Врхбосанска надбискупија
Врхбосанска надбискупија или Сарајевска надбискупија је метрополија и надбискупија Католичке цркве. То је територијално највећа управна јединица Католичке цркве у Босни и Херцеговини. Обухваћа средишњи и сјевероисточни дио Босне. Уједно је и метрополија којој су подложне бискупије Бањолучка, Мостарско-дувањска, Требињско-мрканска, а као суфраганске су јој додјељене Скопска бискупија и Апостолски егзархат за Македонију.
Надлежни метрополит и надбискуп је кардинал Томо Вукшић, а сједиште надбискупије се налази у Сарајеву, у којему је катедрала из 1889. године изграђена у раноготичком стилу по пројекту Јосипа Ванцаша и Врхбосанско богословно сјемениште. У Сарајеву је такође сједиште Бискупске конференције Босне и Херцеговине и Војног ординаријата у Босни и Херцеговини.
Име носи по сједишту средњовјековне бискупије у мјесту Врхбосни, недалеко од данашњег Сарајева.
Локација
[уреди | уреди извор]Данас је подручје Врхбосанске надбискупије подијељено на два ентитета, Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску. Сјеверни и источни дио надбискупије налази се у Републици Српској, а у том дијелу се налазе 34 парохије надбискупије. Централни, западни и јужни дио надбискупије припадају Федерацији Босне и Херцеговине, на чијој територији се налази 112 парохија, и 8 парохија у Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Врхбосанска бискупија је основана у 7. вијеку, а највјероватније у раном периоду зависила од Салоне (код Сплита). У 13. и 14. вијеку, када је Босна постала словенска држава (некада зависна од Угарске, некада независна), Врхбосанска бискупија је добила већи значај. У другој половини 15. вијека, територија данашње Босне и Херцеговине је потпала под турску власт. Почела је масовна исламизација становништва, али је дио становништва и даље задржао хришћанску вјеру. Након ослобођења од Турака, на простору данашње Босне и Херцеговине биле су распрострањене три конфесије: исламска, православна и католичка. Према аустријском попису из 1879, 42,88% становништва је било православне вјере, 38,75% — исламске, и 18,08% — католичке.
Године 1881, Врхбосанска бискупија је добила статус надбискупије.
Рат у Босни и Херцеговини је довео до смањивања броја католика у земљи. Велики број вјерника из Врхбосанске надбискупије (углавном Хрвати) мигрирали су у Хрватску. Године 1990, број католика у надбискупији је износио око 527.000, данас их је око 215.000.
Многи католички храмови у надбискупији су или разрушени у току борбених дејстава, али након рата један од главних задатака је њихова обнова.
Метрополија
[уреди | уреди извор]Надбискупија обухвата средишњи и сјевероисточни дио Босне, а сједиште јој је у Сарајеву. Уједно је и метрополија којој су подложне сљедеће бискупије: Бањолучка, Мостарско-дувањска, Требињско-мрканска, а као суфраганске су јој додијељене и Скопска бискупија и Апостолски егзархат за Македонију. Име носи по сједишту средњовјековне бискупије у мјесту Врхбосна, недалеко од данашњег Сарајева.
Администрација
[уреди | уреди извор]
Подручје Врхбосанске надбискупије данас се простире кроз два ентитета. Сјеверни и источни дио надбискупије налазе се у Републици Српској. Централни, западни и јужни дио надбискупије припадају Федерацији Босне и Херцеговине, на чијој територији се налази 112 парохија/жупа. У Брчко дистрикту постоји 8 парохија/жупа.
Врхбосанска надбискупија састоји се од 4 архиђаконата, 13 деканата и 154 жупа:[2][3] То су:
- Гучогорски архиђаконијат,
- Плехански архиђаконијат,
- Толишки архиђаконијат и
- Фојнички архиђаконат.
Према подацима из јануара 2012. године, у 13 деканата живи 195.522 католика. Површина Врхбосанске надбискупије је 22.401 km². Граничи се са Ђаковачко-осјечком надбискупијом на сјеверу, Београдском надбискупијом на истоку, Мостарско-дуванском бискупијом на југу и Бањалучком бискупијом на западу.
Гучогорски архиђаконијат
[уреди | уреди извор]Гучогорски архиђаконијат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе:
- Бугојански деканат (3)
- Травнички деканат (6)
- Жепачки деканат (7)
Бугојански деканат
[уреди | уреди извор]Бугојански деканат (3) – Декан Бугојанског деканата је Илија Ивош жупник у Скопаљској Грачаници. Унутар Бугојанског декрета су жупе: Бистрица, Бугојно, Добретићи, Главице, Горњи Вакуф-Ускопље, Кандија, Купрес, Отиновци, Подмилачје, Растичево, Скопаљска Грачаница, Сухо Поље.[2]
- Жупа Бистрица посвећена је св. Терезији од Дјетета Исуса и сједиште јој је у Горњи Вакуф-Ускопље.
- Жупа Бугојно посвећена је св. Анти Падованскоме и сједиште јој је у Бугојну, Кулина бана 31.
- Жупа Добретићи посвећена је св. Анти Падованскоме и сједиште јој је у Добретићима.
- Жупа Главице посвећена је Пресветоме Срцу Исусовом и сједиште јој је у Бугојну, Ростовска бб.
- Жупа Ускопље посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је у Ускопљу, Краља Томислава бб.
- Жупа Кандија посвећена је св. Илији пророку и сједиште јој је у Бугојну.
- Жупа Купрес посвећена је св. Обитељи и сједиште јој је на Купресу, Краљице Катарине 1.
- Жупа Отиновци посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Купресу, Краљице Катарине 1.
- Жупа Подмилачје посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Јајцу.
- Жупа Растичево посвећена је св. Анти Падованскоме и сједиште јој је на Купресу.
- Жупа Скопаљска Грачаница посвећена је Срцу Маријину и сједиште јој је у Ускопљу, Хумац бб.
- Жупа Сухо Поље посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је на Купресу.[4]
Жепачки деканат
[уреди | уреди извор]Жепачки деканат (7) – декан Жепачког деканата је ОФМ Здравко Анђић. Унутар Жепачког деканата су жупе: Бистрица, Глобарица, Ловница, Луг-Бранковићи, Маглај, Нови Шехер, Осова, Радунице, Завидовићи, Зеница–Црквица, Зеница–Чајдраш, Зеница–Клопче, Зеница–Св. Илија, Зеница–Св. Јосип, Жепче.[2]
- Жупа Бистрица посвећена је Узвишењу св. Крижа и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Глобарица посвећена је св. Марија помоћница кршћана и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Ловница посвећена је св. Петру и Павлу и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Луг-Бранковићи посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Озимици.
- Жупа Маглај посвећена је св. Леополду Богдану Мандићу и сједиште јој је у Маглају, Илијаса Смаилагића бб.
- Жупа Нови Шехер посвећена је св. Илији пророку и сједиште јој је у Новом Шехеру
- Жупа Осова посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Радунице посвећена је св. Ани и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Завидовићи посвећена је св. Јосипу и сједиште јој је у Завидовићима, Стјепана Радића 53. У Зеници су жупе посвећене св. Илији пророку, сједиште у Масарyковој 66, св. Јосипу, сједиште у Строссмаyеровој 17,
- жупа Црквица посвећена Безгрјешном Зачећу БДМ са сједиштем у Ивана Гундулића 24,
- жупа Чајдраш посвећена Срцу Исусовом и са сједиштем у Зеници,
- жупа Клопче посвећена Узвишењу св. Крижа и сједиштем на Ибраковића путу 19.
- Жупа Жепче посвећена је св. Анти Падованскому и сједиште јој је у Жепчу, Стјепана Радића 5.[4]
Травнички деканат
[уреди | уреди извор]Травнички деканат (6) – декан Травничког деканата је Мато Јањић. Унутар Травничког деканата су жупе: Брајковићи (Травник), Бучићи, Долац на Лашви, Гуча Гора, Корићани, Нова Била, Нови Травник – Пресвето Тројство, Нови Травник – Узашашће Господиново, Овчарево, Пећине, Подкрај, Ранковићи, Ростово, Травник, Турбе, Витез.[2]
- Жупа Бистрица посвећена је Узвишењу св. Крижа и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Глобарица посвећена је св. Марија помоћница кршћана и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Ловница посвећена је св. Петру и Павлу и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Луг-Бранковићи посвећена је св. Ивану Крститељу и сједиште јој је у Озимици.
- Жупа Маглај посвећена је св. Леополду Богдану Мандићу и сједиште јој је у Маглају, Илијаса Смаилагића бб.
- Жупа Нови Шехер посвећена је св. Илији пророку и сједиште јој је у Новом Шехеру
- Жупа Осова посвећена је Узнесењу БДМ и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Радунице посвећена је св. Ани и сједиште јој је у Жепчу.
- Жупа Завидовићи посвећена је св. Јосипу и сједиште јој је у Завидовићима, Стјепана Радића 53. У Зеници су жупе посвећене св. Илији пророку, сједиште у Масариковој 66, св. Јосипу, сједиште у Штросмајеровој 17,
- Жупа Црквица посвећена Безгрјешном Зачећу БДМ са сједиштем у Ивана Гундулића 24,
- Жупа Чајдраш посвећена Срцу Исусовом и са сједиштем у Зеници,
- Жупа Клопче посвећена Узвишењу св. Крижа и сједиштем на Ибраковића путу 19.
- Жупа Жепче посвећена је св. Анти Падованскому и сједиште јој је у Жепчу, Стјепана Радића 5.[4]
Плехански архиђаконијат
[уреди | уреди извор]Плехански архиђаконијат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе:
- Дервентски деканат (11)
- Тузлански деканат (8)
- Усорски деканат (10)
Дервентски деканат
[уреди | уреди извор]Дервентски деканат (11) – Декан Дервентског деканата је ОФМ Иван Марић у Кораћу. Унутар Дервентског деканата су жупе: Бијело Брдо, Босански Брод, Брусница, Буковица, Цер, Дервента, Фоча, Горња Мочила-Сијековац, Колибе, Кораћ, Кулина, Ново Село, Плехан, Сочаница, Жеравац.[2]
Тузлански деканат
[уреди | уреди извор]Тузлански деканат (8) – Вршилац дужности декана Тузланског деканата је Влатко Росић. жупе у саставу Тузланског деканата су: Брешке, Драгуња, Дријенча, Хусино, Лукавац, Моранчани, Пар Село, Шикара, Тузла, Зворник и Живинице.[2]
Усорски деканат
[уреди | уреди извор]Усорски деканат (10) – Декан Усорског деканата је Борис Салапић у Комушини. Усорски деканат обухвата жупе: Бежља, Добој, Горња Комушина, Јелах, Комушина, Сивша, Теслић, Уларице, Жабљак.[2]
- Жупа Бежља је посвећена Рођењу Блажене Дјевице Марије и налази се у Бањи Врућица, Бежља 101.
- Жупа Добој је посвећена Пресветом Срцу Исусовом и налази се у Добоју, Браће Југовића 2.
- Жупа Горња Комушина је посвећена Светом Петру и Павлу и налази се у Блатници.
- Жупа Јелах је посвећена Светом Јовану Крститељу и налази се у Јелаху.
- Жупа Комушина је посвећена Успењу Блажене Дјевице Марије и налази се у Блатници.
- Жупа Сивша је посвећена Светом Антуну Падованском и налази се у 74230 Усора.
- Жупа Теслић је посвећена Светом Јосифу, а сједиште јој је у Теслићу, Карађорђева 2.
- Жупа Уларице је посвећена Светом Илији Пророку, а сједиште јој је у 74230 Усори.
- Жупа Жабљак је посвећена Светој Ани и налази се у 74230 Усора[4]
Толишки архиђаконијат
[уреди | уреди извор]Толишки архиђаконијат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе:
Фојнички архиђаконат
[уреди | уреди извор]Фојнички архиђаконат чине сљедећи деканати и њима припадајуће жупе:
- Крешевски деканат (означен бројем 4 на мапи)
- Сарајево (означен бројем 1 на мапи) – Декан Сарајевског деканата је Марко Мајсторовић у Сарајеву, Катедрала. У саставу Сарајевског деканата налазе се парохије: Бријешће, Чемерно, Добриња, Горажде, Грбавица, Катедрала, Маријин двор, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Ступ, Тарчин, Вогошћа.[2]
Свети, блажени и преподобни Врхбосне
[уреди | уреди извор]- Дринске мученице - завјетоване сестре Конгрегације Кћери Божанске љубави, убијене због своје вјере у Босни и Херцеговини између 15. и 23. децембра 1941. године.
- Јосип Штадлер, Слуга Божји - први модерни надбискуп Врхбосне и оснивач монашког реда Слуга Малог Исуса. Процес за његову канонизацију почео је у Сарајеву 20. јуна 2002. године.
- Петар Барбарић, Слуга Божји - језуитски семинариста
Галерија
[уреди | уреди извор].jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]- Католичка црква у Босни и Херцеговини
- Бањолучка бискупија
- Мостарско-дувањска бискупија
- Требињско-мрканска бискупија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Vrhbosanska nadbiskupija”. vrhbosanska-nadbiskupija.org. 5. kolovoza 2017. Архивирано из оригинала 22. prosinca 2019. г. Приступљено 2016-05-07. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=, |archive-date=(помоћ) - ^ а б в г д ђ е ж Vrhbosanska nadbiskupija Архивирано 2018-10-28 на сајту Wayback Machine Ustrojstvo > Dekanati (pristupljeno 11. октобра 2017.)
- ^ Položaj i opis nadbiskupije Архивирано 2013-11-27 на сајту Wayback Machine Pristupljeno 5. јуна 2013.
- ^ а б в г „https://web.archive.org/web/20171120191320/”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2017. г. Приступљено 01. 02. 2026. Спољашња веза у
|title=(помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
- Valjan, Velimir (2010). Franjevački samostan u Gučoj Gori - Zbornik radova sa znanstvenog skupa u povodu 150. obljetnice samostana u Gučoj Gori (на језику: хрватски). Guča Gora, Sarajevo: Franjevački samostan Guča Gora, Kulturno povijesni institut provincije Bosne Srebrene - Sarajevo. ISBN 978-9958-9026-2-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Archdiocese of Vrhbosna {Sarajevo}
- Веб-сајт Врхбосанске надбискупије
- Hrvatska riječ: 11. Дан молитве за домовину одржан у Бобовцу Архивирано 2012-10-24 на сајту Wayback Machine, аутор Хрјец, 21. октобар 2012. год.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
