Вроцлав
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Вроцлав пољ. Wrocław | |
---|---|
Катедрално острво Градска кућа Луткарско позориште Пијачни трг и црква Свете Јелисавете Хотел Монопол Железничка станица Вроцлав - Главна Универзитет у Вроцлаву | |
Административни подаци | |
Држава | Пољска |
Војводство | Војводство доњошлеско |
Основан | X век |
Статус града | 1214 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 631.188 |
— густина | 2.155,55 ст./km2 |
Агломерација | 1.120.000 |
Географске карактеристике | |
Координате | 51° 07′ 00″ С; 17° 02′ 00″ И / 51.116667° С; 17.033333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 105–155 m |
Површина | 292,82 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Jацек Сутрик |
Поштански број | 50-001 do 54-705 |
Позивни број | 71 |
Регистарска ознака | DW |
Веб-сајт | |
http://www.wroclaw.pl/ |
Вроцлав (пољ. Wrocław (помоћ·инфо), лат. Wratislavia или Vratislavia, чеш. Vratislav, нем. Breslau (помоћ·инфо), мађ. Boroszló) град је у југозападној Пољској.[1] Историјска је престоница Шлеске. Четврти је град по величини у Пољској. Простире се са обе стране реке Одре. Кроз град протиче пет река: Одра и њене 4 притоке: Бистрица, Олава, Слеза и Видава. Пре Другог светског рата у граду је постојало 303 мостова, али сада се налази само око 220.
Вроцлав је и престоница Доње Шлеског војводства, град са статусом повјата као и седиште вроцлавског повјата у коме се налази и 9 суседних општина. Град је домаћин Европског првенства у фудбалу 2012. и Европска престоница културе 2016.
Историја
[уреди | уреди извор]Град се први пут недвосмислено помиње 1000. године при оснивању Вроцлавске бискупије, али је словенско насеље на територији данашњег града постојало најмање 150 година пре овог догађаја. Од краја X века град се налазио под управом династије Пјастовића. Постоје индиције да је, 1035. године, за време тзв. Паганске реакције, саграђена паганска светиња у граду. Године 1335. град је потпао под власт Краљевине Чешке, а потом је (после кратке Мађарске владавине) заједно са чешком круном прикључен Хабзбуршкој монархији.[1] Године 1741. град је заједно са већим делом Шлеске потпао под власт Пруске. Године 1945. град је проглашен тврђавом и уништен у борбама између Црвене армије и Немачке војске. После Другог светског рата Вроцлав је ушао у састав Пољске.
Године 1997. град је као и целу јужну Пољску задесила велика поплава (названа поплава миленијума) у којој је поплављено скоро пола града.
Демографија
[уреди | уреди извор]1946. | 1995. | 2000. | 2012. |
---|---|---|---|
170.656 | 641.974 | 633.857 | 631.188 |
Административна подела
[уреди | уреди извор]Вроцлав је административно подељен на насеља која чине помоћне органе скупштине града. Некада се град састојао од 5 квартова: Псеће Поље, Сродмјешће, Стари Град, Кжики и Фабричина. Ови квартови сада нису званично признати, али и даље представљају критеријум организације многих институција.
Култура
[уреди | уреди извор]Музеји
[уреди | уреди извор]- Народни
- Панорама Рацлавицка (део Народног музеја)
- Етнографски музеј (део Народног музеја)
- Градски музеј
- Академија уметности
- Музеј архитектуре
- Геолошки музеј
- Минералошки музеј (Вроцлавског универзитета)
- Поште и телекомуникација
- Природњачки музеј (Вроцлавског универзитета)
Позоришта
[уреди | уреди извор]- Гест (Gest)
- Филхармонија
- Импарт (Impart) (Центар уметности WOK)
- K2
- Каламбур (Kalambur)
- Камерлани (Kameralny)
- Вроцлавска Опера
- Позориште Лабораторијум (Laboratorium)
- Пољско позориште у Вроцлаву
- Вроцлавска оперета (Operetka Wrocławska)
- Народно позориште више позоришне школе
- Луткарско позориште
- Савремено позориште
- Позориште пантомиме
Привреда
[уреди | уреди извор]У Вроцлаву се производе аутобуси, вагони, кућна опрема, хемијска средства и електроника. Задњих година се динамички развија информатички сектор. Град је други финансијски сектор по величини у Пољској (одмах после Варшаве). У граду имају своја седишта многе банке. Град је такође велики центар фармацеутске индустрије.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Кроз Вроцлав пролазе: Државни пут бр. 5, Државни пут бр. 8, Државни пут бр. 94. Кроз мали део града пролази и ауто-пут A4.
Вроцлав је важан железнички чвор и из њега воде железничке линије у правцима: Лешно-Познањ, Опоље-Лублињец, Легњица-Згожелец, Глогов-Зјелона Гора, Клодско-Кудова Здрој, Валбжих-Јелења Гора, Олесњица-Остров Вјелкополски. У граду се налази међународни аеродром као и речна лука на Одри.
Градски масовни транспорт
[уреди | уреди извор]Масовни транспорт у Вроцлаву се одвија трамвајима и аутобусима. Вроцлавска трамвајска мрежа је једна од већих у држави, међутим не опслужује многе густо насељене делове града. Аутобуске линије опслужује MPK Вроцлав као и мањи приватни превозници: Доње Шлеске Аутобуске Линије (Dolnośląskie Linie Autobusowe) и Урбус Urbus.
Спорт
[уреди | уреди извор]- фудбал:
- ФК Шлонск Вроцлав (WKS Śląsk Wrocław), Шленза Вроцлав (Ślęza Wrocław).
- кошарка
- мушкарци: Шлонск Вроцалв (Śląsk Wrocław)
- жене: ВТК Шленза Вроцлав (WTK Ślęza Wrocław)
- мото-трке: ВТС Вроцлав (WTS Wrocław)
- рукомет: Шлонск Вроцлав (Śląsk Wrocław)
- бокс: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
- одбојка: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
- амерички фудбал: (The Crew)
Архитектура и урбанистика Вроцлава
[уреди | уреди извор]Вроцлав је упркос војном разарању у Другом светском рату (70% грађевина) сачувао велики број старих грађевина или у оригиналном облику или су реконструисане после рата. Међу значајније спадају: готичка градска већница на вроцлавском тргу, готичке цркве: Катедрала светог Јована Крститеља, Црква светог Крста, Црква пресвете Богородице; барокна скупина грађевина Вроцлавског универзитета
Важнија места
[уреди | уреди извор]- острва на Оодри:
- Кенпа Мјешчањска (Kępa Mieszczańska)
- Остров Тумски (Ostrów Tumski); пре је био засебно острво
- Острво Пјасек (Острво Песак) (Wyspa Piasek)
- Острво Слодова (Wyspa Słodowa)
- Велико Острво (Wielka Wyspa)
- Стари град
- Трг
- Плац Солни (plac Solny)
- Нови Трг (Nowy Targ)
- Улица Свидњицка (Świdnicka)
- Ботаничка башта
- Вештачки парк са јапанским вртом у себи
- Зоо-врт (основан 1865. - највећи број животињских врста у Пољској - 565, укупно око 7100 животиња)
- Старо јеврејско гробље
- Велико острво
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- 1530. — искован најстарији десетодукатни новац на терену Пољске
- средина XVII века. - објављен најстарији на свету лекарски часопис Miscellanea Curiosa Medico-Physica
- 1842. — саграђена прва железничка пруга на терену данашње Пољске
- 1893. — пуштен у саобраћај први електрични трамвај на терену данашње Пољске.
- У граду се налазе једине у Пољској лампе на гас које се ручно опслужују, а раде цео дан.
- Неколико споменика занимљивог облика
-
Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка
-
Споменик у сећање на масакр у Пекингу
-
споменик „Сећање на жртвене животиње“
Панораме града
[уреди | уреди извор]Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Вјен
- Reinickendorf
- Бреда
- Гвадалахара
- Храдец Кралове
- Дрезден
- Висбаден
- Каунас
- Шарлот
- Лил
- Лавов
- Рамат Ган
- Гродно
- Скопље
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Карл Фридрих Лесинг (1808—1880), немачки сликар
- Адолф Андерсен (1818—1879), немачки шахиста
- Паул Алберт Гордан (1837—1912), немачки математичар
- Фриц Хабер (1868—1934), немачки хемичар
- Ервин фон Вицлебен (1881—1944), немачки официр
- Макс Борн (1882—1970), немачки физичар
- Манфред фон Рихтхофен (1892—1918), немачки пилот
- Станислав Толпа (1901—1996), пољски биолог
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 80. ISBN 86-331-2112-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Norman Davies, R.Moorhouse. Mikrokosmos. Portret miasta środkowoeuropejskiego. Vratislavia. Breslau. Wrocław. Краков 2002.
- Karol Maleczyński, M. Morelowski, A. Ptaszycka, Wrocław. Rozwój urbanistyczny. Warszawa 1956.
- W.Długoborski, J.Gierowski, K.Maleczyński, Dzieje Wrocławia do roku 1807., Варшава 1958.
- Mariusz Urbanek. Dolny Śląsk. Siedem stroń świata. Wydawnictwo MAK, Wrocław 2003, s. 240 + CD-ROM.
- Waldemar Fydrych. Żywoty Mężów Pomarańczowych. Wydawnictwo Pomarańczowa Alternatywa 2001
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Званичне и уопштено о граду
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Виртуелни Вроцлав Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2006) (језик: пољски)
- Живот у Вроцлаву: Путнички и туристички водич кроз Вроцлав (језик: енглески)
Аутобуски и трамвајски транспорт
[уреди | уреди извор]- Путеви и Комуникације Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2006) (језик: пољски)
- Доње Шлеске аутобуске линије у Вроцлаву (језик: пољски)
- Фирма URBUS (језик: пољски)