Враћевшница

Враћевшница
Враћевшница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	74
Географске карактеристике
Координате	44° 03′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 44.05° С; 20.633333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	350 m
	Враћевшница Враћевшница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32315
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Враћевшница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 74 становника. Удаљено је 15 км од Горњег Милановца и на путу је за Крагујевац. Налази се у Горњој Гружи, на просечној надморској висини од око 330 м и површини од 16 ха.^[1]

Галерија

Историја

У близини села налази се чувени истоимени манастир Враћевшница, са црквом Светог Ђорђа, који је подигао велики челник Радич Поступовић 1428/29. године, а исте године му је и деспот Ђурађ Бранковић потврдио баштину својом повељом. Враћевшница је рушена и обнављана више пута. Године 1810. игуман је постао Мелентије Павловић, рођен у оближњем селу Горња Врбава. Августа 1812. године^[1], на Велику Госпојину, Карађорђе је сазвао народну скупштину и објавио закључке Букурешког уговора о миру, којим је одлучено да се устаници предају Турцима.^[1] Године 1819. кнез Милош Обреновић сахранио је ту своју мајку Вишњу, 1825. подигао је и конак за спомен на њу, а 1860. је обновио цркву. У манастиру је радила једна од првих школа у Србији, која је 1826. године имала 12 ђака.^[1]

По предању, село је добило име након Косовског боја, заједно са суседним селом које се зове Црнућа. Сви ратници из овог села који су са Радичем пошли у бој, вратили су се живи и здрави, те је Радич у знак захвалности Богу због повратка подигао манастир, а село тако добило име. У Црнућу се нико није вратио, те је село због туге променило име.

Указом Краља од 30. априла 1924. године насеље је добило статус варошице.

У селу Прњавор, поред пута Горњи Милановац – Крагујевац, један заселак добио је име Враћевшница, који је 1946. године добио статус самосталног села.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 11 ратника. Погинуло их је 5 а 6 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 7 становника, 1921. године 101, а 2002. године тај број је порастао на 157.^[1]

У насељу Враћевшница живи 125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 50 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	101
1953.	130
1961.	132
1971.	133
1981.	151
1991.	117	115
2002.	150	153
2011.	85

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	150	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	1
80+	4	1
75—79	0	6
70—74	5	9
65—69	5	8
60—64	5	4
55—59	2	7
50—54	7	4
45—49	5	8
40—44	6	5
35—39	4	4
30—34	4	5
25—29	3	4
20—24	5	4
15—19	0	2
10—14	4	4
5—9	5	2
0—4	2	6
Просек :	43,7	46,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	30	41	41	45	54	47	50

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	13	13	10	8	1	4	0	0	0	1	3,00

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	55	16	32	6	1
Женски	72	21	33	16	2
УКУПНО	127	37	65	22	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	29	7	0	0	7
Женски	36	3	0	0	5
Укупно	65	10	0	0	12

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	1	2	1	2
Женски	0	0	2	2	0
Укупно	2	1	4	3	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	2	1
Женски	0	0	0	4	3
Укупно	0	0	2	6	4

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	17	0	0	0
Укупно	19	0	0	0

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 132.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 132.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]