Врбовац (Смедерево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Врбовац.
Врбовац
1-Crkva-Sv-proroka-Jeremije-u-Vrbovcu 1383141840.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1020
Положај
Координате 44°34′13″ СГШ; 20°57′06″ ИГД / 44.570333° СГШ; 20.951666° ИГД / 44.570333; 20.951666 Координате: 44°34′13″ СГШ; 20°57′06″ ИГД / 44.570333° СГШ; 20.951666° ИГД / 44.570333; 20.951666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 168 m
Врбовац на мапи Србије
Врбовац
Врбовац
Врбовац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SD

Врбовац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1020 становника.

Историја[уреди]

Врбовац се налази са десне стране ауто-пута Београд Ниш, 15 километра југоисточно од Смедерева. По концепцији насељености припада збијеном типу шумадијског села, куће су груписане по странама брежуљака које раздвајају плиће јаруге.Простор који заузима насеље једним делом припада пиносавској, а другим делом београдској побршини, која постепено прелази у алувијалну раван. У том смислу, са пуно оправданости, може се рећи да је село подељено на горнји и доњи део, познатији као ’’брђански’’ и ’’рупљански’’крај. Врбовац је старије насеље. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано, али се из писаних података види да је постало пре 18.века. За време Аустријске владавине (1718-1739.) први пут је споменуто на Лангеровој карти под називом Verbovaz где се каже да је имало 19 кућа.Приказана позиција села Врбовац на Лангеровој карти не одговара положају које заузима данашње насеље. То само говори да је село више пута мењало своју локацију. На основу до сада сачуваних писаних података и степена истражености локације села Врбовац не може се тачно утврдити када је село заузело садашњу позицију, али се може засигурно предпоставити да је на овим просторима постојало и пре Првог српског устанка. Назив је добило по једној врби испод које је први становнок направио своју колибу и ископао бунар. Приликом пролетњих орања, наилази се на фрагменте керамике,тегуле, новчиће и оружје.Налази керамике по својој структури, начину обраде и печења припадају периоду римске доминације.

Врбовац поседује око 1650 хектара земље, које обрадиве, које под шумама и ливадама. Доминантан правац бављења пољопивредника у селу су ратарство, воћарство и виноградарство.


У селу се налази и Црква Светог Пророка Јеремије

Црква у Врбовцу је посвећена Светом пророку Јеремији, сазидана је 1939 године као спомен црква са костурницом у коју су пренети земни остаци ратника 11. пука Шумадијске дивизије I позива, палих у борбама на Врбовачким косама и Церјаку октобра 1915. године.

Архитектура цркве

Црква је изграђена у духу моравске школе српске средњовековне архитектуре. У основи је триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом, добијена тако што су правоугаоној основи, у коју је уписан крст, додате три апсиде са источне, јужне и северне стране. На тај начин је створена компактна целина са олтарским простором на истоку, наосом са куполом и двема певницама са северне и јужне стране и припратом на западу над којом су галерија и звоник са куполом. Испод олтарског простора, налази се спомен костурница. Реч је о малој просторији полукружне основе у габаритима олтарске апсиде у коју се улази преко отвора у поду наоса. Црква је зидана опеком у кречном малтеру, малтерисана и окречена белом бојом уз употребу црвене за наглашавање појединих архитектонских и декоративних елемената. Декоративна обрада фасада заснована је на узорима традиционалне средњовековне архитектуре моравске стилске групе (хоризонтална и верикална елевација, полихромија, декоративна пластика).

Зидно сликарство и иконе на иконостасној прегради врбовачке цркве рад су руског академског сликара Андреја Биценка, који је био ангажован на њеном осликавању током 1938. године.

Демографија[уреди]

У насељу Врбовац живи 900 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41 година (40 код мушкараца и 42 код жена). У насељу има 320 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4.


График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.344
1953. 1.351
1961. 1.416
1971. 1.303
1981. 1.268
1991. 1.220
2002.
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.095 98,82 %
Хрвати
  
1 0,09 %
Румуни
  
1 0,09 %
Македонци
  
1 0,09 %
непознато
  
7 0,63 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]