Вратна (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вратна
Vratna selo.jpg
Вратна
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.316
Географске карактеристике
Координате44°22′37″ СГШ; 22°22′21″ ИГД / 44.376923° СГШ; 22.372499° ИГД / 44.376923; 22.372499Координате: 44°22′37″ СГШ; 22°22′21″ ИГД / 44.376923° СГШ; 22.372499° ИГД / 44.376923; 22.372499
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина107 м
Вратна на мапи Србије
Вратна
Вратна
Вратна на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Вратна је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 316 становника (према попису из 1991. било је 451 становника). У близини села се налази манастир Вратна (XIV век), иза кога почиње кањон реке Вратне, познат по својим природним прерастима.


Географске одлике[уреди]

Вратна је сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 33 km северозападно од Неготина. Смештено је на 120 метара надморске висине, на реци Вратни, десној притоци Дунава. Северна географска ширина насеља је 44°22’40”, источна географска дужина 22°22’21”, а површина атара 2.696 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко насеља Јасеница, Штубик и Јабуковац, односно преко насеља Слатина и Уровица. Атар села Вратна захвата слив Јабуче (Вратњанске Реке) до испод пута Јабуковац-Брза Паланка. Речна долина је уска и дубока а иза манастира Вратне прелази у клисуру, у којој су природне творевине камених врата, које народ зове Прерасти. Куће су у долини и на странама Вратњанске Реке, око два километра испод манастира и допиру близу пута Јабуковац-Брза Паланка. [1]

Историја[уреди]

Насеље је свој назив добило по природним каменим мостовима који се налазе у његовом атару, по њима назив носи и река која протиче испод њих, као и истоимени манастир посвећен Вазнесењу Господњем који потиче из 14. века. Први помен насеља налазимо у турским пописима 1530. године као насеље са 19 кућа, односно 1586. године као насеље са 2 куће. У време аустријске управе 1723. године имало је 90 кућа. Године 1864. село је било у манастирској парохији, са својих 87 кућа.[2]

На Лангеровој карти забележена је Вратњанска Река под именом Jaoucka Ba (Јабуча) а у њеном горњем току манастир Raedno. На карти „Темишварски Банат“ забележена је Vratna. „У Вратни селу“ или „Вратни“ 1736. године било је забележено „15 кућа“ а 1789. године забележено је село Vratna. Село је забележено и 1811. године. Село је 1866. године имало 96 а 1924. године 100 кућа.[3]

Вратна се осамосталила као општина 1903. године. Изашла је са Слатином из општине Уровичке, по жељи мештана и то краљевским указом.[4]

У месту је 1896. године радила троразредна основна школа са 29 ђака. Учитељ је тада био Алекса Маринковић.[5] Учитељ Прокопије Дамњановић је 1899. године оцењен највишом оценом. Јосиф Анћелић је дошао 1903. године из Брестовца да ради у месној школи. Школа је 1905. године била четвороразредна.

Привреда[уреди]

Земљорадничка задруга у Вратни основана је 1946. године, електричну расвету добија 1953. године, док задружни дом (за чију је изградњу урађен план 1948. године, а изградња започета 1986. године) ни до дана данашњег није завршен. Асфалтни пут Вратна добија 1974, а телефонске везе са светом 1985. године.

Демографија[уреди]

У насељу Вратна живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (47,0 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Данашње насеље обједињује више махала које носе називе по фамилијама. Након Првог светског рата ово насеље је имало следеће фамилије: Страинешти или Ангелоњи (слава Петковица), Иконешти (слава Свети Никола), Гогешти и Добросав (слава Митровдан), Динуловићи (слава Свети Никола), Ивуце (слава Свети Врачи), Иринешти (слава Петковица), Погоцињи (слава Свети Никола), Ртанешти (слава Свети Стефан), Јајицешти (слава Свети Никола), Карлани (слава Свети Арханђео), Првујеви (слава Петковица), Несторешти (слава Свети Алимпије), Његулешти (слава Петковица), Николај (слава Свети Стеван), Царан (слава Мала Госпојина), Недељкоњи (слава Свети Арханђео), Унгурјани (слава Свети Стеван), Стефани (слава Свети Никола), Црношоњи (слава Свети Никола), Прашке (слава Свети Никола), Стојановићи (слава Свети Никола), Буљика (слава Петковица), Милићи (слава Свети Никола), Миљковићи (слава Петковица), Његоцешти (слава Свети Арханђео), Никешти (слава Петковица), Мађар (слава Свети Никола), Капуђештени (слава Свети Никола), Рабуловићи (слава Свети Никола), Јонашоњи (слава Мала Госпојина), Вељкови (слава Петковица), Стојкови (слава Петковица), Барбулешти (слава Петковица), Јоновићи (слава Петковица), Сфија (слава Петковица), Бербек (слава Петковица) и Дејанови (слава Петковица).[6]

Антропогеографским и етнолошким изучавањима насеље је сврстано у влашка насеља. Манастирска слава и заветина насеља је Спасовдан.

Становништво Вратне је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави сточарством и ратарством.

Године 1921. Вратна је имала 100 кућа и 366 становника, године 1948. – 136 кућа и 567 становника, а 2002. године 187 кућа и 327 становника. По попису 1981. године на привременом раду у иностранству из овог насеља је било 89 становника.

Четвороразредна основна школа у насељу постоји од 1894. године (од 1957/58. године као подручно одељење школе у Јабуковцу). Школске 2006/2007. године има 15 ученика.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 567
1953. 565
1961. 604
1971. 558
1981. 554
1991. 451 360
2002. 316 427
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
212 67,08 %
Власи
  
81 25,63 %
Румуни
  
4 1,26 %
Муслимани
  
1 0,31 %
Македонци
  
1 0,31 %
непознато
  
17 5,37 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 244. 
  2. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 245. 
  4. ^ "Полицајски гласник", Београд 1903. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
  6. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 246. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]