Врачев Гај

Координате: 44° 52′ 42″ СГШ; 21° 21′ 57″ ИГД / 44.8783806° СГШ; 21.3658827° ИГД / 44.8783806; 21.3658827
С Википедије, слободне енциклопедије
Врачев Гај
Vracev Gaj Crkva.jpg
Православна црква у центру села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 1.348
 — густина45/км2
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 42″ СГШ; 21° 21′ 57″ ИГД / 44.8783806° СГШ; 21.3658827° ИГД / 44.8783806; 21.3658827
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина69 м
Површина29,7 км2
Врачев Гај на мапи Србије
Врачев Гај
Врачев Гај
Врачев Гај на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26348
Позивни број013
Регистарска ознака

Врачев Гај је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1348 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Улица Марка Стојановића
Врачев Гај на Јозефинском катастру 1769-72.

Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одвајаја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железничка пруга Бела Црква-Базијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.

Историја[уреди | уреди извор]

По први пут се помиње средином седамнаестог века, 1660. године,али под именом Бенчилово. Назив Врачев Гај се помиње од 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај, чији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да то место са милитарским статусом, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.[1]

Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић“. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1856. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.

Ђорђе Рајковић је у Летопису Матице српске објавио 1876. године стару српску изреку: Врачевгајци, на гласу јунаци, четворица носе шиник трица.[2]

Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.

Данас Врачев Гај има 1.719 становника, а густина насељености је 18 становника по једном хектару.

У атару насеља Врачев Гај источно према Белој Цркви и граници са Румунијом налази се више од седам вештачких језера познатијих као Белоцркванска језера, а најлепше носи назив насеља.

Источно километар од насеља протиче река Нера веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера образујући плато који чини најнижу тачку у Војводини.

Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав—Тиса—Дунав.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.203
1953. 2.200
1961. 2.250
1971. 2.145
1981. 2.040
1991. 1.870 1.753
2002. 1.568 1.719
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.483 94,57%
Македонци
  
12 0,76%
Румуни
  
10 0,63%
Роми
  
10 0,63%
Мађари
  
9 0,57%
Хрвати
  
7 0,44%
Чеси
  
5 0,31%
Црногорци
  
3 0,19%
Муслимани
  
3 0,19%
Словаци
  
2 0,12%
Украјинци
  
1 0,06%
Словенци
  
1 0,06%
Немци
  
1 0,06%
Бугари
  
1 0,06%
Југословени
  
1 0,06%
непознато
  
13 0,82%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1876.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]