Вук Исаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Вук Исаковић
Датум рођења 1694.
Датум смрти 1759.
Место смрти Митровица

Вук Исаковић је био српски официр - аустријски пуковник, пореклом из села Средска. Вук Исакович је био инспирација за главни лик у роману Сеобе Милоша Црњанског.

Биографија[уреди]

Вук је рођен у месту Црна Бара[1] у Србији, када је она била под аустријском управом. Службовао је као граничарски капетан у родној Црној Бари. Године 1738. са чином оберкапетана је учествовао у рату на страни Аустријанаца са Турцима. Заједно са својим братом Трифуном командовао катанима и хајдуцима који су похарали Лешницу. Након ратног пораза Аустрије, прелази Саву и улази у редове аустријске војске - Варадинску граничну регименту. Послије тог рата он је мајор у Срему, потпуковник и (јубиларни) пуковник петроварадинске пуковније. Године 1742. био је ктитор за четвороспратни звоник квадратног пресека манастира Шишатовац. Такође је о његовом трошку у Бечу изграђен и дарован манастиру бакрорез са ликом Стевана Штиљановића.

Умро је у Сремској Митровици 1759. у 65. години живота, сахрањен је у манастиру Шишатовац, у самој цркви, који је у то време био нека врста маузолеја угледних Срба.

У роману „Сеобе“[уреди]

Вук, по природи ратничка душа, умјесто да осјећа властита задовољства и да га муче лични проблеми, он осјећа бесмислене проблеме рата, осјећа проблеме свог пука и народа. Док Дафина и Аранђел доживљавају личне проблеме и трагике, дотле Вук властиту ситуацију све више види са положајем и проблематиком пука Срба, српског граничарског живља, који отварају нека битна питања људске егзистенције. Дакле, на општем плану цијели један народ, на ужем Вукова разочараност у ратовање и велике губитке који не воде нигдје.

Литература[уреди]

  • ^ "Јавор", Нови Сад 1888. године