Врањска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Врањска област
1922.—1929.
Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr.png
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Главни градВрање
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина5.869 км2
Становништво249.321
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Северна Србија (Краљевина СХС)
Јужна Србија (Краљевина СХС)
Вардарска бановина (Краљевина Југославија)

Врањска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Географија[уреди | уреди извор]

Планинска је област, у порјечјима горње јужне Мораве и горње Пчиње.

Од мањих цјелина сјеверне Србије овој области припадају: Пољаница, Иногоште, Пчиња, Клисура, Власина, Масурица. Висока је у источној половини, а сведена према јужној Морави. Главне су ријеке јужна Морава и Пчиња. Поред Мораве су пространа поља: Врањско и Лесковачко, која су везана Гредличком Клисуром. У области је Власинско Блато, на великој висини и са свих страна затворено, а отиче ријеком Власином.

Врањска област спаја Сјеверну и Јужну Србију више него и један други крај ових двију српских земаља. Већи је дио ове области у Јужној Србији, гдје захвата поријечје Биначке Мораве до Ристовца изнад Врања, горњу Пчињу до Козјака и Рујна, и горњу Криву Ријеку до Псаче. Овамо се, осим државне границе на истоку, према Бугарској, граничи на југу брегалничком и скопском, а на западу косовском облашћу.

Привреда[уреди | уреди извор]

У овом је делу је један од најважнијих сребрних и златних рудника у цијелој краљевини: славно Ново Брдо.

Становништво[уреди | уреди извор]

249.321 становника, Српско је становништво било у већини, али је знатан број досељених Арбанаса и поарбанашених Срба (Арнауташа), чија група чини скоро четвртину становништва области (59.845).

Административна подела[уреди | уреди извор]

Основу области чини ранији Врањски округ, коме су одузети неки срезови на северу и западу а додати на југу:

  • Лесковачки и Власотиначки срез су прикључени Нишкој области,
  • Јабланички срез (Лебане) је прикључен Косовској области, а Гњилански срез ранијег Косовског округа је прикључен Врањској области.
  • Прешевски и Кривопаланачки срез ранијег Кумановског округа су прикључени Врањској области.

Област је тако садржавала срезове:[1]

Цела област је 1929. постала део Вардарске бановине, у истој целини су се опет нашли и Лесковац, Власотинце и Лебане.

Велики жупани[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
  2. ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
  3. ^ Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 27. август 1923, Број 194[мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]