Вргорац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вргорац
Vrgorac Kroatien.JPG
Поглед на Вргорац
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2011.6.572
 — густина23,14 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°12′20″ СГШ; 17°22′20″ ИГД / 43.205595190921656° СГШ; 17.372184506362806° ИГД / 43.205595190921656; 17.372184506362806Координате: 43°12′20″ СГШ; 17°22′20″ ИГД / 43.205595190921656° СГШ; 17.372184506362806° ИГД / 43.205595190921656; 17.372184506362806
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина284,00 км2
Вргорац на мапи Хрватске
Вргорац
Вргорац
Остали подаци
ГрадоначелникБорис Матковић
Поштански број21276
Позивни број(0)21
Регистарска ознакаMA
Веб-сајт
vrgorac.hr
Вргорац, улица Тина Ујевића
Кула Диздаревића (кула Тина Ујевића)

Вргорац је град у Хрватској, Сплитско-далматинска жупанија.

Географски положај[уреди]

Вргорац се налази на крајњем југоистоку жупаније, у залеђу Биокова. Смештен је на старом "француском" приморском каменитом друму, који је грађен кулуком народним за време Наполеонове окупације (1806-1814). Ту се налази природна граница Херцеговине и Далмације.

Историја[уреди]

Вргорац је некад био чувен по свом "дернеку" (црквеном вашару), о католичком Великом Петку. Свечана процесија одвијана је ноћу.[1]

За време градња "француског" каменог друма за време Наполеонове 81806-1814) окупације Далмације, откривен је ту рудник асфалта (паклине).[2] Заслужан је француски маршал Марион. Да би кренула производња асфалта финансијски је највише уложио Немац Кениг из Беча. Радник "Паклина" је давао квалитетну сировину са 30% асфалта. Фабрика асфалта у којој је топљена руда запошљавала је пре Првог светског рата 200 радника.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вргорац.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Вргорац је имао 6.572 становника, од чега у самом Вргорцу 2.039.

Град Вргорац[уреди]

Број становника по пописима[3]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
7.618 7.865 8.701 10.251 11.910 12.859 12.838 12.756 11.621 11.612 11.246 9.927 8.228 7.497 7.593 6.572

Напомена: Настао из старе општине Вргорац.

Вргорац (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[3]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
656 1.184 754 886 1.035 1.188 1.454 1.172 987 1.031 1.057 1.167 1.350 1.697 2.188 2.039

Напомена: Од 1869. до 1910. исказивано је под именом Врхгорац. У 1869. и 1921. садржи податке за насеље Бања, као и део података у 1857. и 1931., те за насеље Котези у 1869.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Вргорац је имало 1.697 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.609 94,81 %
Југословени
  
36 2,12 %
Срби
  
11 0,64 %
Муслимани
  
9 0,53 %
Македонци
  
2 0,11 %
Црногорци
  
2 0,11 %
остали
  
2 0,11 %
неопредељени
  
19 1,11 %
регион. опр.
  
1 0,05 %
непознато
  
6 0,35 %
укупно: 1.697

Привреда[уреди]

Познат је по својим земљорадничким производима, а посебно по јагодама.

Задњих година посебно се истичу туристичке активности на подручју еко-села Кокорићи.

Познати људи из Вргорца[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 29. марта 1937.
  2. ^ "Време", Београд 17. новембар 1936.
  3. 3,0 3,1 — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]