Вуковићева штампарија
 Посни Триод (1561) | |
| Статус | Неактивна |
|---|---|
| Матична држава |  Млетачка република |
| Седиште | Венеција |
| Власник | Вићенцо и Божидар Вуковић |
Вуковићева штампарија[1] (позната још и као Штампарија Божидара Вуковића[2] и Српска штампарија у Венецији)[3] је била српска штампарија из 16. века, коју је у Венецији основао Божидар Вуковић.[4] У првом периоду, када је штампарску активност покренуо и водио Божидар Вуковић, уредници и штампари његових издања били су јеромонах Пахомије Ријечанин (1519–1521) и јерођакон Мојсије Дечанац (1536—1540) са сарадницима. Божидаров син, Вићенцо Вуковић наставио је штампарску делатност путем приређивања нових или поновног објављивања очевих издања. Међу сарадницима и настављачима Вуковића били су Стефан Мариновић и Јаков из Камене реке.[5]
Штампарска делатност Вуковића обухватала је издавање србуља, богослужбених књига на српскословенском језику. У издању Вуковића штампан је највећи број србуља, укључујући и прва издања србуља на пергаменту.[6]
Издања Вуковића дистрибуирана су преко њихове трговачке мреже, која је била веома развијена, уз сарадњу са трговцима из Дубровачке републике и млетачког Котора. Дистрибуција је вршена првенствено у српским земаљама под османском влашћу, а временом је добила и шири опсег, обихвативши и друге јужнословенске просторе.[7]
Један од центара за дистривуцију Вуковићевих издања био је и манастир Милешева, у коме је потом основана и Милешевска штампарија. Богато украшена декорацијама, издања Вуковића била су веома популарна и имала су значајан утицај на потоње штампаре књига на руском, грчком и румунском језику.[8]
Штампарска делатност Вуковића[уреди | уреди извор]
Као један од најугледнијих српских првака у Венецији, Божидар Вуковић је 1519. године покренуо шампарску делатност, којом се бавио све до смрти 1540. године. Његови издавачки подухвати рализовани су у два периода, први - од 1519. до 1521. године и други - од 1536. до 1540. године. Штампарску делатност је потом наставио његов син Вићенцо Вуковић, у периоду од 1546. до 1561. године. Издавачка делатност Вуковића, оца и сина, обухватала је објављивање србуља - штампаних ћириличких књига на српскословенском језику.[9]
У првом периоду од 1519/1520-1521. године, штампане су три књиге : Средњовековни псалтир, Литургијар и Молитвеник. Уређивање и штампање књига урадио је јеромонах Пахомије Ријечанин.[10]
У другом периоду 1536-1540. године, штампане су две књиге : 2. издање Молитвеника и Празнични Минеј, који је био најлуксузније и најобимије издање, штампано 1538. године.[11] У овом другом периоду штампање је и уређивање је извршио јерођакон Мојсије Дечанац.[10]
Књиге штампане у време Божидара Вуковића су биле толико популарне, да је његов син, Вићенцо Вуковић до 1561. године поновио штампање књига рађених у време његовог оца. Једна од тих књига била је Октоих петогласник,[12] коју је као и све остале успешно продавао.[8] Године 1561. Вићенцо је ангажовао Стефана Мариновића да управља штампаријом, а прва књига коју је штампао био је Посни Триод.[13]
Године 1566. Јаков из Камене реке штампао је Књигу сати од 710 страница.[14][15]
Штампарска делатност Вуковића у Венецији имала је далекосежан утицај на развој старог српског штампараства и представља једну од најзначајнијих појава у културној историји српског народа у раном новом веку.[9]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Медаковић 1958, стр. 37, 116, 157.
- ^ Грбић 2020, стр. 75-91.
- ^ Миловић 1986, стр. 87.
- ^ Лазић 2013, стр. 49-101.
- ^ Лазић 2022, стр. 199-238.
- ^ Медаковић 1993, стр. 432.
- ^ Драгојловић 1984, стр. 178.
- ^ а б Петковић 1993, стр. 349.
- ^ а б Медаковић 1993, стр. 425-440.
- ^ а б Ђорђевић 1987, стр. 72.
- ^ Суботин-Голубовић 2020, стр. 261-278.
- ^ Медаковић 1958, стр. 74.
- ^ Медаковић 1958, стр. 170.
- ^ Медаковић 1958, стр. 151.
- ^ Плавшић 1959, стр. 185.
Литература[уреди | уреди извор]
- Грбић, Душица (2020). „Типографске одлике и варијанте издања штампарије Божидара Вуковића у Венецији”. Ricerche slavistiche: Nuova serie. 3 (63): 75—91.
- Грковић-Мејждор, Јасмина (2012). „Функционалностилске одлике предговора и поговора из штампарије Ђурђа Црнојевића и Божидара Вуковића”. Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас: Зборник радова. Никшић: Матица српска: Друштво чланова у Црној Гори. стр. 26—36.
- Драгојловић, Драгољуб (1984). „Штампање и преписивање ћирилских књига у балканским градовима Турског царства XV-XVIII века”. Градска култура на Балкану (XV-XIX век): Зборник радова. 1. Београд: САНУ. стр. 169—180.
- Ђорђевић, Миливоје, ур. (1987). Штампарство у ужичком крају, 1537-1987: Поводом 450. година Рујанске штампарије. Титово Ужице: Димитрије Туцовић.
- Лазић, Мирослав А. (2013). „Између патриотизма, побожности и трговине: Мотиви издавачке делатности Божидара Вуковића”. Археографски прилози. 35: 49—101.
- Лазић, Мирослав А. (2018). „Од Божидара Вуковића до Дионизија дела Векије: Идентитет и псеудоним у култури раног модерног доба” (PDF). Scala paradisi: Академику Димитрију Богдановићу у спомен, 1986-2016. Београд: САНУ. стр. 165—186.
- Лазић, Мирослав А. (2018). „Божидар Вуковић између стварности и конструкције: Од штампара до српског деспота”. Црквене студије. 15: 17—39.
- Lazić, Miroslav A. (2018). „Venice and Editions of Early Serbian Printed Books”. Thesaurismata. 48: 161—192.
- Lazić, Miroslav A. (2020). „Between an Imaginary and a Historical Figure: Božidar Vuković's Professional Identity”. Ricerche slavistiche: Nuova serie. 3 (63): 141—156.
- Лазић, Мирослав А. (2022). Божидар Вуковић: Између историје и имагинације. Београд: Народна библиотека Србије.
- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Миловић, Јевто М., ур. (1986). Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина. Титоград: ЦАНУ.
- Милошевић, Милош (1986). „Нови извори которског, ватиканског и млетачког архива о дјелатности Вуковића, штампара и књижара XVI вијека”. Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина. Титоград: ЦАНУ. стр. 215—333.
- Момировић, Петар (1986). „Распрострањеност издања Божидара Вуковића на садашњем подручју Војводине”. Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина. Титоград: ЦАНУ. стр. 195—210.
- Петковић, Сретен (1993). „Ликовне уметности”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 327—424.
- Пешикан, Митар (1993). „Уз монографију Пет векова српског штампарства”. Наш језик. Београд. 29 (3-4): 131—154.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
- Суботин-Голубовић, Татјана (2020). „Састав Празничног минеја Божидара Вуковића и његови рукописни извори”. Ricerche slavistiche: Nuova serie. 3 (63): 261—278.
