Вруток

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вруток
мкд. Вруток
Поглед кон Вруток.JPG
Вруток
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаГостивар
Становништво
 — (2002)1.127
Географске карактеристике
Координате41°46′07″ СГШ; 20°50′21″ ИГД / 41.7686° СГШ; 20.8391° ИГД / 41.7686; 20.8391Координате: 41°46′07″ СГШ; 20°50′21″ ИГД / 41.7686° СГШ; 20.8391° ИГД / 41.7686; 20.8391
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина680 м
Површина10,9 км2
Вруток на мапи Северне Македоније
Вруток
Вруток
Остали подаци
Поштански број1231
Позивни број(+389) 42
Регистарска ознакаGV

Вруток (мкд. Вруток) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Вруток припада општини Гостивар. До 2004. године Вруток је био седиште истоимене општине, која је потом припојена општини Гостивар.

У селу Вруток се налази извор највеће реке Северне Македоније, Вардара (388 км). Извор у Врутоку има издашност воде од 1500 литара у секунди. Такође у близини села се налази и Хидроелектрана „Вруток“ снаге 150 MW.

Географски положај[уреди]

Насеље Вруток је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 7 км југозападно.

Вруток се налази у горњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на југозападном ободу Полошког поља, на месту где се из поља издиже планина Враца, јужни наставак Шар-планине. У самом насељу се налази извор Вардара, који је веома јак, у облику врела. Надморска висина насеља се креће од 620 до 710 метара. Атар насеља је површине од 10,9 км², од чега су 622 хектара шуме, 244 хектара обрадиво земљиште и само 27,6 хектара су пашњаци.[1]

Клима у насељу је умерено континентална.

Историја[уреди]

Вруток се помиње у време српског цара Душана 1337—1346. године. У његовом атару је имао посед и воденицу тетовски манастир Св. Богородице. Име је добило по самом врелу Вардара. Село је од давнина било са две православне цркве око којих су се налазила гробља.[2] Биле су то цркве Св. Арханђела и Св. Мине.

Црква Светог архангела Михаила
Црква Светог Мине

У месту које се налазило у Гостиварској нахији је 1899. године било пописано 45 кућа "бугараша".[3]

Почетком 20. века Вруток је био насељен православним Словенима (2/3) и муслиманским Албанцима (1/3). Део православних мештана били су верници српске православне општине Цариградске патријаршије.

Православна парохија у Врутоку је 1911. године потпадала под Гостиварски протопрезвират.[4] У месту на улазу православна црква посвећена Св. Мини, саграђена (обновљена) 1939. године на Црквишту. Парох поп Аркадије Поповић је 1929. године основао у Врутоку Одбор за обнову и рестаурацију манастира Св. Симеона Столпника, у оближњој Симници.[5] Скупљани су прилози по целој држави. Вруток је следеће 1930. године средином јула, посетио Патријарх српски Варнава. Код поп Поповића је нађено старо Јеванђеље (Врутошко) из 13. века.

Школску зграду у месту су подигли мештани три села (Врутока, Равен и Печкова) у знак пијетета према Краљу Петру I Ослободиоцу. Школа је тада имала око 70 ђака.[6] У основној школи у Врутоку радило је током постојања више учитеља: Милутин Стамболић (1914), Милутин Вукићевић (до 1920), Халим Јакуповић (1920), Вучета Бабовић (1923), Љубомир Лекић (1923), брачни пар Загорка и Ђорђе Вицановић (до 1926), брачни пар Јагош и Олга Перуновић (од 1926), Прокопије Поповић (1926—1938), Милутин Милутиновић управитељ (1930), Ана Ралевић (до 1934), Невенка Секулић (1935—1938), Славка Ракић удата Косијер (до 1940).[7] Месни учитељ је 1939. године основао у њему Соколску чету и читаоницу. Држани су аналфабетски течајеви за неписмене мештане.

На извору Вардара код Врутока подигнута (пуштена у рад) је 15. новембра 1936. године електрична централа, која је требало да даје струју Гостивару. Централа је коштала преко 1,2 милиона динара, а имала је погонску снагу воде од 240 коњских снага.[8]

Вруток се између два рата сматрао туристичким местом због врела Вардара.[9]

Становништво[уреди]

По попису становништва из 2002. године Вруток је имао 1.127 становника. Претежно становништво у насељу су Албанци (75%), а у мањини су етнички Македонци (24%). Већинска вероисповест у насељу је ислам, а мањинска православље.

Кретање броја становника[10]
1948 1953 1961 1971 1981 1994 2002
1.141 1.405 1.385 1.345 1.258 1.126 1.127
Упоредни преглед националног састава становништва 1961. и 2002. године
Национални састав према попису из 1961.[11]
Албанци
  
820 59,2 %
Македонци
  
513 37 %
Срби
  
10 0,7 %
Укупно: 1.385
Национални састав према попису из 2002.[12]
Албанци
  
846 75,1 %
Македонци
  
276 24,5 %
Укупно: 1.127

Порекло[уреди]

У Врутоку је 1946. године живео 41 род у 175 домаћинства. Становништво су чинили православни Словени, муслимански Словени (Торбеши), поарбанашени муслимански Словени, муслимански Арбанаси и Турци.

Словени православци:

  • Љуљковци, пет кућа. Млађа презимену су им Трифуновци, Исајловци и Серафимовци. Потичу од претка који је живео на Селишту. Имају исељених породица у Скопљу и Београду. Славе Светог Арханђела.
    • Динговци, једна кућа. Грана Љуљковаца и славе Светог Арханђела.
    • Јандровци, једна кућа. Грана Љуљковаца и славе Светог Арханђела.
  • Лешовци, осамнаест кућа. Стариници. Оснивач рода је некада живео на Селишту. Имају исељених породица у Лешници, Гостивару, Тетову и Скопљу. Славе Светог Арханђела.
  • Маџои, једанаест кућа. Стариници. Оснивач рода је раније живео на Селишту. Две породице су се иселиле у Лесковац. Славе Светог Арханђела.
  • Божинои, девет кућа. Стариници. Оснивач рода је живео на Селишту. Једна породица исељена у Скопље. Славе Светог Арханђела.
  • Радеи, осам кућа. Стариници. Преци живели на Селишту. Једна породица исељена у Лесковац. Славе Светог Арханђела.
  • Анкоски, три куће. Стари досељеници из Пореча. Славе Светог Арханђела.
  • Ђакои, шеснаест кућа. Пореклом из околине Ђаковице у Метохији. Из старине прво дошли у Горјане изнад Градеца а потом дошли у Вруток, где живе од средине 19. века. Деле се на родове Шукаревци, Димовци, Серафимовци и Ћибровци. Имају исељених породица у Лесковцу. Славе Светог Арханђела.[13]
  • Аџиовци, шест кућа. Пореклом су из Врбена у Горњој Реци, одакле су дошли средином 19. века. Имају шест породица у Софији. Славе Светог Николу.
  • Даиловци, шест кућа. Досељени из суседног Новог Села. Имају исељених породица у Скопљу и Љубљани. Славе Светог Николу.
  • Јосифои, једна кућа. Потичу од претка који је дошао као домазет из Лешнице, где су били староседеоци. Славе Светог Николу.
  • Мерџанои, једна кућа. Досељени из Врбена, одакле су побегли због зулума браћа Максим и Атанаско. Максим је у Врутоку имао сима Мерџана, а Атанаско кћер Кату. Једна породица живи у Сушици. Славе Светог Арханђела.
  • Силјановци, две куће. Досељене однекуда. Једна породица се иселила у Гостивар (тамо изумрла), две се иселиле у Београд. Славе Светог Арханђела.
  • Билбиловци, две куће. Доселили се око 1930. године из Печкова, а даље порекло је из Љуре у Северној Албанији. Славе Петковдан и Светог Николу.
  • Микаил, једна кућа. Досељен је као домазет из Церова. Тамо је припадао стариначком роду Богдановци. Славе Светог Арханђела.
  • Бежовци, једна кућа. Доселили се из Среткова као домазетска породица, где су били стариници. Славе Светог Арханђела.
  • Ђукаревци, једна кућа. Потичу од Змејка који је као домазет дошао из Беловишта код Гостивара. У Беловишту припадали стариначком роду Меновци.

Словени муслимани:

  • Ћамиловци, две куће. Досељени крајем 19. века из Веле Брда у Доњој Реци. Они одржавају брачне везе са муслиманским Арбанасима, због чега у кући говоре словенски и арбанашки, али ће арбанашки ускоро превладати.

Поарбанашени Словени муслимани:

  • Дурмишои, шест кућа. Стариници. Не зна се када су прешли на ислам.
  • Фиданоски, шест кућа. Стариници.
  • Бајрамои, три куће. Стариници. Две породице живе у Гостивару.
  • Џаферовци, једна кућа. Доселили се из Дебарског Дримкола. Раније су говорили словенски, а арбанашки су примили почетком 20. века. Једна породица живи у Лаканици.
  • Гуљамчевци, шест кућа. Доселили се из Голог Брда. Тамо је на ислам прешао предак Гуљамче који је говорио словенски.

Арбанаси:

  • Зиберовци, четири куће. Доселили се из Церена у Калису, Северна Албанија.[14] У Врутоку живе од краја 18. века. Први су арбанашки досељеници у Вруток. Једна породица живи у Турској.
  • Нурчевци, пет кућа. Пореклом из околине Пишкопеје.
  • Мерсимоски, пет кућа. Порекло им је исто као Зибероваца. По једна породица живи у Гостивару и Турској.
  • Церјани, три куће. Носе име по месту одакле су дошли, Церену у Калису. Доселили се на позив Зибероваца.
  • Абазовци, десет кућа. Порекло им је из Радомира у Калису. Род је основао Абаз Ћаја који је био познати сточар.
  • Мудовци, три куће. Порекло и време досељавања је исто као код Абазоваца.
  • Оломановци, четири куће. Пореклом из Мата, где постоји један предео који се зове Оломан. Доселили се средином 19. века браћа Амедан и Максут, који су тамо убили некога.
  • Исеновци, једна кућа. Исто им је порекло као и Абазоваца.
  • Рустанои, две куће и Суљои, две куће, су једна крв, јер потичу од два брата. Они су живели у Горњој Реци, вероватно селу Речу, где су убили неког човека па добегли у Вруток. Права старина им је у Калису или Љуми.
  • Велиои, три куће. Доселили се из Радомира у Калису.
  • Ракипои, две куће. Исто порекло као и рода Велиои.
  • Веапои, три куће и Ганиои, пет кућа. Порекло из Радомира у Калису.
  • Зитои, једна кућа. Доселили се из суседног Речана.
  • Реџеповци, две куће. Доселили се из околине Пишкопеје.

Турци:

  • Баба Мусовци, четири куће. Пореклом су из Мале Азије. Најпре су се доселили у Коџаџик код Дебра, а одатле у Вруток. Говорили су турски и одржавају брачне везе са Турцима из Гостивара. Четири породице живе у Гостивару.[15]

Познате личности[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Панов, Митко (1998). Енциклопедија на селата во Република Македонија. Скопје. стр. 63. 
  2. ^ Јован Ф. Трифуноски: "Македонизирање Јужне Србије", 1995.
  3. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899.
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1911.
  5. ^ "Правда", Београд 25. фебруар 1937.
  6. ^ "Правда", Београд 3. август 1930.
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1920-1940.
  8. ^ "Време", Београд 3. новембар 1936.
  9. ^ "Правда", Београд 1939.
  10. ^ „Население по возраст и по пол, по населени места, според пописите спроведени во Република Македонија по Втората светска војна”. makstat.stat.gov.mk. 
  11. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. 1992. 
  12. ^ Попис на населението, домаќинствата и становите 2002, Книга X (PDF). Скопје: Државен завод за статистика. 2002. 
  13. ^ Трифуноски 1976, стр. 230.
  14. ^ Трифуноски 1976, стр. 231.
  15. ^ Трифуноски 1976, стр. 232.

Литература[уреди]

  • Трифуноски, Јован Ф. (1976). Полог (антропогеографска проучавања). Београд. 
  • Панов, Митко (1998). Енциклопедија на селата во Република Македонија. Скопје. 

Спољашње везе[уреди]