Врт замка Сисингхрст

С Википедије, слободне енциклопедије
Врт Сисингхрст: 1.- преддвориште, 2.- кула, 3.- јарак са водом, 4.- павиљон 5.- Кућа свештеника, 6.- Ерехтејон, 7.- Љубичаста бордура, 8.- воћњак, 9.- Бели врт, 10.- Насип азалеје, 11.- стаза ка јарку, 12.- South Cottage, 13.- розаријум, 14.- зид Powys са Латјесовом клупом, 15.- Делос, 16.- Стаза тисе, 17.- голубарник, 18.- Леја мајчине душице, 19.- врт биља, 20.- Врт ораха, 21.- Сеоски врт, 22.- Стаза липа, 23.- утонули врт, 24.- главна зграда, 25.- библиотека, 26.- елизабетански амбар.

Врт замка Сисингхрст су подигли 1930. године Витa Саквил-Вест и њен супруг Харолд Николсон (Harold Nicolson), писац и дипломата. Врт Сисингхрст је један од најомиљенијих у Великој Британији и привлачи посетиоце из целог света.

Сам врт је замишљен као серија „соба“, свака са другачијом бојом и/или темом. Зидови су од високе орезане ограде, а доста их је озидано циглом. Из преддворишта улази се у двориште замка кроз капију у дугој згради у којој су главне одаје и библиотека. У оси са улазом је кула, која визуелно доминира простором. Лево од прилазне стазе кули је Љубичаста бордура са биљкама љубичастих цветова. Са севера и истока простор је ограничен јарком са водом у близини кога је неколико објеката, међу којима је осмоугаони павиљон. Димензије воћњака који је источно од куле дефинисане су дужинама јаркова. Воћњак је потпуно у природном стилу са слободно посађеним дрвећем. Северно је „Кућа свештеника“ са перголом „Ерехтејон“. Најпознатији део врта је „Бели врт“ са биљкама белих цветова. У средишту на перголи је ружа пузавица простих белих цветова, Rosa mulliganii Boulenger. Од осталих биљака ту су и Cleome spinosa 'Helen Campbell', Lysimachia clethroides Duby, Stipa tenuissima Trin., Eragrostis Wolf, Epilobium angustifolium 'Album', Crinum × powellii 'Album'... [1]

Јужни обод чине: Розаријум са зидом „Powys“ испод кога је клупа коју је Латјенс дизајнирао за Гертруду Џекил; Стаза липе, Сеоски врт, South Cottage, врт орашастог воћа и Насип азалеје поред стазе ка јарку.[2]

Собе и „врата“ су тако распоређени да, док се ужива у лепоти једне просторије, изненада се открива нова виста, што у шетњи даје низ открића која воде од једног до другог дела врта. Николсон је уложио напоре да успостави занимљиве нове међусобне везе делова врта, док се Саквил-Вест бавила избором биљака у „собама“.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4
  2. ^ Lord, T. (2003): Planting Schemes from Sissinghurst. Frances Lincoln.
  3. ^ Lord, T. (2000): Gardening at Sissinghurst. Frances Lincoln & National Trust.