Време смрти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Време смрти је тетралогија српског књижевника Добрице Ћосића, изашла у периоду од 1972. до 1979. године. Хронолошки, оно је наставак Корена, са радњом која се одвија за време Првог светског рата.

Међу главним јунацима, осим породице Катић (Аћима, Вукашина, Ивана,Милене и Адама), јављају се и Никола Пашић, Живојин Мишић као и регент Александар.

Први део романа говори о периоду непосредно након Церске битке. Следећа о Колубарској бици, док се у трећој и четвртој говори о паклу Ваљевске болнице и повлачењу преко Албаније.

Радња[уреди]

Пролог прве књиге доноси нам вести о убиству аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, ултиматум Аустро - Угарске Царевине Србији, одговор наше владе, писма европских владара једни другима у којим се вајно труде да избегну рат а у ствари мобилишу своје војске. Трећег августа Немачка је објавила рат Француској, 4. августа Велика Британија је објавила рат Немачкој. Тако је почео Први светски рат. А почео је нападом на Србију. Аустро - Угарска царевина упутила је на Краљевину Србију, своју "Казнену експедицију" да је сатре и себи отвори пут за Босвор и Исток. Први меци испаљени су на српске војнике, прва граната бачена је на Београд и срушена прва кућа. Прва победничка вешања цивила и жена, убијања деце и стараца, силовања и пљачке, прва рушења православних цркава и тровања сеоских бунара извршена су августа 1914. на делу српске територије окупиране од војске Аусро - Угарске Царевине. У касну јесен 1914. у селу Прерову, одакле потичу главни ликови чију ће судбину писац пратити, добош позива мештане пред општину да чују имена рањених, погинулих или несталих. Ту је Аћим Катић бивши радикалски првак и сеоски газда са сином Ђорђем, трговцем, његов унук Ђорђев син јединац, Адам је на фронту. Ту је, Тола Дачић, први комшија, сиромашак и надничар, који је четири сина испратио у рат. Један је већ погинуо. На њихово огромно олакшање, Катића и Дачића нема на списковима.


За то време, у Нишу, који је тренутно ратна престоница, председник владе Никола Пашић је на великим мукама. Извештаји са бојишта су све лошији. Војска је исцрпљена, гладна, без одеће и муниције. Савезници не шаљу ни муницију, која је већ плаћена. Још траже да Србија уступи Бугарској пола Македоније како би и они ушли у рат против Аустро - Угарске и Немачке. То им је услов за даљу помоћ у муницији и ратном материјалу. Врховна команда га позива да хитно дође у Ваљево да се заједно договоре шта ваља чинити. Војвода Путник, искусни ратник и херој Балканских ратова, извештава га да је војска пред катастрофом. Пашић се пита шта да ћини пред том истином и које то судбносне одлуке могу донети скупштина и влада па да та истина не постане судбина Србије. Он, који је одбио ултиматум Аустро - Угарске, јер се њим руши независност и понижава национално достојанство његове земље, који је схватио њихову мржњу и презир, њихову решеност да нас згазе и униште, никако не може да се помири са капитулацијом. Понижавајући су му и захтеви савезника да се уступи територија Бугарима коју су Срби ослободили у Балканским ратовима и на којој су остављали своје кости. Пашић зове на разговор Вукашина Катића, опозиционог лидера кога зову и "морални мач Србије", старијег сина Аћима Катића, да чује његово мићљење.


Вукашин, кога је отац послао у Париз на студије уверен да ће од њега створити школованог народног трибуна који ће се борити за идеје радикалског покрета али у гуњу и опанцима, вратио се после школовања препун нових идеја. Био је уверења да Србија треба да раскине са патријархалном свешћу и окрене се Европи. Супротна политичка мишљења и женидба са кћерком вође либерала доводи до свађе и потпуног разлаза оца и сина. Иако обојца много пате због тога, ни један од њих не пружа руку помирења. Аћим никада није упознао свога унука Ивана, који сада има 20 година и добровољац је у ђачком батаљону, ни осамнаестогодишњу унуку Милену која, се по избијању рата пријавила као болничарка.

Извори[уреди]