Врница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врница
Vrnica village.JPG
Врница
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Вучитрн
Становништво
Становништво
 — (2011) 612Раст
Положај
Координате 42°47′18″ СГШ; 20°58′04″ ИГД / 42.7883° СГШ; 20.9678° ИГД / 42.7883; 20.9678 Координате: 42°47′18″ СГШ; 20°58′04″ ИГД / 42.7883° СГШ; 20.9678° ИГД / 42.7883; 20.9678
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 502 m
Врница на мапи Србије
Врница
Врница
Врница на мапи Србије
Остали подаци

Врница (алб. Vërmicë) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 612 становника, већину становништва чине албанци.[1]. Село је у подножју Чичавице, на Брусничкој реци, на 1 км југозападно од њеног ушћа у Ситницу. Разбијеног је типа. Дели се на Доњу Врницу и Горњу Врницу. Доња Врница је на окупу, а од Горње Врнице има неколико издвојених кућа ниже села. Удаљење између Д. и Г. Врнице износи 1 км.

Демографија[уреди]

Демографија[2][1]
Година Становника
1948. 342
1953. 364
1961. 391
1971. 330
1981. 331
1991. 388
2011. 391

Становништво по националности[уреди]

Националност Број %
Албанци 612 99.80
Бошњаци 1 0.20[1].

Историја[уреди]

На подручју села налази се место Селиште, чији остаци датирају из 2. века и 5. века; налази се на листи споменика културе на Косову[3]. Камени мост датира из античког доба предложен је за косовску регистрацију.

Породице које су живеле у село Врница:

Српски родови:

Крсмановићи (5 к., Св. Петка). Пресељени око 1800. из Ресника, где су се доселили из Чечева у Ибарском Колашину. Даљом старином су од Бјелопавлића.

Зупчани (3 к., Св. Петка). Пресељени из Зупча у Ибарском Колашину средином 19. века на позив Крсмановића.

Касаловићи (3 к., Св. Петка). Потичу од Зупчана, од којих су се оделили у Врници.

Дробњаци (11 к., Ђурђевдан). Из Букоша, где су живели 44 година, преселили се 1875. на позив Крсмановића и претка арбанашког рода Бековића, Емина Беке, који им је у Букошу био комшија, на купљено имање.

Ковачани (1 к.,Св. Врачи). Преселили се из Сливовице 1908. У Сливовицу су се доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља), а пореклом су из Црне Горе.

У Врници су живели и Срби Ђурићи који су ту били досељени из Ибарског Колашина. Иселили се у Топлицу по њеном ослобођењу.

Арбанашки родови:

Бековић (4 к.), од фиса Гаша. Преселили се из Букоша мало пре Дробњака. У Букош су се доселили око 1830. из Малесије, јер су чули да на Косову има много земље. – Буњак (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије пре Бековића.

Сврачали (3 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Сварче у Топлици.

Поарбанашени турски род је – Бангел (4 к.). Досељен је око 1890. од истоименог рода у В. Кичићу, који је ту пресељен из Трепче.

Колонисти и аутоколонисти:

Грујићи (2 к.). Досељени 1914. из Мердара у Топлици на купљено. Пореклом су из Братоножића.

Белојевић (1 к.). Досељен 1914. из Бјелопавлића у Вучитрн, одакле се преселио 1920.

Распоповић (1 к.), – Бешић (1 к.) и – Шарановић (1 к.) 1920. из Бјелопавлића.

Милошевић (1 к.) 1920. из Лијеве Ријеке (Васојевићи).

Калезић (1 к.) 1929. из Даниловграда.

У селу су 1934. биле 4 куће Рома Габеља које су ту биле „одавно“ настањене.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено Фебруар. 11, 2014. 
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. PDF „Листа споменика културе на Косову” (PDF). 2014. Приступљено Фебруар. 11, 2014. 

Спољашње везе[уреди]