Врховни суд Републике Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Coat of arms of Croatia.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Хрватске

Врховни суд Републике Хрватске је највиши суд у Хрватској и обезбјеђује јединствену примјену права и равноправност свих у његовој примјени.

Сједиште Врховног суда је у Загребу.

Надлежност[уреди]

Врховни суд Републике Хрватске:[1]

  • обезбјеђује јединствену примјену права и равноправност свих у његовој примјени;
  • одлучује о редовним правним лијековима кад је то прописано посебним законом;
  • одлучује о ванредним правним лијековима против правоснажних одлука судова;
  • рјешава о сукобу надлежности кад је то прописано посебним законом;
  • разматра актуелна питања судске праксе, анализира потребе за стручним усавршавањем судија, судских савјетника и судијских приправника, те обавља друге послове одређене законом.

Организација[уреди]

Предсједника Врховног суда, уз претходно мишљење Опште сједнице Врховног суда и надлежног одбора Хрватског сабора, на предлог предсједника Републике бира и разрјешава Хрватски сабор. Предсједник Врховног суда се бира на четири године.[2] За предсједника може бити изабрано лице које испуњава опште и посебне услове за судију Врховног суда. Ако је за предсједника изабрано лице које није судија Врховног суда онда ће га Државно судско вијеће именовати и за судију.[3] О именовању, напредовању, премјештају, разрјешењу и дисциплинској одговорности судија Врховног суда одлучује Државно судско вијеће.[4]

Врховни суд има два судска одјељења: Кривично и Грађанско.[5] Кривично одјељење обухвата подручја кривичног и прекршајног права, те дисциплинских поступака према прописима о адвокатури и јавном биљежништву. Грађанско одјељење обухвата подручја грађанског, трговинског и управног права.[6] Постоје још и Уред предсједника, организационе јединице за праћење, проучавање и биљежење судске праксе при одјељењима те за праћење и проучавање судске праксе судова при Савјету Европе и Европске уније, Центар судске праксе те организационе јединице за послове судске управе.

Општу сједницу Врховног суда чине предсједник и све судије Врховног суда. Општу сједницу сазива и њом предсједава предсједник. Општа сједница мора бити сазвана ако то затражи одјељење Врховног суда или једна четвртина свих судија. Предсједник Врховног суда може, према потреби, позвати на Општу сједницу и сједницу одјељења професоре дипломског универзитетског студија права, истакнуте научнике или стручњаке у одређеној грани права. За пуноважно одлучивање на Општој сједници потребна је присутност натполовичне већине свих судија, а одлуке се доносе већином гласова свих судија. Општа сједница Врховног суда: даје мишљење о нацрту закона или другог прописа којим се уређују питања од важности за рад судова или обављање судске власти; утврђује упутства судовима за праћење судске праксе; даје мишљење Министарству правде о висини средстава потребних за редовно обављање послова у судовима; обавља и друге послове прописане законом и Судским пословником.[7]

Предсједник Врховног суда сазива и Општу сједницу Врховног суда уз судјеловање представника других судова. Ову сједницу чине све судије Врховног суда, по два представника Високог трговинског суда, Високог управног суда и Високог прекршајног суда и по један представник сваког жупанијског суда. На овој сједници се разматрају актуелна питања из судске праксе, утврђује предлог оквирних мјерила за рад судија и расправљају друга питања одређена законом.[8]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Члан 20. Закона о судовима („Народне новине“, бр. 28/13, 33/15, 82/15)
  2. Члан 116.* Устава Републике Хрватске
  3. Члан 44. Закона о судовима
  4. Члан 121.* Устава Републике Хрватске
  5. Кривично и Грађанско одјељење (хрв. Kazneni i Građanski odjel)
  6. Члан 43. Закона о судовима
  7. Чланови 46. и 47. Закона о судовима
  8. Члан 48. Закона о судовима

Спољашње везе[уреди]