Време раздвојено

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Време раздвојено” је роман бугарског писца Антона Дончева, објављен 1964. године. Роман је снимљен 1988. године.

Историjа[уреди]

Описује фиктивни догађај са марша јањичара из Цариграда, на челу са Фазилом Ахмед-пашом, који је 25. маја 1666. прошао кроз Едирне, Македонију и Тесалију да би утоварио бродове у Еубеjу да учествују у опсади Кандиjе током Кандијски рат. [1] Султана Мехмеда крајем 1667. стиже на јаничара налазе у Тесалији, где да добију бржу информацију о току непријатељстава Крита. Дана 25. септембра 1669 Отоманска војска ушла славодобитно у тврђаву Кандиjа и султан плаче од радости. [2]

Фабула[уреди]

У једној долини Родопских планина, годину дана пре пада Кандије, три православна села исламизира Караибрахим, исламски рођак који је достигао високу позицију у османском дворишту. У ствари, све до отоманских времена, сви отомански владари су хришћани. Примјери овога су многи, као што је Мехмед-паша Соколовић.

Време је раздвојено јер је ово доба Ера Ћуприлића. Први пут и једини пут у историји Отоманског царства, отац сина издао је своју владавину као велики везир. У Фазил Ахмед-паши, Отоманско царство је достигло највећу територијалну експанзију у историји.

Време је раздвојено јер је 1666. ово посљедњи пут био плаћен велики Данак у крви.

Време је раздвојено јер Османско царство освајају Војводство Кандија и остаје Грци без државности.

Време је раздвојено јер означава врхунац отоманске моћи, након чега следи залаз.

Време је раздвојено, јер ће насиље у будућности преплавити не само породицу, већ читаво царство.

Крајем љета исте године, 1666. године, прије Фазил Ахмед-паше Шабетај Цви одбио је Месију, иако је веровао преко милион Јевреја. Код Једренске сараје испред Сулејмановог Величанственог павиљона правде. И пред целим светом.

Исте године, у Паризу, Краљ Сунце отвара Француску академију наука, а у Лондону избија велики пожар. Крајем исте године, 1666. године, Велики московски сабор почело је обиљежавати раскол у руској цркви са староверци, али и будући успон Русије као Империја. Сабор наставља се у наредном 1667.

Књижевна критика и занимљиве чињенице[уреди]

Роман је највише вољен од Бугара након „Под јармом”. [3] Најдражи бугарски филм Бугара свих времена. [4]

Године 1667. завршена је прва „Историја Бугарске”, која је поново откривена у рукопису 2017. године. [5]

Референце[уреди]