Врница
Врница | |
|---|---|
 Врница | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. | 612 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 47′ 18″ С; 20° 58′ 04″ И / 42.7883° С; 20.9678° ИКоординате: 42° 47′ 18″ С; 20° 58′ 04″ И / 42.7883° С; 20.9678° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 502 м |
.svg)  Врница Врница на мапи Србије | |
Врница (алб. Vërmicë) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 612 становника, већину становништва чине албанци.[1].
Географија[уреди | уреди извор]
Село је у подножју Чичавице, на Брусничкој реци, на 1 км југозападно од њеног ушћа у Ситницу. Разбијеног је типа. Дели се на Доњу Врницу и Горњу Врницу. Доња Врница је на окупу, а од Горње Врнице има неколико издвојених кућа ниже села. Удаљење између Д. и Г. Врнице износи 1 км. На подручју села налази се место Селиште, чији остаци датирају из 2. века и 5. века, налази се на листи споменика културе на Косову [2].
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Подаци о броју кућа и пореклу становништва су из 1934. године.[3]
Српски родови:
- Крсмановићи (5 к. Св. Петка). Пресељени око 1800. из Ресника, где су се доселили из Чечева у Ибарском Колашину. Даљом старином су од Бјелопавлића.
- Зупчани (3 к. Св. Петка). Пресељени из Зупча у Ибарском Колашину средином 19. века на позив Крсмановића.
- Касаловићи (3 к. Св. Петка). Потичу од Зупчана, од којих су се оделили у Врници.
- Дробњаци (11 к. Ђурђевдан). Из Букоша, где су живели 44 година, преселили се 1875. на позив Крсмановића и претка арбанашког рода Бековића, Емина Беке, који им је у Букошу био комшија, на купљено имање.
- Ковачани (1 к.Св. Врачи). Преселили се из Сливовице 1908. У Сливовицу су се доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља), а пореклом су из Црне Горе.
У Врници су живели и Срби Ђурићи који су ту били досељени из Ибарског Колашина. Иселили се у Топлицу по њеном ослобођењу.
Арбанашки родови:
- Бековић (4 к.), од фиса Гаша. Преселили се из Букоша мало пре Дробњака. У Букош су се доселили око 1830. из Малесије, јер су чули да на Косову има много земље. – Буњак (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије пре Бековића.
- Сврачали (3 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Сварче у Топлици.
Поарбанашени турски род је – Бангел (4 к.). Досељен је око 1890. од истоименог рода у В. Кичићу, који је ту пресељен из Трепче.
Колонисти и аутоколонисти:
- Грујићи (2 к.). Досељени 1914. из Мердара у Топлици на купљено. Пореклом су из Братоножића.
- Белојевић (1 к.). Досељен 1914. из Бјелопавлића у Вучитрн, одакле се преселио 1920.
- Распоповић (1 к.), – Бешић (1 к.) и – Шарановић (1 к.) 1920. из Бјелопавлића.
- Милошевић (1 к.) 1920. из Лијеве Ријеке (Васојевићи).
- Калезић (1 к.) 1929. из Даниловграда.
У селу су 1934. биле 4 куће Рома Габеља које су ту биле „одавно“ настањене.
Демографија[уреди | уреди извор]
| Демографија[4][1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 342 | |
| 1953. | 364 | |
| 1961. | 391 | |
| 1971. | 330 | |
| 1981. | 331 | |
| 1991. | 388 | |
| 2011. | 391 | |
Становништво по националности[уреди | уреди извор]
| Националност | Број | % |
| Албанци | 612 | 99.80 |
| Бошњаци | 1 | 0.20[1]. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 02. 11. 2014.
- ^ „Листа споменика културе на Косову” (PDF). 2014. Приступљено 02. 11. 2014.
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 292. COBISS.SR 155363340
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Vërmicë/Vrnica на fallingrain.com
- (језик: енглески) Maplandia
- НАДАЈУ СЕ ПРОСЛАВИ СПАСОВДАНА: У Врници код Вучитрна расељени Срби очистили гробље после 23 године („Вечерње новости”, 17. март 2022)
