Врбовно

Координате: 44° 32′ 07″ С; 20° 16′ 34″ И / 44.535333° С; 20.276166° И / 44.535333; 20.276166
С Википедије, слободне енциклопедије
Врбовно
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Раст 1042
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 07″ С; 20° 16′ 34″ И / 44.535333° С; 20.276166° И / 44.535333; 20.276166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина145 m
Врбовно на карти Србије
Врбовно
Врбовно
Врбовно на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Врбовно је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1042 становника.

Положај села[уреди | уреди извор]

Врбовно је у доњој долини речице Врбовице која испод Степојевца утиче у Бељаницу. Сеоски потес граничи се на истоку до државног пута који води преко коса Камењака, Топољака и Парловске Косе; према Баљевцу су потеси Дубраве и Чапљаг, према Конатицама су Бељевина, Белосавац и Парлог; до Степојевца је потес Топољак, Церјак и Брекиње. Насеље је мање разбијеног типа. Село се дели на крајеве Горњевац и Доњевац.

Воде[уреди | уреди извор]

Кроз село протичу Митровачки Поток, Буковачки Поток и Требежац, који утичу у Врбовицу. Сви потоци и речица Врбовица лети пресушују. Село је оскудно водом, нарочито крај Горњевац који је поред државног пута Липовица – Степојевац. Пије се бунарска вода, а за стоку се копају „баре“, у које се хвата кишница.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

Ливаде су слабе, па се преоравају у њиве. Називи места са њивама и ливадама су: Вртунилица, Брекиња, Велиа Ливада, Буковац, Оглавак, Белосавац, Парлог, Шевар, Топољак, Провалија, Брестовац, Митровац, Камењак, Кључеви, Њиве под Буквама, Пландиште и Пужевац.

Старине у селу[уреди | уреди извор]

Недалеко од места Провалије има црквина, у којој је и до данас очувана камена „трпеза“. Ту је било и старо „маџарско“ гробље.

Подаци о селу[уреди | уреди извор]

Крста се носе „на Јовани“, 8. маја по старом календару, а заветина („бденије“) се држи на дан Пророка Јеремије код сеоског записа. Гробље је на Бељавинама, према Конатицама. Неки родови у овом селу, изузетно од осталих родова, укопавају умрле на својим поседима (Лазићи, Павловићи, Степановићи и Симићи) поред пута, неки у воћњаку и недалеко од куће (Томићи). Тако данас у селу има више мањих гробаља.

Ово насеље је постало од расељеног конатичког засеока Пољане „за прве Милошеве Србије“. Развијало се прираштајем и новим досељеницима. Први пут се помиње по архивским подацима тек 1818. године, када је имало 21 кућу а 1844. године имало је 34 куће са 221 становника. Данас је у њему има 16 родова у 192 куће.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Врбовно живи 806 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (41,3 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 791
1953. 839
1961. 829
1971. 755
1981. 747
1991. 832 759
2002. 978 1.069
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
947 96,83%
Југословени
  
11 1,12%
Црногорци
  
3 0,30%
Муслимани
  
3 0,30%
Украјинци
  
2 0,20%
Мађари
  
2 0,20%
непознато
  
5 0,51%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]