Вршачко виногорје
Вршачко виногорје се налази на брдовитим теренима око Вршца, на крајњим обронцима Карпата. Оно представља један од највећих виноградарских региона у Србији. У близини је водених токова и Делиблатске пешчаре познате и као европска Сахара.
Географија[уреди | уреди извор]
Поред Гудурице се налази један од најстаријих винограда у Србији. Вршачки предео налази се на 45° северне географске ширине који је идеалан за гајење неких сорти лозе. У погледу виноградарске рејонизације, Вршачко виногорје (Заштићено природно добро Србије - Предео изузетних одлика) се налази у оквиру Банатског рејона и Јужнобанатског виноградарског подрејона. Виногради се простиру дуж јужне и северне стране брда на надморској висини од 90 – 200 m, и осим Вршачког атара, обухвата и атаре околних насеља на подручју Вршачких планина: Марковац, Гудурица, Велико Средиште, Сочица, Месић, Јабланка, Куштиљ и Павлиш. Виногорје не обухвата шумски појас, односно врхове и више падине Вршачког брега.[1]
Вршачко виногорје чине „Вршачки виногради“ који располажу са преко 1.700 хектара винограда, док у целом региону има око 2.100 хектара. Од аутохтоних и старих сорти овде се још гаје жупљанка, смедеревка, шалса, бела, креаца (банатски ризлинг) који представља понос вршачких винограда. Узгаја се 13 сорти грожђа, од којих Италијански Ризлинг прекрива 50% површине. Земљишта су типа смоница, гајњача, делувијална земљишта са живим песком.[2] Клима у Вршачком виногорју је умерено-континентална, са довољно падавина и израженим годишњим добима што одговара развоју винове лозе. Годишњи просек температуре је 12ºC. На овом подручју ветрови дувају из разних праваца, а најчешћи, уједно и најјачи је југоисточни ветар – кошава. Ваздушна струјања чине седам ветрова из различитих праваца који дувају 271 дан у години.
Историја[уреди | уреди извор]
Из записа турског путописца Евлије Челебије сазнаје се да су падине вршачког брега засађене виновом лозом која даје слатко и укусно грожђе. У Банату вино напредује за време велике колонизације под владавином Марије Терезије (1740-1780). На почетку пута за манастир Месић налази се велики подрум „Хелвеција“ који је 1880. саградио и опремио швајцарски трговац вином Бернхард Штауб. У Гудурици се налази и један од највећих винских подрума у Европи, саграђен 1967. године у облику слова “Y”, као симбол Југославије (Yugoslavia), са капацитетом од 34 милиона литара.[1] Колико је виноградарство значајно за овај град, сведоче чињенице да је винова лоза у грбу града од 1804. Крајем 19. века у Вршцу је било више од 10.000 хектара винограда. То је било највеће виногорје у Угарској, по тврдњама неких статиситичара. Протеривањем Турака и досељавањем Немаца из Рајнске области виноградарство остаје главна привредна грана у Гудурици, оближњем селу. После Другог светског рата уместо протераних Немаца у село се насељавају Словенци, Македонци, па колонисти из Босне, Лике, Баније, Кордуна. [2]
Вршачко виногорје спада у старија виноградарска подручја на простору Европе. Почеци виноградарства датирају још из времена Дачана и римске владавине овим крајем. 1875. године забележена је рекордна берба, када је произведено 56 милиона литара вина.
Вински туризам[уреди | уреди извор]
Вински туризам је веома добро развијен у Вршцу. Вршачки виногради производе широк астортиман врхунских вина, као и вина старих аутохтоних сорти. Подрум Вршачких винограда је грађевинско-архитектонска атракција, капацитета 3.400 вагона вина, грађен од 1964. до 1967. године. Један је од три највећа подрума у Европи смештен под једним кровом.
Најпознатија винарија јесте „Винарија Драшковић“. Међу чокотима Вршачког виногорја, на сусрету падина Вршачког брега и непрегледне равнице Баната, створена је Винарија Драшковић. На темељима традиције и виноградарске културе поднебља, уз савремену технологију пропраћену знањем виноградара и винара, исписују се нове странице историје Вршачког виногорја.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Vršački vinogradi – Gudurica” (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-14.
- ^ а б „More Vinograda – Vrsac Turizam”. www.vrsacturizam.rs. Архивирано из оригинала 14. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-14.
- ^ „Vrsac Turizam |”. www.vrsacturizam.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-16.
Литература[уреди | уреди извор]
- Belča D. (2008). Vršac za sva vremena, Triton Vršac, Vršac
- Бранков, J. (2010). Еколошки туризам у заштићеним објектима природе у Банату. Географски институт ‘’Јован Цвијић“ САНУ, Београд
- Група аутора, (1976). Вршац туристичка монографија са водичем, Туристички савез општине Вршац, Вршац