Врница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Врница
Vrnica village.JPG
Врница
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.612Раст
Географске карактеристике
Координате42°47′18″ СГШ; 20°58′04″ ИГД / 42.7883° СГШ; 20.9678° ИГД / 42.7883; 20.9678Координате: 42°47′18″ СГШ; 20°58′04″ ИГД / 42.7883° СГШ; 20.9678° ИГД / 42.7883; 20.9678
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина502 м
Врница на мапи Србије
Врница
Врница

Врница (алб. Vërmicë) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 612 становника, већину становништва чине албанци.[1].

Географија[уреди]

Село је у подножју Чичавице, на Брусничкој реци, на 1 км југозападно од њеног ушћа у Ситницу. Разбијеног је типа. Дели се на Доњу Врницу и Горњу Врницу. Доња Врница је на окупу, а од Горње Врнице има неколико издвојених кућа ниже села. Удаљење између Д. и Г. Врнице износи 1 км. На подручју села налази се место Селиште, чији остаци датирају из 2. века и 5. века, налази се на листи споменика културе на Косову [2].

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци о броју кућа и пореклу становништва су из 1934. године. [3]

Српски родови:

  • Крсмановићи (5 к. Св. Петка). Пресељени око 1800. из Ресника, где су се доселили из Чечева у Ибарском Колашину. Даљом старином су од Бјелопавлића.
  • Зупчани (3 к. Св. Петка). Пресељени из Зупча у Ибарском Колашину средином 19. века на позив Крсмановића.
  • Касаловићи (3 к. Св. Петка). Потичу од Зупчана, од којих су се оделили у Врници.
  • Дробњаци (11 к. Ђурђевдан). Из Букоша, где су живели 44 година, преселили се 1875. на позив Крсмановића и претка арбанашког рода Бековића, Емина Беке, који им је у Букошу био комшија, на купљено имање.
  • Ковачани (1 к.Св. Врачи). Преселили се из Сливовице 1908. У Сливовицу су се доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља), а пореклом су из Црне Горе.

У Врници су живели и Срби Ђурићи који су ту били досељени из Ибарског Колашина. Иселили се у Топлицу по њеном ослобођењу.

Арбанашки родови:

  • Бековић (4 к.), од фиса Гаша. Преселили се из Букоша мало пре Дробњака. У Букош су се доселили око 1830. из Малесије, јер су чули да на Косову има много земље. – Буњак (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије пре Бековића.
  • Сврачали (3 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Сварче у Топлици.

Поарбанашени турски род је – Бангел (4 к.). Досељен је око 1890. од истоименог рода у В. Кичићу, који је ту пресељен из Трепче.

Колонисти и аутоколонисти:

У селу су 1934. биле 4 куће Рома Габеља које су ту биле „одавно“ настањене.

Демографија[уреди]

Демографија[4][1]
Година Становника
1948. 342
1953. 364
1961. 391
1971. 330
1981. 331
1991. 388
2011. 391

Становништво по националности[уреди]

Националност Број %
Албанци 612 99.80
Бошњаци 1 0.20[1].


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 02. 11. 2014. 
  2. ^ PDF „Листа споменика културе на Косову” (PDF). 2014. Приступљено 02. 11. 2014. 
  3. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 292.  COBISS.SR 155363340
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]