Врбовец

Координате: 45° 53′ 02″ С; 16° 25′ 00″ И / 45.88386229424716° С; 16.41676603168303° И / 45.88386229424716; 16.41676603168303
С Википедије, слободне енциклопедије
Врбовец
Панорама Врбовца
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
Становништво
Становништво
 — 2011.4.973
 — густина31,27 ст./km2
Агломерација (2011.)14.802
Географске карактеристике
Координате45° 53′ 02″ С; 16° 25′ 00″ И / 45.88386229424716° С; 16.41676603168303° И / 45.88386229424716; 16.41676603168303
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина159,05 km2
Врбовец на карти Хрватске
Врбовец
Врбовец
Врбовец на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникВладимир Бреговић
Поштански број10340
Позивни број+385 1
Регистарска ознакаZG
Веб-сајт
www.vrbovec.hr

Врбовец је град у Хрватској, у Загребачкој жупанији. Налази се 40 km сјевероисточно од Загреба Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 14.802 становника, а у самом насељу је живело 4.973 становника.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Приказ Врбовца из 1740. године

Врбовец се први пут спомиње 1244. године у писаним документима.

Године 1621. овдје је рођен бан Петар IV Зрински. Кула Петра Зринског је заштитни знак града и налази се у парку у центру уз Цркву св. Вида.

Школство је почело 1669. године када је основана основна школа, а данас постоје двије основне школе, као и средња школа.

Пошта, полиција, Дом здравља, ватрогасци и суд су дио инфраструктуре Врбовца. Гас, вода, струја, телефон су саставни дио модерног живота града. Врбовец има и биоскоп, културно-умјетничко друштво, библиотеку, радио, народни универзитет.

Врбовец нема ТВ, позориште (оперу) и универзитет, те због тога гравитира природно према Загребу као центру тих активности.

Од познатих ту су још и Марија Јурић Загорка, прва жена новинар и романописац, рођена у оближњем селу Неговцу и Еуген Дес Пинес, француски маркиз, дароватељ многих умјетничких дјела Штросмајеровој галерији у Загребу.

"Кај су јели наши стари“ је у Врбовцу главни годишњи културни догађај. Манифестација старих јела, која се одржава сваке године викендом крајем августа или почетком септембра, те даје приказ старог начина живота.

Дан града, 15. јун, је такође годишњи културни догађај, кад се слави и св. Вид, заштитник града Врбовца.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2001. године у граду живи око 4.500 становника, а око 14.658 становника на административном подручју града.

Град Врбовец[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.658 13.303 12.938 12.176 12.694 12.881 12.698 12.225 11.769 11.723 9.912 8.526 6.892 6.523 6.143
  • напомене:

Настао из старе општине Врбовец.

Врбовец (насељено место)[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 4.862 4.149 3.400 2.456 1.911 1.759 1.686 1.674 1.655 1.713 1.525 1.315 1.107 1.018 781
  • напомене:

Од 1857. до 1880. садржи податке за насеља Мартинска Вес и Насеље Стјепана Радића.

Национални састав[уреди | уреди извор]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 3.794 (91,44%) 2.981 (87,67%) 2.308 (93,97%) 1.843 (96,44%)
Срби 95 (2,28%) 107 (3,14%) 86 (3,50%) 35 (1,83%)
Југословени 60 (1,44%) 207 (6,08%) 15 (0,61%) 0
остали и непознато 200 (4,82%) 105 (3,08%) 47 (1,91%) 33 (1,72%)
Укупно 4.149 3.400 2.456 1.911

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Врбовец је имало 4.149 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
3.794 91,44%
Срби
  
95 2,28%
Југословени
  
60 1,44%
Албанци
  
20 0,48%
Муслимани
  
19 0,45%
Словенци
  
6 0,14%
Чеси
  
6 0,14%
Мађари
  
4 0,09%
Македонци
  
4 0,09%
Пољаци
  
3 0,07%
Италијани
  
2 0,04%
Словаци
  
2 0,04%
Црногорци
  
2 0,04%
Немци
  
1 0,02%
остали
  
1 0,02%
неопредељени
  
75 1,80%
регион. опр.
  
1 0,02%
непознато
  
54 1,30%
укупно: 4.149

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  2. ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извор[уреди | уреди извор]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]