894. године. Тек 1899. године донета су прва задружна правила која су усаглашена са законом о земљорадничким задругама и потврђена у смедеревском суду 2. децембра исте године. Задруга послује под називом Врановска земљорадничка задруга. Десетак дана по оснивању задруге у Вранову, Михајило Аврамовић са својим сарадницима основао је и другу задругу у Србији у селу Азањи код Смедеревске Паланке.

Привреда Вранова данас

[уреди | уреди извор]

Враново је данас доста развијено село које броји око 3000 становника. Иако се становништво претежно бави пољопривредом, она није главна привредна грана. Већина становника Вранова запослено је у фирмама Железара Смедерево, Милан Благојевић, Желвоз, итд. У Вранову постоји неколико малих предузећа која се баве производњом и продајом печурки, као и прављења компоста за печурке.

Саобраћајни потенцијал Вранова је велики. Поред Вранова пролази некадашњи Цариградски друм, пут који је некад био веома значајан за нашу земљу. Железнички саобраћај у Вранову је доста развијен зато што се налази у близини Мале Крсне и великог железничког чвора који води у три правца. Иако се налази поред великих саобраћајница, туристички потенцијал Вранова је веома мали и заснива се само потребама мештана.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Враново живи 2099 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,2 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 859 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.789
1953. 1.931
1961. 2.155
1971. 2.404
1981. 2.811
1991. 2.888 2.735
2002. 2.682 2.840
2011. 2.690
2022. 2.456
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
2.650 98,80%
Роми
  
5 0,18%
Југословени
  
4 0,14%
Румуни
  
3 0,11%
Црногорци
  
2 0,07%
Муслимани
  
2 0,07%
Хрвати
  
1 0,03%
Словаци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
непознато
  
5 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература:

  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]