Вук Караџић (ТВ серија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вук Караџић
Вук Караџић (ТВ серија).jpg
Вук Караџић
Жанр биографија
драма
историја
Формат Телевизијска серија
Издавач RTB-logotip.png РТБ 1
Österreichischer Rundfunk, Аустрија
Сценарио Милован Витезовић
Режија Ђорђе Кадијевић
Улоге Предраг Манојловић
Композитор Војислав Костић
Земља Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Језик српски
Број епизода 16.
Време трајања 82 минута
Продукција
Продуцент Петар Галовић
Копродуцент Зоран Оташевић
Монтажер Бојана Субота
Вуксан Луковац
Сценографија Миодраг Николић
Миодраг Хоџић
Кинематографија Александар Петковић
Братислав Грбић
Емитовање
Премијерно
приказивање

8. новембар 1987. — 21. фебруар 1988.
Сродно
приказивање

Карађорђева смрт
Профил на IMDb-ју

Вук Караџић је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1987. године, поводом 200 година од рођења овог филолога и реформатора српског језика. Серија прати живот и рад просветитеља и реформатора српског језика Вука Караџића (17871864), као и српску националну и културну револуцију током 19. века, чији је Вук Караџић био савременик, као активан учесник и сведок. Режирао ју је Ђорђе Кадијевић, по сценарију који је написао књижњвник Милован Витезовић.

Редитељ, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић је екранизовање српске националне историје започео још 1983. године дводелном телевизијском драмом „Карађорђева смрт“. Ова драма доживела је велики успех код публике, поготово оригиналном и упечатљивом глумачком поделом - главне улоге Карађорђа и Милоша Обреновића поверене су глумцима Марку Николићу и Александру Берчеку (ова подела задржана је и у серији Вук Караџић). Серија о просветитељу и реформатору српског језика Вуку Караџићу, чији је животни пут био више него трновит, поред његовог живота веома сликовито приказује и кључне догађаје из времена српске националне револуције, са почетка 19. века, као и стварање српске националне државе.

Садржај серије[уреди]

Вука Караџић чији је живот обележио целу прву половину 19. века, био је савременик и познавалац скоро свих битних историјских личности тога доба - Карађорђа, Милоша Обреновића, Доситеја Обрадовића, Кнеза Михаила, Његоша, кнеза Александра Карађорђевића, Хајдук Вељка, Младена Миловановића. Као и личности из културе - Јернеја Копитара, Гетеа, Бранка Радичевића, Димитрија Давидовића и др. Упоредо са животом и радом Вука Караџића, серија прати и приказује кључне догађаје из српске историје, који су се одиграли у овом периоду - подизање и пропаст Првог српског устанка (1804-1813), Други српски устанак (1815), Карађорђеву смрт (1817), добијање Хатишерифа (1830), доношење Сретењског (1835) и Турског устава (1838), одлазак са власти кнеза Милоша (1839), прву владавину кнеза Михаила (1840-42), владавину кнеза Александра Карађорђевића (1842-58), националну револуцију (1848), другу владавину кнеза Милоша (1958-60), почетак друге владавине кнеза Михаила (1860), догађај на Чукур-чесми (1862) и друге битне догађаје.

Списак епизода[уреди]

Епизода Прво приказивање
1. Родни Јадар 8. новембар 1987.
2. Буна 15. новембар 1987.
3. Војевање 22. новембар 1987.
4. Правитељствујушћи совјет 29. новембар 1987.
5. Господар Вук 6. децембар 1987.
6. У големом Бечу 13. децембар 1987.
7. Таковски устанак 20. децембар 1987.
8. Неслоге 27. децембар 1987.
9. Мед и жуч 3. јануар 1988.
10. Најславнији дани 10. јануар 1988.
11. Особита грађа 17. јануар 1988.
12. Добри ходи Црној Гори 24. јануар 1988.
13. Братимство 31. јануар 1988.
14. Вучићи 7. фебруар 1988.
15. Договор 14. фебруар 1988.
16. Путовање 21. фебруар 1988.

Главне улоге[уреди]

Глумац Улога
Предраг Манојловић Вук Караџић
Александар Берчек Кнез Милош Обреновић
Марко Николић Вожд Карађорђе Петровић
Драгана Варагић Ана Краус Караџић, Вукова супруга
Аљоша Вучковић Тома Вучић-Перишић
Петар Краљ Јернеј Копитар
Бранимир Брстина Прота Матеја Ненадовић
Велимир Бата Живојиновић Јаков Ненадовић
Светозар Цветковић Петар Николајевић Молер
Адем Чејван Младен Миловановић
Милорад Мандић Игрић
Драган Зарић Јеврем Обреновић
Данило Лазовић Стефан Караџић, Вуков отац
Душан Јанићијевић Јефто Савић Чотрић
Љуба Тадић Митрополит Стеван Стратимировић
Ирфан Менсур Лукијан Мушицки
Михаило Јанкетић Митрополит Мелентије Никшић
Снежана Савић Јегда Караџић, Вукова мајка
Милош Жутић Јован Хаџић
Тихомир Станић Јован Стерија Поповић
Милан Штрљић Димитрије Давидовић
Жарко Лаушевић Кнез Михајло Обреновић
Бранислав Лечић Хајдук Вељко Петровић
Горица Поповић Љубица Обреновић
Бора Кандић Млади Вук Караџић
Радош Бајић Сима Милутиновић Сарајлија
Зоран Цвијановић Кнез Александар Карађорђевић
Маја Сабљић Мина Караџић
Тихомир Арсић Бранко Радичевић
Драган М. Николић Ђуро Даничић
Младен Нелевић Петар II Петровић Његош
Лазар Ристовски Павле Цукић
Војислав Брајовић Леополд фон Ранке
Бранко Плеша Јохан Волфганг Гете
Петар Божовић Ђорђе Обрадовић Ћурчија
Миодраг Радовановић Доситеј Обрадовић
Предраг Ејдус Иван Југовић
Миленко Заблаћански Лазар Арсенијевић
Стево Жигон Клеменс Венцел фон Метерних
Ивица Клеменц Филип Вишњић
Бранислав Цига Јеринић везир Марашли Али-паша
Драгомир Чумић Аврам Петронијевић
Жарко Радић Војвода Антоније Анта Богићевић
Јосиф Татић Михајло Грујовић
Горан Султановић Кнез Милета Радојковић
Гордана Гаџић Милица Стојадиновић Српкиња
Мира Фурлан Петрија Пљакић
Крунослав Шарић Људевит Гај
Петар Банићевић Патријарх српски Јосиф Рајачић
Небојша Бакочевић Јован Суботић
Оливера Јежина Чучук Стана
Милан Ерак Радивој Богићевић
Ђорђе Ненадовић Кнез Алекса Ненадовић
Драгомир Фелба Јоксим Караџић

Спољашње везе[уреди]