Врховни суд Сједињених Америчких Држава
| Врховни суд Сједињених Америчких Држава | |
|---|---|
 | |
| Оснивање | 1789 |
| Надлежност | Провјерава законитост и уставност свих аката законодавне и извршне власти, дјелује и као жалбени и првостепени суд. |
| Сједиште | Вашингтон |
| Начин избора | Номинује их Предсједник САД, а потврђује Сенат Сједињених Америчких Држава |
| Трајање мандата | доживотни мандат |
| Број позиција | 9 |
| Веб-сајт | http://www.supremecourt.gov/ |
| Предсједник суда | |
| Тренутни судија | Џон Робертс |
Врховни суд Сједињених Америчких Држава (енгл. The Supreme Court of United States) је највиша инстанца судске власти у САД.
 |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Сједињених Америчких Држава |
|
Законодавна власт |
|
Извршна власт |
То је једини суд установљен у Уставу САД, за разлику од нижих судова, установљених законима. Сједиште му је у Вашингтону.
Дјелује као жалбени и, врло ријетко, првостепени суд у низу спорова везаних уз федералну власт. Много је важније његово овлашћење да све акте законодавне и извршне власти проглашава противуставним и тиме их ставља ван снаге, због чега има далеко већу важност него сличне институције у другим државама.
Судије Врховног суда именује Предсједник САД, а потврђује Сенат. Мандат судија је доживотан, али може престати на лични захтев судије или сменом.
Садржај
Историјат[уреди]
Први предсједник Врховног суда био је Џон Џеј, а у његово вријеме као и у вријеме његових насленика на мјесту предсједника суда Џона Ратлеџа и Оливера Елсворта Врховни суд није имао велики углед, као ни стално сједиште. Судије су се састајале у згради градске администрације Филаделфије. Међутим, Врховни суд добија много већи углед након што је његов предсједник постао Џон Маршал, те се пресудом у предмету Марбери против Медисона (енгл. Marbury v. Madison) проглашава врховним тумачем Устава Сједињених Америчких Држава. Поједине епохе у историји суда означавају се према имену предсједника суда. По овом критеријуму историју Врховног суда можемо подијелити на неколико периода:
- Џејев, Ратлеџов и Елсвортов суд 1789-1801
- Маршалов суд (предсједник Џон Маршал) 1801-1835
- Тонијев суд (предсједник Роџер Тони) 1836-1864
- Чејсов суд (предсједник Салмон Чејс) 1864-1873
- Вејтов суд (предсједник Морисон Вејт) 1874-1888
- Фулеров суд (предсједник Мелвил В. Фулер) 1888-1910
- Вајтов суд (предсједник Едвард Д. Вајт) 1910-1921
- Тафтов суд (предсједник Вилијам Х. Тафт) 1921-1930
- Хјузов суд (предсједник Чарлс Е. Хјуз) 1930-1941
- Стоунов суд (предсједник Харлан Ф. Стоун) 1941-1946
- Винсонов суд (предсједник Фредерик М. Винсон) 1946-1953
- Воренов суд (предсједник Ерл Ворен) 1953-1969
- Бергеров суд (предсједник Ворен Е. Бергер) 1969-1986
- Ренквистов суд (предсједник Вилијам Ренквист) 1986-2005
- Робертсов суд (предсједник Џон Робертс) 2005-
Структура[уреди]
Врховни суд Сједињених Америчких Држава састоји се од предсједника суда и оноликог броја судија колико то одреди Конгрес. Тренутно се Врховни суд састоји од предсједника и осам судија. Суд је већ дуже вријеме идеолошки подијељен на конзервативно и либерално крило[1], што зависи од ставова појединих судија према односу федералне и влада појединих држава, степену грађанских слобода које гарантује устав САД, као и многим другим питањима од којих су тренутно најзначајнија:
- право на абортус (ограничење права на абортус)[2]
- право на посједовање и ношење оружја[3]
- право на слободу говора (границе слободе говора)[4]
- право на приватност[5]
- право на једнак третман пред законом
- истополни бракови[6]
- степен вјерских слобода и одвојеност државе и цркве[7]...
Мандат, предлагање и потврђивање судија[уреди]
Мандат судија Врховног суда траје до њихове смрти, односно док се „добро понашају“, што значи док су способни да обављају дужност судије. Прије смрти, судија се може сам повући, или може бити разријешен дужности од стране конгреса, при чему представнички дом наступа у улози тужиоца, а сенат има улогу судије. Ова процедура позната као импичмент, покренута је само једном, у случају судије Самјуела Чејса, када је представнички дом гласао за његово разријешење, међутим сенат је одлучио да ослободи судију Чејза свих оптужби тако да се он вратио на дужност. Право предлагања кандидата за мјесто судије Врховног суда има предсједник Сједињених Америчких Држава. Кандидати који су предложени од стране предсједника морају бити потврђени од стране сената, чему претходи поступак у коме је кандидат обавезан да одговара на питања сенатора о својим ставовима о различитим контроверзним темама и судијској филозофији. Предсједник има право да повуче предложеног кандидата прије гласања у сенату ако сматра да кандидат има мале шансе да буде потврђен.
Тренутни састав суда[уреди]
Четири од девет садашњих судија (Гинсберг, Брајер, Сотомајор и Кејган) су именовали предсједници из Демократске странке и они се убрајају у „либерално крило“ суда, док су пет судија именовали предсједници из Републиканске странке и они се сврставају у „конзервативно крило“ суда.
Тренутно (јун 2012) судије овог суда су:
- Рут Бејдер Гинсберг
- Стивен Брајер
- Ентони Кенеди
- Џон Робертс
- Антонин Скалија
- Соња Сотомајор
- Кларенс Томас
- Самјуел Алито
- Елена Кејган
Важнији случајеви[уреди]
Извори[уреди]
- ^ „Cases showing court's ideological divide”. thefreelibrary.com. Приступљено 2. 9. 2010. (на језику: енглески)
- ^ „The Supreme Court and Abortion Rights”. The new england journal of medicine. Приступљено 2. 9. 2010. (на језику: енглески)
- ^ „Supreme Court extends rights of gun owners”. Los Angeles Times. Приступљено 2. 9. 2010. (на језику: енглески)
- ^ „Supreme Court Decisions on Free Speech and Censorship”. atheism.about.com. Приступљено 3. 9. 2010. (на језику: енглески)
- ^ „Supreme Court Decisions on Liberty”. atheism.about.com. Приступљено 3. 9. 2010. (на језику: енглески)
- ^ „Under the US upreme Court Kennedy key to gay marriage”. UPI. Приступљено 3. 9. 2010. (на језику: енглески)
- ^ „Supreme Court Decisions on Religious Liberty”. atheism.about.com. Приступљено 3. 9. 2010. (на језику: енглески)
Спољашње везе[уреди]
 |
Врховни суд Сједињених Америчких Држава на Викимедијиној остави. |
