Врело (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Врело
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво
 — (2011) 287
Географске карактеристике
Координате 43°22′22″ СГШ; 22°02′26″ ИГД / 43.372666° СГШ; 22.0405° ИГД / 43.372666; 22.0405Координате: 43°22′22″ СГШ; 22°02′26″ ИГД / 43.372666° СГШ; 22.0405° ИГД / 43.372666; 22.0405
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 440 м
Врело на мапи Србије
Врело
Врело
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Врело је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју Бајтарице (742 м) и у близини Грамаде, удаљено 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 288 становника).

Историја[уреди]

Као и суседно село Јасеновик тако је и Врело давнашње село чије црквиште указује да је егзистирало још у српском средњем веку. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим називом (Врело) као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 60 домова, 24 неожењена, 5 удовичких домова, 4 рајинске воденице (које раде пола године) и са давањима која износе 8.912 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 74 кућа, 6 удовичка домаћинства, 10 самачка домаћинства.[1] Планински смештај и скровитост су вероватно разлог што о овом селу у каснијим вековима једва да има података, све до ослобођења од Турака. Крајем 19. века (1895. године) Врело је мање село са 33 домаћинства и 274 становника, а 1930. године у њему је живело 50 домаћинстава и 289 становника.

По ослобођењу од Турака атарска земља је коначно прешла у руке месних, већином задружних домаћинстава, али је било и заједничких (сеоских) терена под шумом и испашом. С распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века одвијао се процес уситњавања земљишта, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је знатно слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација (рад на прузи и радничко запошљавање). Старо сеоско насеље боље је одговарало старим економским и друштвеним погодбама, а било је и ближе врелу (по којем је и добило име), али је било стешњено у долу. Поједина домаћинства почела су се од 1950/52. године измештати из старог насеља и лоцирати 1 км ниже и ближе друму и железничкој прузи; ускоро је на новој локацији никло ново насеље док је старо запустело. Истовремено, одвијао се и процес напуштања чисте пољопривреде преласком на градска занимања и мешовиту привреду. Године 1971. Врело је имало 6 пољопривредних, 67 мешовитих и 11 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди]

До Врела се може доћи приградском линијом 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, као и међуградским линијама за Источну Србију (Сврљиг, Књажевац, Бор, Зајечар, Неготин, Кладово).

Демографија[уреди]

У насељу Врело живи 237 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (43,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 416
1953. 456
1961. 439
1971. 400
1981. 314
1991. 288 288
2002. 287 287
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
286 99,65 %
Југословени
  
1 0,34 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 21.

Спољашње везе[уреди]