Враћевшница

Координате: 44° 03′ 00″ СГШ; 20° 38′ 00″ ИГД / 44.05° СГШ; 20.633333° ИГД / 44.05; 20.633333
С Википедије, слободне енциклопедије
Враћевшница
Crkva Svetog Djordja u manastiru Vracevsnica, Srbija.jpg
Црква Св. Ђорђа у манастиру Враћевшница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 85
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 00″ СГШ; 20° 38′ 00″ ИГД / 44.05° СГШ; 20.633333° ИГД / 44.05; 20.633333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина350 м
Враћевшница на мапи Србије
Враћевшница
Враћевшница
Враћевшница на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32315
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Враћевшница је најмање[1] насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 85 становника. Удаљено је 15 км од Горњег Милановца и на путу је за Крагујевац. Налази се у Горњој Гружи, на просечној надморској висини од око 330 м и површини од 16 ха.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

У близини села налази се чувени истоимени манастир Враћевшница, са црквом Светог Ђорђа, који је подигао велики челник Радич односно Радич Поступовић 1428/29. године, а исте године му је и деспот Ђурађ Бранковић потврдио баштину својом повељом. Враћевшница је рушена и обнављана више пута. Године 1810. игуман је постао Мелентије Павловић, рођен у оближњем селу Горња Врбава. Августа 1812. године[1], на Велику Госпојину, Карађорђе је сазвао народну скупштину и објавио закључке Букурешког уговора о миру, којим је одлучено да се устаници предају Турцима.[1] Године 1819. кнез Милош Обреновић сахранио је ту своју мајку Вишњу, 1825. подигао је и конак за спомен на њу, а 1860. је обновио цркву. У манастиру је радила једна од првих школа у Србији, која је 1826. године имала 12 ђака.[1]

По предању, село је добило име након Косовског боја, заједно са суседним селом које се зове Црнућа. Сви ратници из овог села који су са Радичем пошли у бој, вратили су се живи и здрави, те је Радич у знак захвалности Богу због повратка подигао манастир, а село тако добило име. У Црнућу се нико није вратио, те је село због туге променило име.

У селу Прњавор, поред пута Горњи Милановац – Крагујевац, један заселак добио је име Враћевшница, који је 1946. године добио статус самосталног села.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 11 ратника. Погинуло их је 5 а 6 је преживело.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 7 становника, 1921. године 101, а 2002. године тај број је порастао на 157.[1]

У насељу Враћевшница живи 125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 50 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 101
1953. 130
1961. 132
1971. 133
1981. 151
1991. 117 115
2002. 150 153
2011. 85
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
150 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 132. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]