Врањска Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врањска Бања
Osnovna skola "Predrag Devedzic", Vranjska Banja.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Град Врање
Градска општина Врањска Бања
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5347
Положај
Координате 42°33′11″ СГШ; 21°59′19″ ИГД / 42.553° СГШ; 21.988666° ИГД / 42.553; 21.988666 Координате: 42°33′11″ СГШ; 21°59′19″ ИГД / 42.553° СГШ; 21.988666° ИГД / 42.553; 21.988666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 498 m
Врањска Бања на мапи Србије
Врањска Бања
Врањска Бања
Врањска Бања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 17542
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Врањска Бања је градско насеље и седиште истоимене градске општине Града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 5347 становника.

Историја[уреди]

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Врањска Бања коју су чинила насељена места: Бабина Пољана, Бујковац, Црни Врх, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Превалац, Првонек, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Врањска Бања. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Врање, а након што је Врање добило статус града, Врањска Бања поново је постала општина. Такође ова бања је најтоплија бања у Европи.

Ова градска општина је правно настала изменом Статута Града Врања 10. новембра 2010. године, а који је усвојен на Скупштини града Врања 28. децембра 2010. године. У наредном периоду следи конституисање свих органа власти градске општине. Статутом Града Врања је одређено која насељена места чине градску општину Врањска Бања.

Иначе покушаји формирања општине Врањска Бања трају од њеног укидања 1965. године, али су сви покушаји били безуспешни. Доношењем најновијег Закона о територијалној организацији Републике Србије донесеним 27. децембра 2007. године некадашња општина Врање је добила статус града па је тако добијена могућност за формирање општине Врањска Бања као градске општине града Врања.

Нова градска општина Врањска Бања има у свом саставу сва насеља која је имала до њеног укидања 1965. године, а то су: Врањска Бања (као насеље градског типа), Бабина Пољана, Бујковац, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива Феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Првонек, Превалац, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Црни Врх.

Територија општине

Овде се налази Основна школа "Предраг Девеџић" Врањска Бања.

Културни живот[уреди]

Период пре другог светског рата[уреди]

Врањска Бања је од давнина била центар разних културних дешавања. У току целе сезоне у Бањи су непрестано радиле позоришне групе. Било је више позоришних група ,са различитим репертоарима. Извођена су драмска дела из српске књижевности „Коштана“, „Хасанагиница“, „Зона Занфирова“,“Покондирена тиква“. У предратном периоду у ресторану „Босна“ глумио је и познати уметник Петре Прличко. Хонорар су добијали од публике у виду добровољног прилога, а са програмом су наступали у свим бањским хотелима.[1] „Феник“,чардак од дрвених греда и покривен црепом био је на месту где се данас налази Споменик палим борцима 1941-1945г. Бањски државни оркестар је сваког јутра од седам до осам сати са феника свирао Будилицу од 11-12сати пред Државним хотелом ,а поподне од 17-19 у парку. Културни живот је употпуњаван и фолклорним играма где су се посебно истицале Косара Стојановић и Добрила Стошић –Јоксић.У Бањи је 1937године певала Радојка Живковић. [2] На почетку 20 века у Врањској Бањи је певала чувена певачица Малика Јеминовић. Циганка плаве косе ,плавих очију сан свих мушкараца у овом делу Србије.Била је надалеко позната као Борина Коштана.Удата за Асана у циганској махали на десној обали Бањштице није ишла да проси као друге Циганке ,већ је својом песмом дочекивала виђене Врањанце и богаташе. Стални гост Бање био је чувени књижевник Бора Станкивић.Малика је певала пред Бориним уздахом „Е Коштан мори“.Њено певање побудило је интересовање многих музиколога . Миодраг Васиљевић ,музиколог ,у два наврата слушао је Коштану како пева. После велке молбе успео је да забележи неке песме : „Хаџи-Гајка“,“Што си Лено“,“Жали дико“, „Славуј пиле“,“Из Бању иде „ и др. Малика Јеменовић-Коштана своје последње дане провела је као певачица у вили „Босна“. Коштана је преминула 1948г. Остало је у сећању само присно другарство Циганке са Бором Станковић и речи великог књижевника: „Слушај,ти бре Коштана, ти си џилитала – за љубав бакшиша ,певала и старом и младом, и аги и раги, а ја сам од тебе направио анђела и песму – девојку“.[2] Умрла је Малика али не и песма у њеној кући. Њени унуци и параунуци су у протеклој другој половини 20 века били најбиљи певачи врањског мелоса.

Демографија[уреди]

У насељу Врањска Бања живи 4437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,9 код мушкараца и 36,1 код жена). У насељу има 1719 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.108
1953. 2.362
1961. 2.735
1971. 4.088
1981. 5.004
1991. 5.779 5.693
2002. 6.332 5.882
2011. 5.347
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.118 70,01 %
Роми
  
1.625 27,62 %
Бугари
  
29 0,49 %
Црногорци
  
4 0,06 %
Македонци
  
4 0,06 %
Хрвати
  
2 0,03 %
Југословени
  
2 0,03 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Немци
  
1 0,01 %
непознато
  
25 0,42 %


Референце[уреди]

  1. Спасић Н., Врањска Бања, Врање [тј.] Врањска Бања : Јавно предузеће "Управа Бање", 1997 (Врањска Бања : Спектар)
  2. 2,0 2,1 Спасић Н., Врањска Бања, Врање [тј.] Врањска Бања : Јавно предузеће "Управа Бање", 1997 (Врањска Бања : Спектар
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]