Врела Пештерице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Координате: 42°59′33″ СГШ; 22°37′35″ ИГД / 42.9925° СГШ; 22.6265° ИГД / 42.9925; 22.6265
Врела Пештерице
Канала пећине Ветрена дупка у којој избијају Врела Пештерице
Канала пећине Ветрена дупка у којој избијају Врела Пештерице
Тип Крашко
Издашност 3,5 m³/s m³/sec
Температура воде 12 - 13 0C
Планински венац Влашка планина
Геопростор Пиротска котлина
Област Југоисточна Србија
Држава Србија
Врела Пештерице на мапи Србије
Врела Пештерице

Врела Пештерице су једна од многобројних дубинских крашких извора у кршу Источне Србије, на левој долинској страни реке Јерме. Аминистративно припада Општини Пирот и Пиротском управном округу.[1]

Географске одлике[уреди]

Врела Пештерице избијају из најнижих канала пећине Ветрена дупка у околина сала Власи на 430 m н.в, на левој долинској страни реке Јерме.[2]

Постоји и периодско врело које се налази на око двадесет метара већој надморској висини и које издаје воду сваког пролећа и јесени. Изнад периодског врела налази се главни отвор Ветрене дупке из кога изузетно ретко избија вода.[3]

Хидролошка активност Велике Дупке је врло сложена и пре свега зависи од режима воде у Беровичком пољу. У пећинском систему постоје три хидролошки различита дела: доњи суви део пећине, горњи део ходника са периодским током и понорска зона са сталним током. Кроз Ветрену Дупку протиче ток Беровичке реке. За време ниских вода, ток користи само најниже пећинске канале, а при средњем стању активни су сви понори, осим гротла Пештерице и горњег дела пећине, све до сифонског језера. Током изузетно високих вода Пештерица се активира као понор и тада вода испуњава све канале, сем највиших у доњем делу пећине.

Минимална издашност главног врела је око 35 l/s, а максимална издашност главног и периодског врела, крајем пролећа, износи око 3,5 m³/s. У том периоду вода је мутна и није за употребу.[4][1]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Крашка врела — Врела Пештерице У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 42.
  2. ^ Јовановић Б. (1961): Значај ветрене Дупке за разумевање односа између прогресивног и назадног у еволуцији речних пећина. 2. Југословенски спелеолошки конгрес, Загреб.
  3. ^ Петровић Ј. (1972): Пећина Ветрена дупка у селу Власи. НИВ „Слобода”, Пирот
  4. ^ Петровић Ј., Станковић Стеван М., Поповић М. (2000): Извори, врела и површинске воде горњег Понишавља. Јавно предузеће „Водовод и канализација - Пирот”, Пирот

Литература[уреди]

  • Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад
  • Петровић, Јован (1976). Јаме и пећине СР Србије. Београд: Војноиздавачки завод.
  • П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.
  • З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.
  • М. Мандић: Карстна врела Пиротске котлине Пиротски зборник 40 (2015) 203-225.

Спољашње везе[уреди]