Пређи на садржај

Вула Цеци

С Википедије, слободне енциклопедије
Вула Цеци
Лични подаци
Место рођењаАтина, Грчка,
УниверзитетУниверзитет ЈУАВ у Венецији
СупружникАнтони Бемер
Деца2
Политичка каријера
СтранкаЕвропска партија зелених

Параскеви „Вула” Цеци (грч. Παρασκευή „Βούλα” Τσέτση; енгл. Paraskevi “Vula” Tsetsi) је грчка урбанисткиња, регионална планерка и политичарка која од децембра 2024. обавља функцију копредседавајуће Европске партије зелених.[1] Од 2004. до 2024. године била је генерална секретарка Зелених-Европског слободног савеза.

Биографија и лични живот

[уреди | уреди извор]

Цеци је рођена у Атини, у Грчкој. Мајка је двоје деце и удата је за Антонија Бемера.[2] Говори грчки језик, енглески језик, француски језик и италијански језик.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Цеци је студирала урбано и регионално планирање на Универзитету ЈУАВ у Венецији, у Италији.

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Политичку каријеру започела је 1989. године као политичка асистенткиња посланика у Европском парламенту Вирђинија Бетинија, пре него што је радила као саветница за регионалне послове за групу Зелени/ЕСА.

Од 2004. до 2024. године Цеци је била генерална секретарка групе Зелени — Европски слободни савез у Европском парламенту.[3][4][5] На ову функцију је поново бирана пет пута, поставши једна од политичких и административних личности са најдужим стажом у групи. Цеци је сарађивала са копредседницима Зелених/ЕСА Данијелом Кон-Бендитом, Моником Фрасони, Ребеком Хармс, Ском Келер, Филипом Ламбертсом, Басом Ејкхаутом и Тери Рајнтке.

Године 2019. придружила се Извршном одбору Европске партије зелених,[6] фокусирајући се на јачање еколошких политичких покрета у јужној и средњој Европи.

Године 2021. помогла је да се градоначелник Милана, Ђузепе Сала, придружи породици европских зелених.[7] Такође се залагала за урбану регенерацију и заштиту од масовног туризма у Венецији.[8]

Године 2024. кандидовала се за копредседавајућу Европских зелених, а номиновала ју је странка [[Зелени (Луксембург)|déi gréng]]. Изабрана је заједно са Кираном Кафом, добивши готово једногласну подршку европских зелених партија. Двојац се кандидовао на платформи „супротстављања крајњој десници и подстицања зелене и праведне транзиције која користи свима”.[9]

Посета Новом Саду

[уреди | уреди извор]

Цеци је 5. септембра 2025. године, заједно са неколико других посланика Европског парламента, посетила Нови Сад како би пружила подршку грађанским протестима који су се тамо одржавали.[10][11] Њено присуство изазвало је оштру реакцију председника Србије Александра Вучића, који је европске парламентарце у више наврата назвао „олошем” и оптужио их за покушај рушења Србије, најављујући да ће бити процесуирани у складу са законима.[12][13][14]

Ставови и политичка гледишта

[уреди | уреди извор]

Цеци је гласна заговорница ЛГБТ+ права, владавине права и демократије. Присуствовала је Паради поноса у Будимпешти у јуну 2025. године, заједно са зеленим градоначелником Гергељом Карачоњом,[15] упркос забрани мађарског премијера Виктора Орбана.[16]

Вула Цеци је позвала на кохерентну европску спољну политику и критиковала „двоструке стандарде” у приступу ЕУ према Украјини и Гази.[17]

Године 2025. постала је политичка „кума” белоруском политичком затворенику Дмитрију Кучуку, бившем председнику Белоруске партије зелених.[18]

Критиковала је коментаре америчког председника Доналда Трампа о Гренланду.[19]

Такође је критиковала Европску народну партију због њене реторике о Зеленом договору и због сарадње са групама крајње деснице у Европском парламенту.[20]

Публикације

[уреди | уреди извор]
  • 2013: Кокоординација дела Green Transports in Cities: Policies for a Sustainable Mobility in Urban Centers. A European Overview (Зелени транспорт у градовима: Политике за одрживу мобилност у урбаним центрима. Европски преглед). Papassotiriou Editions.[21]
  • 2003: Кокоординација дела A Future for Athens: In Search of Urban Policies for the Reorganisation of the Greater Conurbation of the Hellenic Capital (Будућност за Атину: У потрази за урбаним политикама за реорганизацију шире конурбације хеленске престонице). Papazissis Publications.
  • 1994: La città sostenibile: analisi, scenari e proposte per un'ecologia urbana in Europa (Одрживи град: анализа, сценарији и предлози за урбану екологију у Европи). Franco Angeli.[22]
  • 1993: Ambiente e sviluppo sostenibile: il caso Sardegna (Животна средина и одрживи развој: случај Сардинија). CUEC.[23]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vula Tsetsi and Ciarán Cuffe elected as the new co-chairs of European Green Party” [Вула Цеци и Киран Каф изабрани за нове копредседавајуће Европске партије зелених]. www.europeangreens.eu. 7. 12. 2024. Приступљено 14. 7. 2025. 
  2. ^ „Brussels power couples 2024” [Моћни парови Брисела 2024.]. Politico Europe. 14. 2. 2024. Приступљено 15. 7. 2025. 
  3. ^ „Greens/EFA – Secretariat” [Зелени/ЕСА – Секретаријат]. Greens/EFA. Архивирано из оригинала 3. 2. 2012. г. 
  4. ^ „Vula Tsetsi re-elected Secretary General of Greens/EFA” [Вула Цеци поново изабрана за генералну секретарку Зелених/ЕСА]. 1. 7. 2014. Приступљено 15. 7. 2025. 
  5. ^ „Movers and Shakers” [Промене на функцијама]. The Parliament. 21. 6. 2019. Приступљено 15. 7. 2025. 
  6. ^ „The European Green Party elects new leadership and executive committee” [Европска партија зелених бира ново руководство и извршни одбор]. European Greens. 10. 11. 2019. Приступљено 15. 7. 2025. 
  7. ^ „Mayor of Milan joins the European Greens” [Градоначелник Милана се придружује европским зеленима]. Repubblica (на језику: италијански). 13. 3. 2021. Приступљено 15. 7. 2025. 
  8. ^ „Vula, la leader dei verdi europei. «A Venezia porto off shore per le grandi navi»” [Вула, лидерка европских зелених. „У Венецији офшор лука за велике бродове”]. La Nuova di Venezi e Mestre (на језику: италијански). 26. 3. 2021. Приступљено 15. 7. 2025. 
  9. ^ „Vula Tsetsi and Ciarán Cuffe elected as the new co-chairs of European Green Party” [Вула Цеци и Киран Каф изабрани за нове копредседавајуће Европске партије зелених]. European Greens. 7. 12. 2024. Приступљено 15. 7. 2025. 
  10. ^ „MEPs at protest in Novi Sad” [Европосланици на протесту у Новом Саду]. N1. 5. 9. 2025. Приступљено 6. 9. 2025. 
  11. ^ „A group of members of the European Parliament at the protest in Novi Sad” [Група посланика Европског парламента на протесту у Новом Саду]. inf.news. 5. 9. 2025. Приступљено 6. 9. 2025. 
  12. ^ „Vučić 14 puta nazvao evropske parlamentarce „ološem“”. Nedeljnik. 6. 9. 2025. Приступљено 6. 9. 2025. 
  13. ^ „Vučić: Evropski ološ koji je došao da ruši našu zemlju biće procesuiran u skladu sa zakonima Srbije”. N1 Srbija. 6. 9. 2025. Приступљено 6. 9. 2025. 
  14. ^ „Vučić: Najgori europski ološ je došao rušiti Srbiju”. Index.hr (на језику: хрватски). 6. 9. 2025. Приступљено 6. 9. 2025. 
  15. ^ „Gergely Karácsony Becomes a Symbol of Hungarian Resistance” [Гергељ Карачоњ постаје симбол мађарског отпора]. Europe Says. 11. 7. 2025. Приступљено 15. 7. 2025. 
  16. ^ „Over 200 Greens join Budapest Pride in defiance of Orbán's authoritarianism” [Преко 200 зелених се придружило Паради поноса у Будимпешти упркос Орбановом ауторитаризму]. European Greens. 27. 6. 2025. Приступљено 15. 7. 2025. 
  17. ^ „"La Unión Europea no puede cerrar los ojos ante lo que está ocurriendo en Gaza": copresidenta del Partido Verde Europeo” [„Европска унија не може затварати очи пред оним што се дешава у Гази”: копредседавајућа Европске партије зелених]. El Orden Mundial (на језику: шпански). 12. 5. 2025. Приступљено 15. 7. 2025. 
  18. ^ „Four new godparenthoods for political prisoners in Belarus” [Четири нова кумства за политичке затворенике у Белорусији]. VIASNA. 9. 7. 2025. Приступљено 15. 7. 2025. 
  19. ^ „European Green Party: Trump's threat to Greenland, a territory part of Denmark, is madness” [Европска партија зелених: Трампова претња Гренланду, територији која је део Данске, је лудост]. Modern Diplomacy. 8. 1. 2025. Приступљено 15. 7. 2025. 
  20. ^ „The show must go on (Brussels Playblook)” [Шоу се мора наставити (Бриселски плејбук)]. Politico Europe. 30. 4. 2025. Приступљено 15. 7. 2025. 
  21. ^ Tsetsi, Vula; Tsetsis, Stavros (2013). Green Transports in Cities: Policies for Sustainable Mobility in Urban Centers. Papassotiriou Editions. 
  22. ^ Alberti, Marina; Solera, Gianluca; Tsetsi, Vula (1994). La città sostenibile. Franco Angeli. 
  23. ^ Tsetsi, Vula; Cirronis, Ignazio (1993). Ambiente e sviluppo sostenibile: il caso Sardegna. CUEC Editrice. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вула_Цеци&oldid=30396994”